Џенифер Браш: Убиство у ресторану "27" шаље поруку свету, а за питање НИС-а сте имали много времена

 Колико питање НИС-а оптерећује односе САД и Србије, а колико потези актуелне власти у Београду? Како се рат у Ирану рефлектује на америчку политичку сцену и које су последице по свет? О томе је за Н1 говорила Џенифер Браш, некадашња отправница послова америчке амбасаде у Београду.

Интервју преносимо у целости:

Н1: Почећу од односа САД и Србије. Како их видите? Тренутно има много препрека. Ту је, наравно, НИС, што је кључно питање за Србију, али једна врло занимљива ствар је и то што Србија више од годину дана нема америчког амбасадора.

Џенифер Браш: Још чекам телефонски позив. Шалим се, наравно. Не знам зашто овде нема америчког амбасадора.

Заправо, једини амерички амбасадор у региону тренутно је у Хрватској, тако да ниједна друга земља у региону нема америчког амбасадора. А и шире, у свету готово да нема именованих америчких амбасадора. Нема америчког амбасадора у Москви. Нема америчког амбасадора у Кијеву. Мислим да је то тренутно озбиљан недостатак америчке дипломатије - то што нисмо представљени на највишем нивоу, преко председниковог представника, у многим земљама широм света. Није то случај само са Србијом.

Н1: Једно од кључних питања у овом тренутку за Србију је НИС. Стално постоји неизвесност око лиценце ОФАЦ-а. Знамо зашто то раде - због санкција Русији, јер је то компанија у већинском руском власништву. Али како Ви то видите? Јер то је једно од кључних питања за Србију, за индустрију у Србији, за снабдевање нафтом, али и за свакодневне потребе грађана.

Џенифер Браш: Па, будимо искрени. Имали сте много времена да то решите. То траје већ дуго.

Знам да сте рачунали на МОЛ, мађарску компанију, али изгледа да од тога вероватно неће бити ништа

Заправо, када сам била у Србији као отправница послова 2008. и 2009. године, било је то током посете Медведева. Тада су Руси - односно, ви сте дозволили Русима - да купе 51 одсто НИС-а по веома, веома ниској цени. Сећам се да сам тада разговарала са многим званичницима српске владе и питала их: „Зашто сте то урадили? Прво, зашто сте им то продали? И друго, зашто сте продали по тако ниској цени?”

Дакле, имали сте, колико - скоро 20 година да то решите, знајући да ће то бити проблем. Наравно, не кажем да сте могли да знате да ће Русија извршити инвазију на Украјину и да ће уследити санкције. Али и то се догодило пре неколико година.

Знам да сте рачунали на МОЛ, мађарску компанију, али изгледа да од тога вероватно неће бити ништа. Сада, колико разумем из ваше телевизије и других медија, ваш председник и други траже друге изворе, односно купце за руски удео у НИС-у. Чула сам разна имена, попут Богољуба Карића, и мислим и нека друга за која људи нису ни чули. Не знам ко су ти људи. Видећемо какве ће се понуде појавити за откуп тог руског удела.

Постоји мала разлика између тренутка када истиче лиценца, што је за неколико недеља, и рока, који је био у петак.

Чула сам да је једна од опција и поновна национализација НИС-а, што је за мене веома иронично, јер је поента продаје тог удела од 51 одсто Русији пре 20 година била денационализација компаније. Дакле, враћате се на почетак, и нисам сигурна да је то добар потез или добра слика за Србију.

Друга ствар је да су гасоводи и нафтоводи генерално огромно питање за Сједињене Државе и за Европу. Све земље овог региона, рекла бих, покушавају да схвате како најбоље да користе своје гасоводе. Можда постоји и опција да се размотре други правци како би Србија обезбедила гас.

Н1: А шта мислите да би у овом тренутку задовољило Вашингтон?

Џенифер Браш: Вашингтон би задовољило проналажење купца за тај руски удео од 51 одсто. То је прилично јасно. Постоје санкције, и то санкције против Русије. За Србију није добро да задржи тај руски удео. И понављам, имали сте много времена да то решите.

Али морате да сагледате и своје енергетске потребе, да диверсификујете своје правце снабдевања и видите да ли гас из других извора има смисла за вас, или чак одрживији извори енергије.

Мислим да је време за озбиљну анализу потрошње и производње енергије у Србији. Нисте једини. Хрватска ради исто. Мислим да сви у региону морају поново да процене своје енергетске потребе и изворе енергије.

Односи САД и Србије

Н1: Дакле, то је само једна од ствари које компликују односе САД и Србије. Има и других. Знамо да је прошле године председник Вучић покушао да дође до Мар-а-Лага и председника Трампа. То није успело. Постоји и питање српске компаније која користи америчке возаче камиона, о чему смо чули у емисији „60 Минутес”. Ту је и ствар коју је поменуо господин Пател - да Србија није изручила осуђене кинеске држављане САД. Како све то утиче на односе две земље?

Џенифер Браш: Искрено, у Сједињеним Државама се не обраћа много пажње ни на једну од ствари које сте поменули. Вероватно постоје посебна одељења у оквиру агенција које сте поменули - рецимо ФБИ или други делови америчке владе - која прате та питања.

Али у смислу да се та питања пробију до врха и постану основа за неку промену у нашим односима, рекла бих да не утичу.

Једна ствар коју бих рекла јесте да се од мог одласка одавде 2010. или 2011. године није много тога променило у нашим односима. С једне стране, односи се нису погоршали. Отприлике су исти - исте болне тачке, иста осетљива питања која су постојала тада постоје и сада.

Добро је што се односи нису погоршали. Али није добро што се нису ни побољшали.

Однос са Сједињеним Државама тренутно је тежак због наше администрације, и многе земље широм света имају проблем да схвате како да изграде бољи или поузданији однос са САД.

Није моје да то кажем, али рекла бих да је за вас веће питање однос са Европском унијом, која вам је много ближа, много важнија и, мислим, много кључнија за вашу безбедност и напредак.

Је ли Трамп спречио рат Србије и Косова?

Н1: Дакле, односи две земље нису баш у фокусу Вашингтона. Али с времена на време чујемо председника Трампа како каже да је решио рат између Србије и Косова. Мислите ли да људи у САД генерално знају шта се догодило и да он заправо није решио рат, нити га окончао?

Џенифер Браш: Па, он понекад и не наброји којих је то осам ратова које тврди да је решио.

Не знамо који су то ратови. Србија и Косово су међу онима који заправо нису решени. А заправо, Косово и Србија чак нису ни у рату

Све што знамо јесте да каже да је решио осам ратова. Није заправо прецизирао који су то ратови. Вероватно је једном или два пута поменуо Косово и Србију, али то није нешто на шта су људи обраћали пажњу. Обраћали су пажњу на тврдњу да је решио осам ратова.

Не знамо који су то ратови. Србија и Косово су међу онима који заправо нису решени. А заправо, Косово и Србија чак нису ни у рату.

Тако да не знам како је могао да реши рат који се није водио. Вероватно је мислио на нешто у вези са дијалогом. Али чак ни тада, ни он ни његова администрација нису у скорије време имали велику улогу у дијалогу.

Корупција - свуда

Н1: Председник Вучић је рекао да ће ускоро саопштити нешто о великој америчкој инвестицији у Србији. Како видите те инвестиције откако је он дошао на власт? Јер чини се да је било знатно више инвестиција у периоду пре СНС-а него после тога.

Џенифер Браш: Па, велика инвестиција у време када сам ја била овде био је УС Стеел у Смедереву. То је била велика инвестиција. Било их је још неколико после тога. И није потрајало.

Било је проблема са локалним властима, проблема са транспортом, логистиком. У сваком случају, то је требало да буде велика ствар, али ни то није опстало.

Мислим да је проблем у томе што се сматра да је тешко пословати у Србији, јер сте изоловани, јер нисте чланица Европске уније и других међународних - добро, чланица сте многих других међународних организација. Али то није најлакше инвестиционо окружење за пословање.

И потпуно искрено, када компаније, америчке компаније, разматрају пословање, гледају ниво корупције. А корупција у Србији је велики проблем.

Оно што се догодило пре два дана у Ресторану 27. Изгледало је као мафијашко убиство или нешто слично. Бар тако читам у новинама. Знате, такве ствари веома много говоре инвеститорима који размишљају о пословању овде - да тако нешто може тек тако да се догоди.

Има и другог насиља у Београду и околини данас, по ресторанима и другим местима. Не знамо о чему се ту ради. Али то није добра слика за потенцијалног инвеститора - да види такве насумичне пуцњаве.

Наравно, и Америка има насилну културу. То знамо. Али знамо и да то одвраћа људе од пословања са нама, јер смо насилна земља. Дакле, то је нешто на шта треба обратити пажњу.

Корупција је појам који сада улази и у наш речник у Сједињеним Државама. Раније није било тако. Сећам се да сам овде, као америчка званичница, говорила: „Никада ми није понуђен мито. Никада нисам прихватила мито.” То је и даље тачно.

Али сада видимо да је корупција понекад ушла, или да је много више корупције ушло, у амерички систем. Зато нам је сада тешко да вама кажемо: „Престаните да будете толико корумпирани”, када и сами допуштамо више корупције него раније.

Али ви заиста морате да обратите пажњу на корупцију.

Шта рат у Ирану значи за свет, али и за Србију?

Н1: Када говоримо о америчкој политици, кључно међународно питање је, наравно, рат у Ирану. Чини се да председник Трамп не зна како да га оконча. Шта мислите о том рату?

Џенифер Браш: Па, наравно, као и сви, имам много мисли о томе.

Обично, када започињете рат, тражите одобрење Конгреса. То се није догодило. Мислим да је једном или два пута Конгрес покренуо питање Закона о ратним овлашћењима, јер жели да изврши своју уставну обавезу да одобри рат, али то није прошло кроз републиканску страну Конгреса.

Дакле, заправо не постоји конгресно одобрење за овај рат.

Да ли га то чини нелегалним? Тешко ми је да употребим баш ту реч. Али да ли могу да кажем да је легалан или одобрен од Конгреса? Дефинитивно не.

Зашто је кренуо у рат са Ираном? И то је тешко рећи. Рекао је да не жели да они имају нуклеарно оружје. И сада то стално понавља. Али то је већ трећи или четврти разлог који је до сада навео.

Прво је желео да се отараси ајатолаха. Добро, отарасио се ајатолаха. Онда је рекао да жели да уништи њихову војску. Добро, уништили сте... увек је било нешто друго. А сада се фиксирао на питање нуклеарног оружја.

Имали смо споразум са Ираном о нуклеарном оружју за време председника Обаме. Није био савршен споразум, али је био прилично добар. Ограничавао је њихову могућност да обогаћују уранијум.

Они су обећали да неће развијати нуклеарно оружје. А што је још важније, могли смо да проверавамо тај споразум, јер су дозволили Међународној агенцији за атомску енергију, ИАЕА, да шаље своје инспекторе како би проверили да не обогаћују више уранијума него што су рекли и да не развијају нуклеарно оружје.

Сада, откако је Трамп одбацио тај споразум, нема верификације. Нема инспекција ИАЕА. Заиста не знамо шта се дешава са њиховим нуклеарним програмом. А то је велики безбедносни проблем.

За нуклеарно оружје потребни су вам научници који знају како да га саставе. Није то само ствар тога да одете у неку планину и бомбардујете њихов обогаћени уранијум. Не можете елиминисати њихову способност да направе нуклеарно оружје. Морате се ослонити на то да они кажу: „Нећемо то урадити.”

Зато, када је реч о методи бомбардовања или претњи бомбардовањем како би се спречило да имају нуклеарно оружје, искрено, не видим како то функционише.

Други део мог одговора био би како то утиче на нас. Трећи део је како утиче на вас. На нас утиче кроз високу цену горива.

То онда улази у високу цену производње свега у Сједињеним Државама. Улази у високу цену робе и услуга које морамо да плаћамо. Видимо инфлацију вишу него икада.

Сада видимо и високе цене авионског горива. Теже је путовати авионом. Када сам долазила овде, питала сам нешто у вези са авио-компанијом. Рекли су: „Немамо довољно новца за гориво, а камоли за одржавање авиона.”

Питала сам: „Не одржавате авионе?”

Они су рекли: „Па, морамо да правимо изборе.”

Дакле, цена горива се прелива на толико различитих нивоа.

Други део је, наравно, ђубриво. Сада је сезона сетве. Код нас, код вас, широм света је сезона сетве. А уз високу цену ђубрива, моја држава - Охајо - која је пољопривредна држава, озбиљно је погођена.

Ти фармери су већ једва састављали крај с крајем због раније уведених царина. Ово је други ударац за њих - сада немају само царине, већ и високе цене ђубрива и горива.

Дакле, наши фармери и произвођачи заиста трпе због овога.

И не само то - трпите и ви. Јер и овде у Србији, широм Балкана, широм света, плаћате више цене горива. Плаћате више цене и у пољопривреди. Хвала Богу, ваша пољопривреда је мало више органска него наша. Али висока цена ђубрива ипак утиче на цену пољопривредних производа у Србији и широм региона.

Дакле, то утиче на све.

Касније ове недеље бићу са групом алумниста Универзитета Принстон. Питали су ме: „Да ли ће овде бити антиамеричког расположења?” Рекла сам: „Вероватно не.” Али људи нису срећни због виших цена. И они Америку виде као разлог за те више цене. Зато бисте могли да наиђете на неко незадовољство због онога што се дешава у рату са Ираном.

Али питали сте ме како да се из тога изађе. Какво год решење да постигнемо са Ираном, вероватно ће бити много горе од споразума који смо имали за време Обаме.

За време Обаме, Ормуски мореуз није био укључен. Нисмо морали да плаћамо Ирану да бисмо пролазили кроз Ормуски мореуз. Сада су успели да то наметну бродарским компанијама широм света. И то је нова цена. То је нова жртва, мислим, за светску економију - да им се дозволи контрола над тим мореузом.

Да ли ће се вратити нуклеарном оружју? Можда ћемо моћи нешто да кажемо о обогаћивању уранијума. Да ли ће се вратити могућност верификације какву смо имали под Обаминим споразумом? Нисам сигурна.

Али у сваком случају, не изгледа да ће било какав споразум до ког дођемо бити добар као онај који је он одбацио.

Дакле, поново - зашто смо ушли у рат?

Унутрашња америчка питања

Н1: Али у таквој ситуацији САД улазе у међуизборе у новембру. Како ће све то утицати на шансе републиканаца?

Џенифер Браш: Утицаће на шансе републиканаца. Највише ће утицати због ових цена и инфлације о којима говорим, али и због недостатка јасноће о томе шта тамо радимо - не само шта радимо, већ како смо тамо доспели и како ћемо изаћи.

Мислим да ће то утицати на све кандидате Републиканске странке. И не заборавите да међуизбори значе да сваки члан Представничког дома иде на реизбор. Сваки појединачно.

Мислимо да ће демократе вероватно повратити већину у Представничком дому. Питање је колико ћемо места освојити. Било би добро добити две трећине, претпостављам, јер две трећине значе много снажнији глас од обичне већине.

Надамо се да ћемо повратити и Сенат већином. Постоји низ трка, чак и у мојој држави Охајо, где се надамо да ће демократски кандидати победити.

Ако прођемо кроз те међуизборе, постојаће бар неки ниво конгресног надзора, где Конгрес може да каже: „Не, не можеш то да радиш. Мораш да престанеш.”

Тренутно за њега нема ограничења, нема контроле. Он је извршна власт која изгледа може да ради шта год хоће, без противљења Конгреса.

И не само то - Врховни суд сада доноси све више одлука у корист извршне власти. Некада смо имали три одвојене гране власти. То веома забрињава грађане САД.

Ја сам чланица Демократске странке. То брине моју странку. Али ми, Демократска странка, морамо да формулишемо поруку. Не може то бити само: „Не волимо Трампа.” Мора да буде: „Ми се залажемо за нешто.”

Морамо да имамо бољу стратегију за избор наших кандидата.

Наравно, питање је новца. Део Трампове стратегије све време био је да концентрише све више богатства у рукама све мањег броја људи. И, наравно, ти људи са тим новцем не желе да се систем уопште промени. Желе да остане такав какав јесте. Зато те компаније и ти људи финансирају републиканске кандидате.

Они имају много више новца него демократе. Демократе се ослањају на мале донације појединаца. Вероватно никада неће имати новца колико републиканци.

Али морају да воде паметније кампање - прво да региструју људе за гласање, друго да их изведу на гласање, и треће да их убеде да гласају за Демократску странку.

Једна трећина нашег бирачког тела је независна. Једна трећина. Само једна трећина су регистроване демократе, једна трећина регистровани републиканци.

А ти независни бирачи на много начина кажу: „Не свиђа нам се ниједна странка.”

Видела сам неколико пута на америчким вестима да их називају „двоструким мрзитељима” - не желимо ни једне ни друге.

Зато Демократска странка мора много боље да ради на томе да придобије те људе и каже: „Ми смо странка која ће радити у вашем интересу. Покушавамо да вам обезбедимо бољи живот.”

Стање у медијима

Н1: И на крају долазимо до медијске ситуације коју сте поменули. Медији су се много променили откако је Трамп освојио председнички мандат. Али када то упоредите глобално, чак и са Србијом, како видите медијску ситуацију?

Џенифер Браш: Па, први пут сам постала свесна партијске доминације над медијима у Србији када је ваша садашња владајућа странка преузела контролу над све више и више медијских гласила, до те мере да је то поменуто.

То није моје мишљење. То је препорука Канцеларије за демократске институције и људска права, ОДИХР-а, и ОЕБС-а. Они су то више пута помињали током избора у Србији - да није у складу са међународним стандардима то што владајућа странка контролише толики део медија.

И не само то, већ се додатно труди да се реши независних медија.

За мене је то био српски проблем. Не само српски - Русија ради исто. Али то је био аутократски проблем. И ми смо, наравно, као америчка амбасада, указивали да то није добро за демократију.

Када је ОДИХР радио извештај о америчким изборима 2024. године, један од њихових закључака био је да је 95 одсто америчких медија у власништву пет компанија. Ја то нисам знала. Када је то објављено 2024, била сам затечена.

Почела сам да питам многе људе о томе када сам држала говоре или учествовала у разговорима: „Шта мислите да значи то што је 95 одсто наших медија у власништву пет компанија?”

Људи би само слегнули раменима и рекли: „Не знам, тако је како је.”

Али сада видимо колико је то опасно.

Зато што покушавају да затворе телевизијске станице. Покушавају да отпусте водитеље вечерњих хумористичких емисија. Консолидују те медијске куће.

А резултат је губитак кредибилитета који се не може вратити.

Сада америчка јавност има веома мало поверења у традиционалне медије. Не верују новинама. Не верују телевизијским станицама.

И сада имамо пораст других извора информисања, као што је Субстацк - не знам да ли имате Субстацк овде - затим подкасти, независни медијски извори које ми, као грађани, сами морамо да тражимо како бисмо нашли различите изворе информација са којима се слажемо или које сматрамо независним.

Али то је огромна препрека развоју демократије. Заправо, то урушава демократију - када не можемо да се ослонимо на медије да нам кажу истину.

Н1: Хвала вам много што сте говорили за Н1. И надамо се да ће се ситуација у САД када је реч о медијима, као и овде, поправити.

Џенифер Браш: Ви сада мени изражавате саосећање због САД. Улоге су се промениле.

Желим Србији све најбоље.

Дозволите ми само да на крају кажем још једну ствар - многи људи који ме познају из тог времена знају да заиста имам много наклоности према Србији и Србима. Ишла сам овде у средњу школу. Још сам у контакту са својом породицом од пре 50 година. И службовала сам овде неколико пута.

Дакле, моји коментари увек долазе из велике наклоности према Србији и Србима, и из жеље да живите бољи живот, посебно за ваше младе људе.

(Н1)