Sergej Lavrov u UN: Rusija nema nameru da napadne NATO i EU, ali je spremna da odgovori na svaku agresiju. Ne mislim da iko zaista veruje u vraćanje granica na stanje iz 2022. godine

Rusija nema nameru da napada zemlje NATO-a, ali će svaki oblik agresije protiv nje biti odbijen odlučnim merama, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, nastupajući na zasedanju Generalne skupštine UN.

Šef ruske diplomatije podsetio je da Severnoatlantska alijansa nastavlja sa ekspanzijom ka granicama Rusije, i to „uprkos obećanjima, datim još sovjetskim liderima, da se NATO neće pomeriti ni za inč na Istok“.

„Štaviše, sve češće se čuju pretnje upotrebe sile protiv Rusije, uz optužbe da ona navodno planira napad na zemlje NATO-a i Evropske unije“, naglasio je Lavrov.

On je dodao da je predsednik Rusije Vladimir Putin više puta demantovao takve provokacije i objasnio da Moskva nema slične namere.

„Rusija nije imala i nema takve planove. Međutim, svaka agresija protiv naše zemlje dobiće odlučan odgovor. U to ne treba da imaju nikakve sumnje oni u NATO-u i EU koji ne samo da ubeđuju svoje građane u navodnu neizbežnost rata sa Rusijom i primoravaju ih da stežu kaiš, već i otvoreno govore o pripremi napada na našu Kalinjingradsku oblast i druge ruske teritorije“, poručio je Lavrov.

Lavrov: Rusija ne planira da napadne NATO i EU, ali je spremna da odgovori na svaku agresiju pic.twitter.com/2WKCogz5tT

— Sputnik Srbija (@rs_sputnik) September 27, 2025

Rusija otvorena za pregovore o otklanjanju uzroka ukrajinskog konflikta

Rusija je spremna za pregovore usmerene na otklanjanje osnovnih uzroka ukrajinskog konflikta, izjavio je ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov.

„Rusija, kao što je više puta naglašavao predsednik Vladimir Putin, od samog početka bila je i ostaje otvorena za dijalog o uklanjanju glavnih uzroka sukoba“, istakao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije naglasio je da u tom slučaju moraju biti pouzdano garantovani vitalni interesi i bezbednost Rusije.

„Prava Rusa i građana koji govore na ruskom jeziku na teritorijama koje ostaju pod kontrolom kijevskog režima moraju biti u potpunosti vraćena. Na toj osnovi spremni smo da razgovaramo i o garancijama bezbednosti Ukrajine“, poručio je Lavrov.

Ministar je primetio da „kod Kijeva i njegovih evropskih sponzora još uvek nema razumevanja istorijske ozbiljnosti trenutka i spremnosti na poštene pregovore“.

Lavrov je podsetio da NATO nastavlja da se širi ka ruskim granicama, iako je još sovjetskim liderima davano uverenje da Alijansa neće „ni inča“ ići na Istok.

„Uprkos preuzetim obavezama u okviru OEBS-a o nedeljivosti bezbednosti, da se sopstvena bezbednost ne jača na štetu drugih i da se ne pretenduje na dominaciju, Severnoatlantska alijansa čini upravo suprotno“, naglasio je Lavrov.

Evroatlantski model bezbednosti izgubio smisao

Pokušaji obnove stare evroatlantske arhitekture bezbednosti u Evropi nakon ukrajinskog konflikta nemaju izgleda za uspeh, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Ponašanje Zapada obesmislilo je evroatlantski model obezbeđivanja bezbednosti zasnovan na NATO-u, Evropskoj uniji i Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi. Ne vidimo perspektivu u idejama obnove tog modela u Evropi u njegovom nekadašnjem obliku, o čemu su, eto, počeli da razmišljaju u nekim evropskim prestonicama“, istakao je Lavrov.

Nadamo se u nastavak dijaloga sa SAD

Rusija polaže određene nade u nastavak dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama i primećuje kod aktuelne američke administracije težnju ka razvoju pragmatične saradnje, izjavio je ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov.

„Određene nade vezujemo za nastavak rusko-američkog dijaloga, posebno nakon samita na Aljasci“, istakao je Lavrov.

Prema rečima šefa ruske diplomatije, u pristupima sadašnje američke administracije uočava se ne samo spremnost da se traže realistični putevi za rešavanje ukrajinske krize, već i želja da se razvija pragmatično partnerstvo.

„Vidimo stremljenje da se sarađuje bez zauzimanja ideološke poze“, naglasio je Lavrov.

U toku pokušaj „državnog prevrata“ radi poništavanja odluke UN o palestinskoj državi

Svet danas suočava se sa pokušajima da se „sahrani“ odluka Ujedinjenih nacija o stvaranju palestinske države putem organizovanja svojevrsnog državnog prevrata, upozorio je Lavrov.

Šef ruske diplomatije podsetio je da je nedavno više zapadnih vlada najavilo priznavanje Palestine, ali je ukazao da je takva odluka trebalo da bude doneta još ranije.

„Zašto se čekalo tako dugo? Očigledno, postojala je nada da uskoro više ništa neće biti ni potrebno priznavati“, ocenio je Lavrov.

On je dodao da situacija zahteva hitne mere za sprečavanje takvog razvoja događaja, o čemu su se jasno izjasnili i učesnici Međunarodne konferencije visokog nivoa o pitanju Palestine.

Lavrov je podsetio da je Rusija osudila napad pokreta Hamas na izraelske civile 7. oktobra 2023. godine.

„Međutim, surovim ubistvima palestinskih civila, kao i terorističkim aktima, nema opravdanja. Nema opravdanja kolektivnom kažnjavanju Palestinaca u Pojasu Gaze, gde pod bombardovanjima i od gladi ginu deca, uništavaju se bolnice i škole, a stotine hiljada ljudi ostaju bez krova nad glavom. Nema opravdanja ni planovima aneksije Zapadne obale reke Jordan“, istakao je Lavrov.

Zapad deli svet na „svoje“ i „tuđe“

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je na zasedanju Generalne skupštine UN da pokušaji Zapada da podeli svet na „svoje“ i „tuđe“ ne prestaju, što podriva poverenje u međunarodne odnose i izaziva krize.

„Principi Povelje UN, koje su usaglasili osnivači naše Organizacije, do danas ostaju svetionik međunarodne saradnje. Oni odražavaju viševekovno iskustvo suživota država i u potpunosti zadržavaju značaj u epohi multipolarnosti. Potrebno je samo da ih sve zemlje članice dosledno poštuju – u celini i međusobnoj povezanosti“, naglasio je Lavrov.

Šef ruske diplomatije ocenio je da u praksi dolazi do grubog narušavanja principa suverene ravnopravnosti država, što „podriva samu veru u pravednost“ i vodi u krize i konflikte.

„Koren problema je u neprestanim pokušajima da se svet podeli na ‘svoje’ i ‘tuđe’, na ‘demokratije’ i ‘autokratije’, na ‘cvetajući vrt’ i ‘džunglu’, na one koji su ‘za stolom’ i one koji su ‘na meniju’. Na izabrane, kojima je sve dozvoljeno, i ostale, koji su dužni da služe interesima ‘zlatne milijarde’“, poručio je Lavrov.

Ministar je podvukao da Rusija stoji na stanovištu beskompromisnog poštovanja principa ravnopravnosti, u kojem je, kako je istakao, „garancija da će sve države moći da zauzmu dostojno mesto u svetskom poretku – bez obzira na vojnu moć, broj stanovnika, veličinu teritorije ili ekonomsku snagu“.

Glavne izjave Sergeja Lavrova

Zapad iznova pokušava da podeli svet na „svoje“ i „tuđe“. U tome je koren većine međunarodnih problema.

Zapad je više puta gazio princip neprimene sile, narušavajući osnovne norme međunarodnog prava.

Kijevsko rukovodstvo došlo je na vlast posle državnog udara. Ukrajina je jedina zemlja u svetu koja je građanima zabranila da govore na maternjem jeziku. Evropa ćuti o zločinima kijevskog režima i njegovim diverzijama na atomskim elektranama.

Moskva ostaje spremna za dijalog o otklanjanju uzroka konflikta – to podrazumeva garancije bezbednosti Rusiji i puna prava ljudi koji govore na ruskom jeziku na teritorijama pod kontrolom Kijeva.

NATO nastavlja ekspanziju ka granicama Rusije uprkos ranijim obećanjima. Sve češće se čuju pretnje silom protiv Moskve, uz lažne optužbe da planira napad na NATO i EU.

Evropske zemlje pozivaju svoje građane da „zategnu kajševe“ radi militarizacije i otvoreno raspravljaju o napadu na Kalinjingrad.

Lavrov o Ukrajini: Ne mislim da iko zaista veruje u vraćanje granica na stanje iz 2022. godine pic.twitter.com/hphGCth02n

— Sputnik Srbija (@rs_sputnik) September 27, 2025

Moskva i Vašington nose ključnu odgovornost za stabilizaciju. Produžetak ograničenja sporazuma START na godinu dana nakon isteka sprečio bi novu trku u naoružanju.

Rusija je osudila napad Hamasa 7. oktobra, ali je naglasila da ubijanja civila u Palestini, kao i terorizam, nemaju opravdanje. Pokušava se potiskivanje odluke UN o palestinskoj državi putem državnog prevrata.

Moskva smatra neprihvatljivim i nezakonitim pokušaje Zapada da obnovi sankcije protiv Irana u Savetu bezbednosti.

Balans snaga u svetu danas se drastično razlikuje od onog pre 80 godina. To mora biti odraženo u institucionalnom sistemu UN, uključujući reformu Saveta bezbednosti.

(Sputnjik)