RT: Zašto Albanci masovno napuštaju KiM – samo u periodu od 2021. do 2024. KiM napustilo 142.000 Albanaca

 Za četiri godine vladavine Aljbina Kurtija, od 2021. do 2024, tzv. Kosovo napustilo je 142.000 građana, odnosno Albanaca. Svetska banka saopštila je ovih dana da je tzv. Kosovo za to vreme napustilo 10 odsto stanovnika što, kada se u obzir uzmu rezultati popisa iz prošle godine prema kojima na KiM živi 1,6 miliona stanovnika jeste približan procenat.

Međutim, ako se u obzir uzmu nezvanične, a merodavne procene prema kojima na Kosovu, trenutno "na spavanju" nije više od 800.000 stanovnika, dolazi se do frapantnog podatka da je Kosovo za ove četiri godine ostalo bez skoro petine stanovnika.

Agencija za statistiku tzv. Kosova saopštila je da je tokom 2024. godine emigriralo 37.450 stanovnika, a negativni demografski saldo tek malo ublažila je činjenica da se u isto vreme na Kosovo doselilo nešto više od 9.000 ljudi.

Statistički podaci govore i da je 2021. sa Kosova otišlo 42.728 ljudi, naredne 2022. – 41.553, 2023. došlo je do malog pada u broju onih koji napuštaju ovaj prostor, otišle su 21.244 osobe, ali je prošla godina opet donela veliki skok, lažnu Kurtijevu državu napustilo je pomenutih 37.450 stanovnika.

Ovome valja dodati i podatak ministarstva unutrašnjih poslova ove tzv. države iznet početkom 2024. godine prema kome se za četiri godine, od 2018. do 2022, sa "Kosova" zvanično iselilo 156.000 ljudi, odnosno 8,85 posto stanovništva. Samo od 2020. do 2022. sa KiM je, prema ovim podacima, emigriralo skoro 100.000 ljudi.

Pomenuto ministarstvo tada je saopštilo da je 1. aprila 2011. u inostranstvu živelo 703.978 ljudi sa Kosmeta, a da je taj broj do kraja 2022. porastao na skoro 950.000.

Istini za volju, ništa bolje nije bilo ni pre Kurtija, pa je tako politički analitičar iz Prištine Demiš Šaša 2022. godine objavio procenu prema kojoj je u periodu od deset godina, od 2008. do 2018. sa Kosova u zemlju Evropske unije emigriralo oko 300.000 ljudi.

Iste, 2022. godine, predsednik opozicione DSK Ljumir Abdidžiku izjavio je da je tokom te godine Kosovo svakog dana napuštalo 134 ljudi, odnosno oko 4.000 mesečno.

Da se talas iseljavanja nastavlja i 2025, govori podatak s početka godine da je već prvih dana februara ambasada Nemačke u Prištini obustavila izdavanje radnih viza do 2026. jer je za samo 13 dana predato 8.000 zahteva za vize čime je ispunjena godišnja kvota dozvola.

Prema izveštaju nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, broj građana kosovskog porekla u Nemačkoj se u periodu od 2010. do 2022. godine udvostručio. U Nemačkoj je 2010. živela 291.000 građana čije je poreklo sa Kosova, 12 godine kasnije – 542.000, odnosno skoro duplo više. Od 2022. do danas taj broj je značajno porastao.

Talas emigracije sa tzv. Kosova dobio je novi zamah 1. januara 2024. godine s početkom vizne liberalizacije za zemlje EU, pa je Kosovo, uključujući i one koji su došli za novogodišnje praznike pa su krenuli nazad u zemlje unije, u prve dve nedelje januara 2024. napustilo 512.000 ljudi.

Po proceni privredne komore tzv. Kosova, tokom 2023, pre vizne liberalizacija, sa KiM je otišlo put Zapada – 60.000 ljudi a od početka vizne liberalizacije, tokom 2024. godine, što  zvanično što nezvanično, što s papirima, što bez papira – 270.000.

"Ne treba gubiti s vida činjenicu da većina Albanaca podržava Kurtijevu politiku prema Srbima, sav taj teror koji sprovodi prema našem narodu, ali su se ti ljudi u međuvremenu suočili i sa još jednim veoma važnim zaključkom – od terora nad Srbima se ne živi. Od terora nad Srbima ne primaju se veće plate i penzije, od terorisanja Srba nisu puniji frižideri, nema povećanja broja radnih mesta, zato i odlaze. Vreme ushićenja otimanjem Kosova je odavno prošlo, sad valja živeti, jesti svakog dana, obezbediti obuću, odeću, drva za zimu. Surova stvarnost ih svakog dana udara pravo u glavu. Odlazeći oni pokazuju i dokazuju da su izgubili svaku nadu da će na Kosovu biti bolje ma ko vladao", komentariše za RT Balkan jedan od naših sagovornika, Srbin sa severa KiM koji odlično poznaje kosovske prilike.

Čak i mediji ne beže od činjenice da Kosovo nosi "sumornu titulu u pogledu najnižeg prihoda po glavi stanovnika u Evropi", da su masovni odlasci iz njihove "nezavisne države"  posledica i nezaposlenosti i činjenice da ljudi prosto nisu u stanju da prehrane svoje porodice.

Poslednji dostupan podatak s početka ove godine govori da je prosečna plata na tzv. Kosovu, ali u bruto iznosu bila oko 700 evra, odnosno da je u neto iznosu jedva oko 500 evra. Na međunarodni praznik rada ove godine saopšteno je da radnici u privatnom sektoru i dan danas na rade za 230 evra mesečno. Prema takođe dostupnim podacima i prosečna penzija koju isplaćuju privremene institucije je jedva oko 300 evra.

Kosovska poslovna alijansa izrazila je ovih dana veliku zabrinutost zbog trenutnog ekonomskog i socijalnog stanja. Ovo udruženje privrednika naglasilo je da "rast cena, inflacija, siromaštvo i masovno iseljavanje guraju Kosovo ka najdubljoj krizi u poslednjim decenijama".

"Ogroman uvoz, neproduktivne investicije i dramatičan pad broja stanovnika dovode ekonomiju u kritičnu tačku koja, prema oceni ovog udruženja, zahteva hitnu reakciju institucija", navedeno je u saopštenju u kome se dodaje da je "povećanje cena otežalo život građana i smanjilo njihovu kupovnu moć", da "visoka inflacija nagriza prihode i ugrožava poslovanje, a siromaštvo je u porastu, gurajući mnoge porodice ka nemogućnosti da obezbede osnovne uslove za život".

Iz ove alijanse zaključili su da tzv. Kosovo rizikuje da se isprazni i da postane samo tržište zavisno od uvoza.

(RT)