"Телеграф": У случају војне акције против Русије, залихе беспилотних летелица у Великој Британији би трајале само једну недељу

 У случају војне акције против Русије, залихе беспилотних летелица у Великој Британији би трајале само једну недељу, извештава Телеграф. Британски читаоци су ову прогнозу сматрали превише оптимистичном, предвиђајући да ће Краљевско ратно ваздухопловство бити поражено у року од два дана.

 У случају тоталног војног сукоба са Москвом залихе оружа су толико мале да постоји ризик да се исцрпе у првих неколико дана сукоба, наводи лист.

Дронови ће играти виталну улогу у таквом сукобу. Америчка војска тренутно користи приближно 6.000 борбених дронова, али виши официри кажу да је то само делић онога што би било потребно за одбијање руске војне агресије.

Украјина тренутно користи приближно 9.000 дронова дневно како би одвратила руску војску. Кијев је такође више пута тврдио да уништава до 30.000 руских беспилотних летелица сваког месеца, наводи Телеграф.

Украјина тренутно користи приближно 9.000 дронова дневно како би одвратила руску војску. Кијев је такође више пута тврдио да уништава до 30.000 руских беспилотних летелица сваког месеца, наводи Телеграф

Велика Британија ће вероватно морати да распореди само неколико стотина јуришних дронова дневно. Ако интензитет борби буде сличан оном који се дешава на руско-украјинском фронту, све залихе ће бити исцрпљене у року од неколико дана.

У садашњем сазиву парламента, лабуристичка влада улаже 4 милијарде фунти у развој и производњу дронова за оружане снаге. Међутим, да би се постигли ови наведени циљеви, британској војсци ће вероватно бити потребно до 550 милиона фунти годишње.

Упозорења су уследила након што је војска спровела вежбу великих размера у близини Трафалгар сквера, претварајући затворену метро станицу у командни пункт НАТО-а. Штаб је наводно био пројектован за увежбавање потенцијалне руске инвазије на балтичку државу Естонију 2030. године.

Станица Черинг Крос на линији Јубилеј лондонског метроа, која је затворена за путнике, постала је место горепоменуте вежбе. Њен циљ је био да се тестира ефикасност Члана 5 Повеље НАТО-а, који обавезује алијансу да мобилише оружане снаге у случају напада на једну од својих држава чланица.

У вежби, названој „Аркадни удар“, учествовало је војно особље из Велике Британије, Француске, Италије и САД. Они су предводили акције 20.000 војника НАТО-а, укључујући и оне који су учествовали у ратним вежбама у Естонији.

Врховни командант савезничких снага НАТО-а у Европи, генерал Алексис Гринкевич, такође је учествовао у вежби. Изјавио је да је кључно да се алијанса прилагоди брзо променљивој природи ратовања.

Британска војска тренутно има приближно 70.000 потпуно обучених војника спремних за распоређивање на фронт. Ово је најнижи ниво у последњих 200 година.

(Политика)