Милан Ћулибрк: ЕПС данас производи мање струје него кад су по њему падале графитне бомбе 1999. Дакле, СНС је нанео више штете ЕПС-у од НАТО-а

У светлу многих поскупљења, и хране и струје, раширене корупције и малих примања, као и најављених санкција НИС-у, новинар Радара Милан Ћулибрк није оптимиста и каже да у последњих 20 година, не рачунајући светску економску кризу 2009. и пандемију коронавируса 2020. године, ове године ће свет имати најспорији привредни раст за две деценије, а Србија ће имати нижи од светског просека.

"Ми ћемо у години у којој светска привреда у последње две деценије најспорије расте, расти спорије од просека. Ја мислим да ништа, ниједан други параметар, показатељ да немамо у виду, то је сасвим довољно да нам каже да смо у великом проблему и да нас чекају прилично велике невоље", оцењује Ћулибрк.

Што се тиче поскупљења струје, он наводи да 25 година од 5. октобра и 26 година од НАТО бомбардовања, ЕПС производи мање струје него кад су по њему падале графитне бомбе. Каже да се из тога закључује да је СНС нанео више штете ЕПС-у од НАТО.

"Ми смо имали кратак период опоравка ЕПС за време Мирослава Томашевића, који је за релативно кратко време, за пет-шест месеци успео да стабилизује ЕПС, након свих оних хаварија које су се десиле док је на његовом челу био власник печењаре Милорад Грчић. То нас је коштало између милијарду и по и две милијарде евра по проценама Фискалног савета, јер смо за толико више морали да увеземо струју, која је у том тренутку била енормно скупа. Значи, овде се сви рачуни испостављају грађанима. Овде не постоји ничија одговорност за нешто што се лоше уради, него се рачуни увек испостављају грађанима", истиче он.

Каже да ће цене струје утицати на раст свих осталих цена.

Такође, проблем је, како наводи, и то што нас наши званичници уверавају да им поверујемо нешто на реч.

"Када смо писали да је струја у Србији скупља него у многим другим земљама била и пре поскупљења, они су нам тврдили да је цена киловат-часа у Србији просечно око четири евро цента. Нека свако од грађана узме рачун и види колико кошта 300 или 400 киловата кад потроши. Њихови рачуни за струју су четири, пет, шест хиљада динара. Каквих црних четири евро цента. То је цена између 12 и 15, у неким случајевима и 17 евро цента, што је много скупље него у већини развијених, најбогатијих земаља у Европи", указује.

Додаје и да је проблем што се нама та цена разлаже на нето цену, па акцизу, порез, таксе.

"Ми кад купујемо у продавници килограм јабука, не питамо колико иде воћару, колико трговцу, превознику... Не, него платим цену на каси колико кошта килограм", каже Ћулибрк.

Имајући у виду да ЕПС не производи довољно струје, и да је хладно време почело раније него уобичајено, према његовим речима, извесно је да ћемо увозити струју, неки ће почети да се греју на њу, тако да им рачуни могу бити увећани и за 30 одсто.

Такође, ако 8. октобра буду уведене санкције НИС-у, поручује да ће сви бити у проблему, и грађани и држава.

"И то у прилично великом проблему, јер 10 посто прихода буџета Србије уплаћује НИС на основу акциза и пореза на додату вредност. Ако тог горива више не буде, ако рафинерија не буде могла да ради кад потроши залихе, ми ћемо морати узети готово гориво, увозићемо га из Мађарске, из Словеније, из Аустрије, из Бугарске, из Румуније, али више неће имати држава толику зараду на гориву као што је имала, па ће се смањити приходи у буџет. Оно што мене додатно брине јесте да, закључно са септембром, приходи у буџет су много мањи него што су били оригинално планирани", наводи.

Хоћемо ли опет имати флаше с горивом на улицама?

На питање како ће се одразити несташица горива и да ли ћемо као деведесетих опет имати бензин у флашама по улицама, каже да тога неће бити, гориво ће моћи да се купује на пумпама, ако се санкције уведу, неће моћи на НИС пумпама да се плаћа платним картицама страних банака, али на осталима ће моћи.

Логистички проблем је, како додаје, и то што пруга до Суботице још није отворена - "како мислите да се увози нафта?"

Упитан на који начин се може решити проблем са НИС, сматра да би најбоље било да Руси део од својих 56 посто удела у НИС продају Американцима.

Каже и да НИС у приходима Гаспрома учествује са мање од један одсто, "и они су спремни да држе ту имовину као неку карту коју ће да искористе у тој геополитичкој игри кад им затреба".

"Они могу да се поздраве са профитом који остварују у Србији. То је њима најмањи проблем. То је много већи проблем за нас, зато што је то једна једина рафинерија коју имамо. Зато што њихове пумпе заузимају 70 одсто тржишта нафтних деривата у Србији. Тако да је то много већи проблем за нас него за Русију", закључује Ћулибрк.

(Н1)