недеља, 28. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Гавриловић: Само од почетка јула на телевизијама са националном фреквенцијом реч "литијум" поменута 458 пута, а у месецу пре избора свега 37 пута
Хроника

Зоран Гавриловић: Само од почетка јула на телевизијама са националном фреквенцијом реч "литијум" поменута 458 пута, а у месецу пре избора свега 37 пута

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 12. јул 2024.

 Само у првих осам дана јула у емисијама националних телевизија тема литијума, који у околини Лознице жели да рудари компанија “Рио Тинто”, је помињана скоро у истој мери колико за цео јун на тим истим каналима, показује мониторинг Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ)."Ако немамо дебату, већ пропаганду, не можемо доћи до квалитетног решења за овај проблем", каже за Н1 извршни директор БИРОДИ-ја Зоран Гавриловић.

Да се кампања о позитивним ефектима ископавања литијума у провладиним медијима захуктала после протеста противника пројекта “Јадар” у Лозници, потврђују и подаци из мониторинга Бироа за друштвена истраживања. Мониторинг БИРОДИ-ја на основу кључних речи показује да је у првих осам дана јула у програмима “Ново јутро” на ТВ Пинк, “Добро јутро” на ТВ Хепи, “Јутро” на ТВ Прва и емисија “Фокус” на ТВ Б92 литијум помињан 313 пута, док је током целог јуна у тим истим емисијама, као и у “Ћирилици” на ТВ Хепи, “Хит-твиту” на ТВ Пинк и емисији “Таковска 10” на РТС иста тема поменута укупно 330 пута.

Учествује ли тиме власт у кампањи „Рио Тинта“ за промовисање рудника литијума? Хоће ли то бити замена за јавну расправу коју траже грађани?

„До сада већ имамо 458 помињања, од почетка јула. Ми радимо квантитативну анализу помиња речи литијум, јер желимо да пратимо овај процес, да вдиимо да ли грађани имају тачне и правовремене информације, јер им Устав то гарантује, а и да ли емитери поштују правила“, каже Гавриловић.

Како појашњава, прати се како актери који помињу литијум третирају темо о ископавању.

„Елементарно правило – да имате другу страну, се не поштује. И то је прилика да РЕМ реагује. Ми ћемо овај наш мониторинг достављати РЕМ-у и инсистирати да он реагује. Јер, ако немамо дебату, већ пропаганду, не можемо доћи до квалитетног решења, и после ћемо, осим проблема са ископавањем литијума, имати и проблем са урушавањем јавности и евентуални будући референдум, о чему се прича у јавности“, наглашава Гавриловић.

Према њему, кључни датум када је власт кренула у пропаганду и заговарање ископавања литијума је – 2. јун.

„Дакле, сами избори и добијање мандата сада служе власти да она даље крене у кампању. Јуче је прилог о литијуму и протестима пред Уставним судом на РТС Дневнику емитован у 20. минуту. Пре је било доста прилога који нису заслуживали толико да се нађу пре ове теме“, каже Гавриловић.

Додаје да је „ово период од четири године власти када ће две теме бири актуелне – Рио Тинто и ЕXПО.

„Власт је очито после избора осетила прилику да ову проблематичну тему за њу настави, јер део бирача СНС није баш сагласан са тим, те да проба да задобије њихову подршку“, наводи саговорник Н1.

Напомиње да је реч литијум у медијима у мају, дакле, пре јунских избора поменута тек 37 пута.

„То је зато што су с тим чекали за после избора“, додаје.

Гавриловић каже и да грађани о овој теми у медијима са националним фреквенцијама добијау „исецкане поруке пропагандног карактера“.

„Нема аргумената… треба сучелити актере који имају интерес на ову тему, а то су пре свега људи из тог подручја, експерте и друге. Треба направити дијалог и видети да ли је то што се нуди заиста добро решење. Ово је овако ‘сиротињски’ приступ – имамо руду, треба је продати а не сагледавати последице“, нагласио је.

Њему, као грађанину, каже, требају информације:

„Колико држава ту зарађује, колика је штета, колики је новац који ћемо морати да дамо за санацију те штете, колико ће Србија зарадити кроз друге привредне гране ако се не отвори рудник. А такође – какве ће последице имати по здравље људи“.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер