Спутњик: Земље Г7 у 2025. предале Кијеву 26 милијарди долара од замрзнуте руске имовине

Земље Г7 кредитирале су Украјину током ове године са 25,5 милијарди долара користећи приходе од замрзнуте руске имовине, произлази из прорачуна Спутњика, на основу података украјинског Министарства финансија и Европске комисије.

Прошле године, земље Г7 одобриле су Кијеву зајам у укупном износу од приближно 50 милијарди долара, финансиран приходима од замрзнуте руске имовине. Закључно са 1. октобром, земље су већ доделиле 26,5 милијарди долара Украјини у оквиру ове шеме.

Сједињене Америчке Државе су прве пребациле средства, милијарду долара, крајем прошле године, али од тада нису пријављени никакви приходи.

Преостали учесници у шеми почели су да дају доприносе ове године. Европска унија је допринела највише, 15,8 милијарди долара. Канада је издвојила 3,4 милијарде долара, Јапан 3,3 милијарде долара, а Велика Британија 3 милијарде долара.

Финансирање Украјине у оквиру шеме кредита Г7 чини три четвртине целокупне финансијске помоћи буџету земље коју је Запад доделио ове године. Додатна средства су обезбедиле и ЕУ (7,33 милијарде долара), Јапан (191 милион долара), ММФ (912 милиона долара) и Светска банка (74 милиона долара).

Претходно, Белгија и даље одбија да изврши експропријацију руске имовине која је под њеном јурисдикцијом, захтевајући пуне правне гаранције од лидера свих земаља ЕУ о подели финансијских ризика краљевине, изјавио је белгијски премијер Барт Де Вевер по доласку на самит Европске политичке заједнице.

Коментаришући замрзнуту руску имовину, француски лидер Емануел Макрон се уочи састанка у Данској сложио се са белгијским премијером Бартом де Вевером да је коришћење руске имовине на начин који ЕУ хоће да уради – неприхватљиво.

Макрон је подсетио да је Де Вевер критиковао иницијативу Европске комисије да се замрзнута руска средства директно користе за пружање кредита Украјини, а не приходи од њих.

Након почетка Специјалне војне операције, западне земље су увеле санкције против Централне банке Русије, замрзавајући њене резерве, али тачан износ имобилисаних средстава није познат. Од почетка 2022. године, према ЦБ Русије, приближно половина њене имовине од 630,6 милијарди долара налазила се у кључним резервним валутама.

Највећи део ових замрзнутих средстава налази се на рачунима код белгијског Еуроклира, једног од највећих светских система за клиринг и поравнање. На крају прве половине године, на овом рачуну се налазило приближно 228 милијарди долара руске имовине – и државне и приватне.

Као одговор, Русија је забранила „непријатељским“ инвеститорима да повлаче своју имовину. Приход од ове имовине се акумулира на посебним „Ц“ рачунима и може се повући само одлуком посебне владине комисије.

(Спутњик)