Весна Ракић Водинелић: Вучићу је потребна помоћ за промену Устава

Александар Вучић сам нема и не може имати капацитет за промену Устава, оценила је професорка права Весна Ракић Водинелић и напоменула да ако не буде избегавао сарадњу са Венецијанском комисијом и ако нова Влада ту сарадњу озбиљно прихвати, можда би се нека решења која чвршће гарантују демократију и владавину права, могла очекивати.

Неопходно је да ова два предуслова буду испуњена: стварна, а не фингирана сарадња, озбиљно прихватање развоја демократије путем права од целе Владе, нарочито кључних министара, уместо изговора, што, према досадашњем понашању не само Вучића, него и његових претходника, не представља разлог за оптимизам, рекла је Ракић Водинелић за Данас.

Она напомиње да има много одредаба Устава које би морале бити промењене.

Најпре, Србија треба, напомиње Ракић Водинелић, да буде дефинисана као република свих који у њој живе, за разлику од данашње одредбе Устава у којој се она дефинише као држава српског народа и других који у њој живе. Наводи да је то битно зато што, на основу Европске конвенције о заштити људских права, сва људска права набројана у тој Конвенцији уживају подједнако сви који живе у држави потписници, без обзира на етничку припадност, веру, језик и друга лична својства.

Према њеним речима, читав систем уставних одредаба о правосуђу – судовима, тужилаштвима, правосудним телима треба да буде промењен тако да нормативно озбиљно гарантује независност судова и слободу судског одлучивања на основу признатих извора права.

Најважнијим сматра промену одредаба о томе да председнике судова бира Скупштина, да кандидате за јавне тужиоце предлаже Влада, да чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца бира Скупштина, као и да постоје чланови ових тела по функцији, као што је то важећим Уставом уређено.

Како додаје, неке од набројаних промена предвиђене су Стратегијом реформе правосуђа, коју је усвојила Скупштина, али нема информација о томе да се ова Стратегија примењује у припремама за промену Устава.

Према њеним речима, веома су важна и друга питања која се односи на изборе и конституисање органа законодавне и извршне власти.

Положај Војводине у Уставу је неадекватан и заправо неуређен, рекла је ракић Водинелић и објаснила да би она била права регионална аутономија, неопходно је Уставом гарантовати утицај на доношење закона који се тичу положаја Војводине, као и нека законодавних овлашћења, која се односе на употребу језика и писма националних мањина на подручју Војводине, образовања, социјалне сигурности.

Упитана на који начин би требало решити питање Косова у највишем правном акту, саговорница Данаса упућује на решење некадашње Западне Немачке.

Ако се имају у виду такозвани Бриселски споразуми, независно од мог личног политичког става да Косово функционише као самостална, иако међународно још непризната држава, верујем да би у уставној преамбули, уместо данашњег решења које не одговара стварности, требало да стоји решење слично уставу (Грундгесетз) некадашње Западне Немачке, сматра Ракић Водинелић.

Наиме, не верујем да би потпуно 'истискивање' Косова из Устава Србије могло да буде усвојено у Скупштини. 'Немачко решење' не исказује територијалне претензије, већ указује на историјске разлоге, оценила је Ракић Водинелић.

(Фонет)