Sputnjik: Zemlje G7 u 2025. predale Kijevu 26 milijardi dolara od zamrznute ruske imovine

Zemlje G7 kreditirale su Ukrajinu tokom ove godine sa 25,5 milijardi dolara koristeći prihode od zamrznute ruske imovine, proizlazi iz proračuna Sputnjika, na osnovu podataka ukrajinskog Ministarstva finansija i Evropske komisije.

Prošle godine, zemlje G7 odobrile su Kijevu zajam u ukupnom iznosu od približno 50 milijardi dolara, finansiran prihodima od zamrznute ruske imovine. Zaključno sa 1. oktobrom, zemlje su već dodelile 26,5 milijardi dolara Ukrajini u okviru ove šeme.

Sjedinjene Američke Države su prve prebacile sredstva, milijardu dolara, krajem prošle godine, ali od tada nisu prijavljeni nikakvi prihodi.

Preostali učesnici u šemi počeli su da daju doprinose ove godine. Evropska unija je doprinela najviše, 15,8 milijardi dolara. Kanada je izdvojila 3,4 milijarde dolara, Japan 3,3 milijarde dolara, a Velika Britanija 3 milijarde dolara.

Finansiranje Ukrajine u okviru šeme kredita G7 čini tri četvrtine celokupne finansijske pomoći budžetu zemlje koju je Zapad dodelio ove godine. Dodatna sredstva su obezbedile i EU (7,33 milijarde dolara), Japan (191 milion dolara), MMF (912 miliona dolara) i Svetska banka (74 miliona dolara).

Prethodno, Belgija i dalje odbija da izvrši eksproprijaciju ruske imovine koja je pod njenom jurisdikcijom, zahtevajući pune pravne garancije od lidera svih zemalja EU o podeli finansijskih rizika kraljevine, izjavio je belgijski premijer Bart De Vever po dolasku na samit Evropske političke zajednice.

Komentarišući zamrznutu rusku imovinu, francuski lider Emanuel Makron se uoči sastanka u Danskoj složio se sa belgijskim premijerom Bartom de Veverom da je korišćenje ruske imovine na način koji EU hoće da uradi – neprihvatljivo.

Makron je podsetio da je De Vever kritikovao inicijativu Evropske komisije da se zamrznuta ruska sredstva direktno koriste za pružanje kredita Ukrajini, a ne prihodi od njih.

Nakon početka Specijalne vojne operacije, zapadne zemlje su uvele sankcije protiv Centralne banke Rusije, zamrzavajući njene rezerve, ali tačan iznos imobilisanih sredstava nije poznat. Od početka 2022. godine, prema CB Rusije, približno polovina njene imovine od 630,6 milijardi dolara nalazila se u ključnim rezervnim valutama.

Najveći deo ovih zamrznutih sredstava nalazi se na računima kod belgijskog Euroklira, jednog od najvećih svetskih sistema za kliring i poravnanje. Na kraju prve polovine godine, na ovom računu se nalazilo približno 228 milijardi dolara ruske imovine – i državne i privatne.

Kao odgovor, Rusija je zabranila „neprijateljskim“ investitorima da povlače svoju imovinu. Prihod od ove imovine se akumulira na posebnim „C“ računima i može se povući samo odlukom posebne vladine komisije.

(Sputnjik)