Православни верници који Божић славе по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан, којим се припремају за прославу Божића, најрадоснијег празника

Верници који Божић славе по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан, који је и последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа.

Бадњи дан име је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.

Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак, који секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца.

Зависно од крајева, бирани су различити бадњаци. У источној Србији биран је цер, на западу, зависно од краја, су то храст или буква, док се у смедеревским селима не сече дрво за бадњак, већ грана храста.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу, а домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори: „Добро вече бадњаче!“.

Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера.

На трећи дан Божића, на празник Светог Стефана, ова слама се по обичају носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле.

Посипање житом на Бадњи дан и Божић симболизује жито које је Мајка Божја, када јој се родио син, бацала стоки која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао.

Слама у дому се тумачи као сећање на то да се Исус Христ родио на слами, у Витлејемској пећини.

(Фонет, Н1)