Светска банка: Привредни раст Србије ће, према пројекцијама, износити 2,8 одсто у 2025. години

 ВАШИНГТОН - Привредни раст Србије ће, према пројекцијама, износити 2,8 одсто у 2025. години, објавила је данас Светска банка.

Како је наведено, раст је успорен углавном због нижег прилива страних директних инвестиција (СДИ) и неизвесности на светским тржиштима.

Средњорочно се очекује опоравак раста на ниво између три и четири одсто.

Након добрих резултата у 2024, привреда је изгубила замајац због нижег нивоа приватних улагања и нето прилива СДИ у условима глобалне неизвесности, наведено је у саопштењу.

Раст се успорио на процењених два одсто у првој половини 2025. због наглог пада грађевинске активности и слабијег резултата пољопривреде, на који су утицали негативни климатски шокови.

У првој половини 2025, учешће фискалног дефицита у годишњем БДП-у остало је на веома ниском нивоу од 0,2 одсто.

Јавни дуг наставио је да пада, достигавши 45 одсто БДП-а, а дефицит текућег рачуна повећан је за 82 одсто на 2,3 одсто БДП-а, пошто је увоз и робе и услуга растао брже од извоза, као и због нижег нето прилива дознака.

На тржишту рада, стопа незапослености наставила је да пада, и на крају периода била је просечних 8,8 одсто, а стопа запослености остала је на рекордних 51,6 одсто.

"Србија је остварила добре макроекономске резултате, али њен привредни раст треба да се убрза. Излазак из замке средњег дохотка захтева прелазак на економију коју покрећу иновације и која подстиче продуктивност и омогућава домаћим фирмама да се интегришу у ланце вредности у Европској унији (и глобално). За Србију, то би, између осталог, значило привлачење гринфилд СДИ и улагања у секторе са већом додатом вредношћу, већа улагања у истраживање и развој и унапређење људског капитала током читавог животног циклуса ради јачања капацитета и вештина", изјавио је директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара.

Очекује се да ће Србија у наредних неколико година остваривати привредни раст од око три до четири одсто годишње.

Међу негативним ризицима су потенцијална буџетска подршка за државна предузећа суочена са тешкоћама у пословању, слабија екстерна тражња за извозом из Србије у условима глобалне неизвесности на пољу трговинске политике, као и утицај екстремних временских догађаја на пољопривреду и инфраструктуру. Према очекивањима, инфлација ће се у 2027. вратити у средиште циљаног распона Народне банке Србије.

Одржив привредни раст, уз боље усмерену и адекватнију социјалну помоћ, остаје кључ за даље смањење сиромаштва, наведено је у саопштењу.