Време: Вучић тврди да су отпуштања на југу Србије због „значајног раста плата”

У последњих неколико месеци, неколико страних фирми на југу Србије затворило је постројења. Председник Србије Александар Вучић објашњава то „значајним растом плата”

Талас отпуштања потреса последнијх месеци Србију, а нарочито је погођен југ земље.

Најпре су фабрике затворили Бенетон и Џонсон електрик, отпустивши укупно 1.250 радника. Затим је отишао Кентаур из Врања и без посла оставио више од 250 радника, а по 50 радника отпустили су Трендтекст у Белој Паланци и врањски Солпро.

До краја године требало би да буде затворен и погон Леонија у Малошишту, а та компанија је још 3. јула обавестила јавност да ће тај погон бити потпуно затворен. Претходно је, почетком септембра првих 400 радника добило отказ, а сада се зна да ће тај погон до краја године бити угашен и да ће без посла остати 1.900 радника.

Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) недавно је за Н1 изјавила да је само ове године око 5.000 људи на југу Србије остало без посла и упозорила да је талас отпуштања и затварања тек почео.

Неки послодавци, попут Кентаура, међу разлоге за одлазак навели су и пораст минималне зараде.

Председник Србије Александар Вучић и сам је одлазак страних инвеститора сада приписао порасту плата.

Коментаришући талас отпуштања радника на југу Србије, у компанијама као што су Бенетон, Геокс, делимично и Леони, Вучић је то оправдао „значајним растом плата”, што одвраћа индустрије које су улагале у радно интензивне делатности.

Минимална зарада у Србији порасла је ванредно у октобру и сада износи 500 евра, односно 58.630 динара, а ново повећање стиже од јануара, када ће минималац бити 550 евра.

Просечна зарада у Србији у септембру ове године, што су последњи доступни подаци, износила је 109.147 динара, док је медијална нето зарада у истом периоду била 85.267 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.

Шта је разлог одласка страних фирми?

Донедавно, државни врх је за одлазак фирми оптуживао, између осталог, и блокаде које су обележиле 2025. годину.

Да Србија више није атрактивно место за стране инвестиције јер више нема јефтину радну снагу, те због тога што је „неко намерно уништио универзитет и дуално образовање” рекао је председник Србије Александар Вучић почетком октобра.

„Прави разлог што мање имамо страних улагања и што понеки страни улагачи одлазе је стварно наша лоша општа клима овде”, рекао је тада за „Време” консултант за страна улагања Милан Ковачевић.

Међу разлоге за изостанак иностраних инвестиција економиста Саша Ђоговић навео је изузетно висок степен политичке кризе, изузетно висок степен корупције у земљи и недостатак стимулативног институционалног амбијента.

Економски консултант Богдан Петровић указао је раније за „Данас” на могући бржи одлазак страних инвеститора због повећања минималца, нарочито у радно интензивним индустријама.

„Све стране инвестиције које су уговорене уз државне субвенције имају клаузулу да зараде морају бити 20 одсто изнад минималца. То значи да ће повећање минималне зараде аутоматски подићи и трошкове у тим фабрикама“, казао је он.

Најугроженије су, према његовим речима, фабрике у индустрији каблова, а да индустрије са висококвалификованом радном снагом неће бити у проблему.

Аристон отворио нови погон

Док неки одлазе, у четвртак (11. децембра) италијанска компанија Аристон отворила је нови погон у Нишу и до краја године, према најавама, запослиће 175 људи, пишу Јужне вести.

Радници у овој компанији бавиће се производњом цилиндара и других делова за топлотне пумпе.

Ова фабрика донеће пристојне плате за Нишлије, али и већу потрошњу у угоститељским објектима и трговинама у Нишу, рекао је Вучић приликом отварања постројења.

Како је додао, ово је десета или једанаеста фабрика која се отвара у Нишу од када је он на власти.

Камен темељац за погон Аристона постављен је у јулу 2024. године, а држава је за овај пројекат обезбедила 22,2 милиона евра кроз субвенције, пише Нова економија.

Инвеститор се обавезао да запосли најмање 300 нових радника на неодређено време до краја 2027. године и уложи најмање 75 милиона евра.

Субвенција државе од 22,2 милиона евра „покрива“ 29,6 одсто трошка целе инвестиције, према уговору који су потписали Аристон и Министарство правде 2023. године.

Уговором је предвиђено да трошкови зарада за новозапослене, у двогодишњем периоду након достизања пуне запослености предвиђене пројектом, износе најмање 7,2 милиона евра, пише Нова економија.

(Време, Прва, Јужне вести, Нова економија)