Иако се не може са сигурношћу тврдити да су западне политичко-безбедносне агентуре активно радиле на Тадићевом рушењу, готово да нема сумње да се дошло до закључка да је концентрисао превише моћи, те да би требало пружити шансу новим „припитомљеним“ играчима.

Један од најактуелнијих спинова који се могу чути ових дана јесте онај како нам владу (опет!)  „праве странци“. С тим да се истиче како је овога пута у причи око формирања владе – за разлику од, наводно, равнодушних западњака – много више инволвирана и ангажована руска страна.

У сваком случају, Јеремић се борио како-тако, у неком бољем тиму вероватно би и он постигао више. А тек ћемо видети да ли ће нова влада и нови министар – или Николић и Вучић сада у новим улогама – хтети и умети да учине више и боље од тога.

За разлику од Тадићевих партнера и сабораца који су га „искулирали“, ДСС се у кампању подршке Николићу укључио искрено и максимално. Био је то тренутак Коштуничине „слатке освете“,.

Да у нека давна времена нисам служио војску у околини Загреба, можда ми онако жедном и уморном та имена не би привукла пажњу и навела да бацим поглед на закукуљену етикету из које се једва могло разазнати оно што сам случајно знао, а о чему већина српских потрошача нема појма.