РТ: Зашто Албанци масовно напуштају КиМ – само у периоду од 2021. до 2024. КиМ напустило 142.000 Албанаца

 За четири године владавине Аљбина Куртија, од 2021. до 2024, тзв. Косово напустило је 142.000 грађана, односно Албанаца. Светска банка саопштила је ових дана да је тзв. Косово за то време напустило 10 одсто становника што, када се у обзир узму резултати пописа из прошле године према којима на КиМ живи 1,6 милиона становника јесте приближан проценат.

Међутим, ако се у обзир узму незваничне, а меродавне процене према којима на Косову, тренутно "на спавању" није више од 800.000 становника, долази се до фрапантног податка да је Косово за ове четири године остало без скоро петине становника.

Агенција за статистику тзв. Косова саопштила је да је током 2024. године емигрирало 37.450 становника, а негативни демографски салдо тек мало ублажила је чињеница да се у исто време на Косово доселило нешто више од 9.000 људи.

Статистички подаци говоре и да је 2021. са Косова отишло 42.728 људи, наредне 2022. – 41.553, 2023. дошло је до малог пада у броју оних који напуштају овај простор, отишле су 21.244 особе, али је прошла година опет донела велики скок, лажну Куртијеву државу напустило је поменутих 37.450 становника.

Овоме ваља додати и податак министарства унутрашњих послова ове тзв. државе изнет почетком 2024. године према коме се за четири године, од 2018. до 2022, са "Косова" званично иселило 156.000 људи, односно 8,85 посто становништва. Само од 2020. до 2022. са КиМ је, према овим подацима, емигрирало скоро 100.000 људи.

Поменуто министарство тада је саопштило да је 1. априла 2011. у иностранству живело 703.978 људи са Космета, а да је тај број до краја 2022. порастао на скоро 950.000.

Истини за вољу, ништа боље није било ни пре Куртија, па је тако политички аналитичар из Приштине Демиш Шаша 2022. године објавио процену према којој је у периоду од десет година, од 2008. до 2018. са Косова у земљу Европске уније емигрирало око 300.000 људи.

Исте, 2022. године, председник опозиционе ДСК Љумир Абдиџику изјавио је да је током те године Косово сваког дана напуштало 134 људи, односно око 4.000 месечно.

Да се талас исељавања наставља и 2025, говори податак с почетка године да је већ првих дана фебруара амбасада Немачке у Приштини обуставила издавање радних виза до 2026. јер је за само 13 дана предато 8.000 захтева за визе чиме је испуњена годишња квота дозвола.

Према извештају немачког Савезног завода за статистику, број грађана косовског порекла у Немачкој се у периоду од 2010. до 2022. године удвостручио. У Немачкој је 2010. живела 291.000 грађана чије је порекло са Косова, 12 године касније – 542.000, односно скоро дупло више. Од 2022. до данас тај број је значајно порастао.

Талас емиграције са тзв. Косова добио је нови замах 1. јануара 2024. године с почетком визне либерализације за земље ЕУ, па је Косово, укључујући и оне који су дошли за новогодишње празнике па су кренули назад у земље уније, у прве две недеље јануара 2024. напустило 512.000 људи.

По процени привредне коморе тзв. Косова, током 2023, пре визне либерализација, са КиМ је отишло пут Запада – 60.000 људи а од почетка визне либерализације, током 2024. године, што  званично што незванично, што с папирима, што без папира – 270.000.

"Не треба губити с вида чињеницу да већина Албанаца подржава Куртијеву политику према Србима, сав тај терор који спроводи према нашем народу, али су се ти људи у међувремену суочили и са још једним веома важним закључком – од терора над Србима се не живи. Од терора над Србима не примају се веће плате и пензије, од терорисања Срба нису пунији фрижидери, нема повећања броја радних места, зато и одлазе. Време усхићења отимањем Косова је одавно прошло, сад ваља живети, јести сваког дана, обезбедити обућу, одећу, дрва за зиму. Сурова стварност их сваког дана удара право у главу. Одлазећи они показују и доказују да су изгубили сваку наду да ће на Косову бити боље ма ко владао", коментарише за РТ Балкан један од наших саговорника, Србин са севера КиМ који одлично познаје косовске прилике.

Чак и медији не беже од чињенице да Косово носи "суморну титулу у погледу најнижег прихода по глави становника у Европи", да су масовни одласци из њихове "независне државе"  последица и незапослености и чињенице да људи просто нису у стању да прехране своје породице.

Последњи доступан податак с почетка ове године говори да је просечна плата на тзв. Косову, али у бруто износу била око 700 евра, односно да је у нето износу једва око 500 евра. На међународни празник рада ове године саопштено је да радници у приватном сектору и дан данас на раде за 230 евра месечно. Према такође доступним подацима и просечна пензија коју исплаћују привремене институције је једва око 300 евра.

Kосовска пословна алијанса изразила је ових дана велику забринутост због тренутног економског и социјалног стања. Ово удружење привредника нагласило је да "раст цена, инфлација, сиромаштво и масовно исељавање гурају Kосово ка најдубљој кризи у последњим деценијама".

"Огроман увоз, непродуктивне инвестиције и драматичан пад броја становника доводе економију у критичну тачку која, према оцени овог удружења, захтева хитну реакцију институција", наведено је у саопштењу у коме се додаје да је "повећање цена отежало живот грађана и смањило њихову куповну моћ", да "висока инфлација нагриза приходе и угрожава пословање, а сиромаштво је у порасту, гурајући многе породице ка немогућности да обезбеде основне услове за живот".

Из ове алијансе закључили су да тзв. Косово ризикује да се испразни и да постане само тржиште зависно од увоза.

(РТ)