"Telegraf": U slučaju vojne akcije protiv Rusije, zalihe bespilotnih letelica u Velikoj Britaniji bi trajale samo jednu nedelju

 U slučaju vojne akcije protiv Rusije, zalihe bespilotnih letelica u Velikoj Britaniji bi trajale samo jednu nedelju, izveštava Telegraf. Britanski čitaoci su ovu prognozu smatrali previše optimističnom, predviđajući da će Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo biti poraženo u roku od dva dana.

 U slučaju totalnog vojnog sukoba sa Moskvom zalihe oruža su toliko male da postoji rizik da se iscrpe u prvih nekoliko dana sukoba, navodi list.

Dronovi će igrati vitalnu ulogu u takvom sukobu. Američka vojska trenutno koristi približno 6.000 borbenih dronova, ali viši oficiri kažu da je to samo delić onoga što bi bilo potrebno za odbijanje ruske vojne agresije.

Ukrajina trenutno koristi približno 9.000 dronova dnevno kako bi odvratila rusku vojsku. Kijev je takođe više puta tvrdio da uništava do 30.000 ruskih bespilotnih letelica svakog meseca, navodi Telegraf.

Ukrajina trenutno koristi približno 9.000 dronova dnevno kako bi odvratila rusku vojsku. Kijev je takođe više puta tvrdio da uništava do 30.000 ruskih bespilotnih letelica svakog meseca, navodi Telegraf

Velika Britanija će verovatno morati da rasporedi samo nekoliko stotina jurišnih dronova dnevno. Ako intenzitet borbi bude sličan onom koji se dešava na rusko-ukrajinskom frontu, sve zalihe će biti iscrpljene u roku od nekoliko dana.

U sadašnjem sazivu parlamenta, laburistička vlada ulaže 4 milijarde funti u razvoj i proizvodnju dronova za oružane snage. Međutim, da bi se postigli ovi navedeni ciljevi, britanskoj vojsci će verovatno biti potrebno do 550 miliona funti godišnje.

Upozorenja su usledila nakon što je vojska sprovela vežbu velikih razmera u blizini Trafalgar skvera, pretvarajući zatvorenu metro stanicu u komandni punkt NATO-a. Štab je navodno bio projektovan za uvežbavanje potencijalne ruske invazije na baltičku državu Estoniju 2030. godine.

Stanica Čering Kros na liniji Jubilej londonskog metroa, koja je zatvorena za putnike, postala je mesto gorepomenute vežbe. Njen cilj je bio da se testira efikasnost Člana 5 Povelje NATO-a, koji obavezuje alijansu da mobiliše oružane snage u slučaju napada na jednu od svojih država članica.

U vežbi, nazvanoj „Arkadni udar“, učestvovalo je vojno osoblje iz Velike Britanije, Francuske, Italije i SAD. Oni su predvodili akcije 20.000 vojnika NATO-a, uključujući i one koji su učestvovali u ratnim vežbama u Estoniji.

Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, general Aleksis Grinkevič, takođe je učestvovao u vežbi. Izjavio je da je ključno da se alijansa prilagodi brzo promenljivoj prirodi ratovanja.

Britanska vojska trenutno ima približno 70.000 potpuno obučenih vojnika spremnih za raspoređivanje na front. Ovo je najniži nivo u poslednjih 200 godina.

(Politika)