Сергеј Лавров у УН: Русија нема намеру да нападне НАТО и ЕУ, али је спремна да одговори на сваку агресију. Не мислим да ико заиста верује у враћање граница на стање из 2022. године

Русија нема намеру да напада земље НАТО-а, али ће сваки облик агресије против ње бити одбијен одлучним мерама, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, наступајући на заседању Генералне скупштине УН.

Шеф руске дипломатије подсетио је да Северноатлантска алијанса наставља са експанзијом ка границама Русије, и то „упркос обећањима, датим још совјетским лидерима, да се НАТО неће померити ни за инч на Исток“.

„Штавише, све чешће се чују претње употребе силе против Русије, уз оптужбе да она наводно планира напад на земље НАТО-а и Европске уније“, нагласио је Лавров.

Он је додао да је председник Русије Владимир Путин више пута демантовао такве провокације и објаснио да Москва нема сличне намере.

„Русија није имала и нема такве планове. Међутим, свака агресија против наше земље добиће одлучан одговор. У то не треба да имају никакве сумње они у НАТО-у и ЕУ који не само да убеђују своје грађане у наводну неизбежност рата са Русијом и приморавају их да стежу каиш, већ и отворено говоре о припреми напада на нашу Калињинградску област и друге руске територије“, поручио је Лавров.

Lavrov: Rusija ne planira da napadne NATO i EU, ali je spremna da odgovori na svaku agresiju pic.twitter.com/2WKCogz5tT

— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) September 27, 2025

Русија отворена за преговоре о отклањању узрока украјинског конфликта

Русија је спремна за преговоре усмерене на отклањање основних узрока украјинског конфликта, изјавио је министар спољних послова РФ Сергеј Лавров.

„Русија, као што је више пута наглашавао председник Владимир Путин, од самог почетка била је и остаје отворена за дијалог о уклањању главних узрока сукоба“, истакао је Лавров.

Шеф руске дипломатије нагласио је да у том случају морају бити поуздано гарантовани витални интереси и безбедност Русије.

„Права Руса и грађана који говоре на руском језику на територијама које остају под контролом кијевског режима морају бити у потпуности враћена. На тој основи спремни смо да разговарамо и о гаранцијама безбедности Украјине“, поручио је Лавров.

Министар је приметио да „код Кијева и његових европских спонзора још увек нема разумевања историјске озбиљности тренутка и спремности на поштене преговоре“.

Лавров је подсетио да НАТО наставља да се шири ка руским границама, иако је још совјетским лидерима давано уверење да Алијанса неће „ни инча“ ићи на Исток.

„Упркос преузетим обавезама у оквиру ОЕБС-а о недељивости безбедности, да се сопствена безбедност не јача на штету других и да се не претендује на доминацију, Северноатлантска алијанса чини управо супротно“, нагласио је Лавров.

Евроатлантски модел безбедности изгубио смисао

Покушаји обнове старе евроатлантске архитектуре безбедности у Европи након украјинског конфликта немају изгледа за успех, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Понашање Запада обесмислило је евроатлантски модел обезбеђивања безбедности заснован на НАТО-у, Европској унији и Организацији за безбедност и сарадњу у Европи. Не видимо перспективу у идејама обнове тог модела у Европи у његовом некадашњем облику, о чему су, ето, почели да размишљају у неким европским престоницама“, истакао је Лавров.

Надамо се у наставак дијалога са САД

Русија полаже одређене наде у наставак дијалога са Сједињеним Америчким Државама и примећује код актуелне америчке администрације тежњу ка развоју прагматичне сарадње, изјавио је министар спољних послова РФ Сергеј Лавров.

„Одређене наде везујемо за наставак руско-америчког дијалога, посебно након самита на Аљасци“, истакао је Лавров.

Према речима шефа руске дипломатије, у приступима садашње америчке администрације уочава се не само спремност да се траже реалистични путеви за решавање украјинске кризе, већ и жеља да се развија прагматично партнерство.

„Видимо стремљење да се сарађује без заузимања идеолошке позе“, нагласио је Лавров.

У току покушај „државног преврата“ ради поништавања одлуке УН о палестинској држави

Свет данас суочава се са покушајима да се „сахрани“ одлука Уједињених нација о стварању палестинске државе путем организовања својеврсног државног преврата, упозорио је Лавров.

Шеф руске дипломатије подсетио је да је недавно више западних влада најавило признавање Палестине, али је указао да је таква одлука требало да буде донета још раније.

„Зашто се чекало тако дуго? Очигледно, постојала је нада да ускоро више ништа неће бити ни потребно признавати“, оценио је Лавров.

Он је додао да ситуација захтева хитне мере за спречавање таквог развоја догађаја, о чему су се јасно изјаснили и учесници Међународне конференције високог нивоа о питању Палестине.

Лавров је подсетио да је Русија осудила напад покрета Хамас на израелске цивиле 7. октобра 2023. године.

„Међутим, суровим убиствима палестинских цивила, као и терористичким актима, нема оправдања. Нема оправдања колективном кажњавању Палестинаца у Појасу Газе, где под бомбардовањима и од глади гину деца, уништавају се болнице и школе, а стотине хиљада људи остају без крова над главом. Нема оправдања ни плановима анексије Западне обале реке Јордан“, истакао је Лавров.

Запад дели свет на „своје“ и „туђе“

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је на заседању Генералне скупштине УН да покушаји Запада да подели свет на „своје“ и „туђе“ не престају, што подрива поверење у међународне односе и изазива кризе.

„Принципи Повеље УН, које су усагласили оснивачи наше Организације, до данас остају светионик међународне сарадње. Они одражавају вишевековно искуство суживота држава и у потпуности задржавају значај у епохи мултиполарности. Потребно је само да их све земље чланице доследно поштују – у целини и међусобној повезаности“, нагласио је Лавров.

Шеф руске дипломатије оценио је да у пракси долази до грубог нарушавања принципа суверене равноправности држава, што „подрива саму веру у праведност“ и води у кризе и конфликте.

„Корен проблема је у непрестаним покушајима да се свет подели на ‘своје’ и ‘туђе’, на ‘демократије’ и ‘аутократије’, на ‘цветајући врт’ и ‘џунглу’, на оне који су ‘за столом’ и оне који су ‘на менију’. На изабране, којима је све дозвољено, и остале, који су дужни да служе интересима ‘златне милијарде’“, поручио је Лавров.

Министар је подвукао да Русија стоји на становишту бескомпромисног поштовања принципа равноправности, у којем је, како је истакао, „гаранција да ће све државе моћи да заузму достојно место у светском поретку – без обзира на војну моћ, број становника, величину територије или економску снагу“.

Главне изјаве Сергеја Лаврова

Запад изнова покушава да подели свет на „своје“ и „туђе“. У томе је корен већине међународних проблема.

Запад је више пута газио принцип непримене силе, нарушавајући основне норме међународног права.

Кијевско руководство дошло је на власт после државног удара. Украјина је једина земља у свету која је грађанима забранила да говоре на матерњем језику. Европа ћути о злочинима кијевског режима и његовим диверзијама на атомским електранама.

Москва остаје спремна за дијалог о отклањању узрока конфликта – то подразумева гаранције безбедности Русији и пуна права људи који говоре на руском језику на територијама под контролом Кијева.

НАТО наставља експанзију ка границама Русије упркос ранијим обећањима. Све чешће се чују претње силом против Москве, уз лажне оптужбе да планира напад на НАТО и ЕУ.

Европске земље позивају своје грађане да „затегну кајшеве“ ради милитаризације и отворено расправљају о нападу на Калињинград.

Lavrov o Ukrajini: Ne mislim da iko zaista veruje u vraćanje granica na stanje iz 2022. godine pic.twitter.com/hphGCth02n

— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) September 27, 2025

Москва и Вашингтон носе кључну одговорност за стабилизацију. Продужетак ограничења споразума СТАРТ на годину дана након истека спречио би нову трку у наоружању.

Русија је осудила напад Хамаса 7. октобра, али је нагласила да убијања цивила у Палестини, као и тероризам, немају оправдање. Покушава се потискивање одлуке УН о палестинској држави путем државног преврата.

Москва сматра неприхватљивим и незаконитим покушаје Запада да обнови санкције против Ирана у Савету безбедности.

Баланс снага у свету данас се драстично разликује од оног пре 80 година. То мора бити одражено у институционалном систему УН, укључујући реформу Савета безбедности.

(Спутњик)