Vesna Rakić Vodinelić: Vučiću je potrebna pomoć za promenu Ustava

Aleksandar Vučić sam nema i ne može imati kapacitet za promenu Ustava, ocenila je profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić i napomenula da ako ne bude izbegavao saradnju sa Venecijanskom komisijom i ako nova Vlada tu saradnju ozbiljno prihvati, možda bi se neka rešenja koja čvršće garantuju demokratiju i vladavinu prava, mogla očekivati.

Neophodno je da ova dva preduslova budu ispunjena: stvarna, a ne fingirana saradnja, ozbiljno prihvatanje razvoja demokratije putem prava od cele Vlade, naročito ključnih ministara, umesto izgovora, što, prema dosadašnjem ponašanju ne samo Vučića, nego i njegovih prethodnika, ne predstavlja razlog za optimizam, rekla je Rakić Vodinelić za Danas.

Ona napominje da ima mnogo odredaba Ustava koje bi morale biti promenjene.

Najpre, Srbija treba, napominje Rakić Vodinelić, da bude definisana kao republika svih koji u njoj žive, za razliku od današnje odredbe Ustava u kojoj se ona definiše kao država srpskog naroda i drugih koji u njoj žive. Navodi da je to bitno zato što, na osnovu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, sva ljudska prava nabrojana u toj Konvenciji uživaju podjednako svi koji žive u državi potpisnici, bez obzira na etničku pripadnost, veru, jezik i druga lična svojstva.

Prema njenim rečima, čitav sistem ustavnih odredaba o pravosuđu – sudovima, tužilaštvima, pravosudnim telima treba da bude promenjen tako da normativno ozbiljno garantuje nezavisnost sudova i slobodu sudskog odlučivanja na osnovu priznatih izvora prava.

Najvažnijim smatra promenu odredaba o tome da predsednike sudova bira Skupština, da kandidate za javne tužioce predlaže Vlada, da članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bira Skupština, kao i da postoje članovi ovih tela po funkciji, kao što je to važećim Ustavom uređeno.

Kako dodaje, neke od nabrojanih promena predviđene su Strategijom reforme pravosuđa, koju je usvojila Skupština, ali nema informacija o tome da se ova Strategija primenjuje u pripremama za promenu Ustava.

Prema njenim rečima, veoma su važna i druga pitanja koja se odnosi na izbore i konstituisanje organa zakonodavne i izvršne vlasti.

Položaj Vojvodine u Ustavu je neadekvatan i zapravo neuređen, rekla je rakić Vodinelić i objasnila da bi ona bila prava regionalna autonomija, neophodno je Ustavom garantovati uticaj na donošenje zakona koji se tiču položaja Vojvodine, kao i neka zakonodavnih ovlašćenja, koja se odnose na upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina na području Vojvodine, obrazovanja, socijalne sigurnosti.

Upitana na koji način bi trebalo rešiti pitanje Kosova u najvišem pravnom aktu, sagovornica Danasa upućuje na rešenje nekadašnje Zapadne Nemačke.

Ako se imaju u vidu takozvani Briselski sporazumi, nezavisno od mog ličnog političkog stava da Kosovo funkcioniše kao samostalna, iako međunarodno još nepriznata država, verujem da bi u ustavnoj preambuli, umesto današnjeg rešenja koje ne odgovara stvarnosti, trebalo da stoji rešenje slično ustavu (Grundgesetz) nekadašnje Zapadne Nemačke, smatra Rakić Vodinelić.

Naime, ne verujem da bi potpuno 'istiskivanje' Kosova iz Ustava Srbije moglo da bude usvojeno u Skupštini. 'Nemačko rešenje' ne iskazuje teritorijalne pretenzije, već ukazuje na istorijske razloge, ocenila je Rakić Vodinelić.

(Fonet)