Хроника | |||
Православни верници који Божић славе по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан, којим се припремају за прославу Божића, најрадоснијег празника |
петак, 06. јануар 2023. | |
Верници који Божић славе по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан, који је и последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа. Бадњи дан име је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали. Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак, који секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца. Зависно од крајева, бирани су различити бадњаци. У источној Србији биран је цер, на западу, зависно од краја, су то храст или буква, док се у смедеревским селима не сече дрво за бадњак, већ грана храста. Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу, а домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори: „Добро вече бадњаче!“. Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита. По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. На трећи дан Божића, на празник Светог Стефана, ова слама се по обичају носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле. Посипање житом на Бадњи дан и Божић симболизује жито које је Мајка Божја, када јој се родио син, бацала стоки која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао. Слама у дому се тумачи као сећање на то да се Исус Христ родио на слами, у Витлејемској пећини. (Фонет, Н1) |