Раскрикавање: Рекордна година лажи - прорежимски листови 2025. објавили на насловним странама 1.863 манипулативна текста и 1.172 Вучићеве фотографије

На насловним странама шест дневних листова блиских властима у 2025. новинари Раскрикавања пронашли су више од 1.800 манипулативних вести. Предњачи Ало са чак 529 таквих текстова, а одмах за њим следи Информер са 399. Раскрикавање већ годинама анализира  насловне стране таблоида, и прошла, 2025. година до сада је забележила рекорде у објављивању манипулација. Шест таблоида које смо анализирали – Информер, Српски телеграф, Ало, Вечерње новости, Курир и Политика – из буџета су прошле године заједно инкасирали више од милион евра.

Док су студенти блокирали факултете и грађани излазили на улице, српски таблоиди тачно су знали шта је њихов посао – да грађане и студенте који протестују представе као терористе и безбедносну претњу.

Информер, Ало, Српски телеграф, Вечерње новости, Курир и Политика заједно су у 2025. само на насловним странама објавили више од 1.800 манипулативних текстова, показала је анализа Раскрикавања. Једна од кључних тема њихових насловница били су управо студентски протести, блокаде и грађанска окупљања. 

У неславном врху поново се нашао Ало са 529 манипулативних текстова, одмах за њим следи Информер са 399, Српски телеграф (294), Политика (253), Вечерње новости (197) и Курир (191).

Предмет обожавања, очекивано, био је председник Александар Вучић. На насловницама се нашао више од хиљаду пута, а ниједан од тих текстова га нијеприказао у негативном светлу. Позитивно је портретисан у 88 одсто случајева, а у Куриру је тај проценат достигао савршених 100.

Манипулисање чињеницама и пристрасност биле су убедљиво најпопуларније технике прорежимских таблоида, док су Вечерње новости готово специјализоване за пропаганду – она чини половину њиховог манипулативног садржаја.

Скоро половина манипулативних текстова објављена је без имена аутора, а и ту Курир држи рекорд јер је више од 90 одсто њих било непотписано. 

Када аутор није познат, ни извор није поузданији. Тако се сваки четврти манипулативни текст у Српском телеграфу позивао на анонимне изворе.

Ало: Година у којој су студенти били „терористи” и „фашисти”, а Вучић „спасилац”

Професор Филозофског факултета у Новом Саду Динко Грухоњић готово да је постао дежурни кривац за било који бунт. На насловницама таблоида Ало прошле године искључиво се појављивао као неко ко ради против Србије и наводно стоји иза студентских протеста.

За Раскрикавање каже да се осећа као „лице са потернице”.

„Не можете да процените кад ће вас неко само опсовати на улици, што се мени дешава, кад ће неко да вас погоди каменом, кад ће неко да извади нож или кад ће неко напросто да вас убије. То је поента целих тих кампања, не само против мене, али ево ја се тако осећам”, рекао је Грухоњић.

Он наводи да су током година мете напада поново постајали и чланови његове породице, укључујући и сина.

„Очигледно је да они не бирају средства чак и кад је у питању породица, што не ради ни мафија. Што значи да су они много гори од класичне мафије. Њима је увек потребан неки непријатељ: јуче су то били Словенци, Хрвати, Бошњаци, Албанци, Црногорци, а данас су то грађани Србије”, каже Грухоњић.

Таблоиде тужи колико су он и Независно друштво новинара Војводине финансијски у могућности, али по његовом мишљењу те тужбе ништа не мењају из разлога што таблоиди не плаћају то „из свог џепа, него опет нашим новцем”.

„Волим да се горко нашалим да бих до краја живота могао да живим од тужби против тог пропагандног дна. Али то би подразумевало да ми треба много пара и да бих се вуцарао по судовима и делио ваздух са тим облицима живота, што ми свакако тешко пада и у ових десетак тужби које сам поднео против њих”, казао је Грухоњић за Раскрикавање.

Током 2025. године готово да није било дана да читаоци таблоида Ало на насловници нису могли да пронађу неку нову опасност и неког новог непријатеља који „прети Србији”, попут Грухоњића.

Најчешће су то били студенти, опозиција, Хрватска, Аљбин Курти или стране службе. Насупрот њима, готово по правилу, стајао је председник Александар Вучић, представљен као последња брана хаосу, насиљу и рушењу државе.

Анализа насловних страна показује да је Ало током године објавио најмање 529 лажних, неутемељених или манипулативних вести, што га чини таблоидом са највише таквог садржаја током једне године, откако Раскрикавање прати насловне стране домаће штампе.

Томе је допринела и чињеница да је политика убедљиво доминирала садржајем. Чак 80 одсто објава односило се на унутрашњу политику, док је додатних 15-ак процената било посвећено спољној политици. Ало је о овим темама углавном писао кроз изразито пристрасан и неновинарски стил. У текстовима се ставови студената, професора, опозиције или других актера о којима се пише углавном нису могли чути или је њима било манипулисано, док су међу саговорницима доминирали представници власти и особе блиске њима.

Тема године били су студентски протести који су започети након пада надстрешнице у Новом Саду. Уредничка политика таблоида према њима била је потпуно једнообразна. Студенти су јако ретко представљани као грађани који протестују, обично их је овај таблоид профилисао као безбедносну и политичку претњу и као непријатеље државе.

На насловницама су називани „блокадерима”, „хулиганима”, „фашистима”, „терористима”, „згубиданима” и учесницима „обојене револуције”. Протести су описивани као покушаји изазивања грађанског рата, државног удара или насилног преузимања власти, док се за студенте готово редовно тражило ко стоји иза њих, па су набрајани опозиција, стране службе, невладине организације, Хрватска, Албанија, Косово или западне државе.

Наслови попут „Блокадери спремни да убијају”, „Терористи планирали крвопролиће на Видовдан”, „Блокадери хоће грађански рат”, „Опозиција планира Мајдан у Београду” или „Досије блокадери: туци, пали, руши и пљуј по Србији” само су неки од примера реторике која је доминирала током године.

Истовремено, Ало је инсистирао на поруци да протести немају ширу подршку грађана и да представљају деловање мале групе људи која угрожава „пристојну Србију”. С друге стране, таблоид је преувеличавао број окупљених на контра-протестима које је организовао СНС, а поруке са тих окупљања сматрао је много искренијим и релевантнијим од оних са студентских протеста.

Насловнне стране које су у целости посвећене контра-протестима СНС-а

Александар Вучић био је готово стално присутан на насловним странама Ало-а. Његова фотографија појавила се чак 202 пута током године, односно чешће него сваког другог дана. За разлику од политичких противника, који су најчешће приказивани као претња држави, Вучић је без изузетка представљан у позитивном светлу. У више од 90 одсто случајева наслови уз његову фотографију били су афирмативни, док о њему није забележен нити један негативан наратив.

Иста логика важила је и за међународну политику. Русија, Виктор Орбан, Владимир Путин и власти Републике Српске готово су без изузетка приказивани позитивно. С друге стране, Хрватска, Косово, Аљбин Курти, НАТО, Европска унија и државе Запада често су представљани као непријатељи Србије или покровитељи протеста, неко чије службе уско сарађују са организацијом блокада. 

Етикетирани су и многи појединци као коловође или они који из сенке предводе читав грађански и студентски бунт.

Власник таблоида Ало је мало познати бизнисмен Саша Благојевић. Пред сам крај 2025. године основао је нову фирму, Бест Медиа Теам, а већ шест дана касније под њену контролу прешле су две телевизије из Ужица. У периоду који је уследио, мрежа медија повезаних са Благојевићем проширила се и на Чачак, Прибој, Ваљево, Бачку Паланку, Зрењанин, Лозницу, Кикинду и Ивањицу. У свом портфолију има и градску телевизију Студио Б. 

Кроз јавне набавке и пројектно суфинансирање медија, издавач Ало-а је током 2025. године приходовао више од 143.000 евра.

Година „пучева“ који се нису десили: Како је информер 2025. производио атмосферу сталне опасности

Ако би неко током 2025. године Србију упознавао искључиво преко насловних страна Информера, стекао би утисак да земља живи у готово непрекидном ванредном стању. Скоро да није прошла ниједна студентска акција, протест или блокада, а да таблоид није упозорио на крвопролиће, државни удар, грађански рат, тероризам или покушај рушења државе. На насловницама овог таблоида забележено је укупно 399 лажних, неутемељених или манипулативних вести.

Информер је, попут других таблоида, најављивао да опозиција „жели” убиство Вучића. Тако је већ почетком 2025. тврдио да је лидер новог ДСС-а Милош Јовановић позивао на убиство председника Србије и „бацање Вучића са терасе”. 

Испоставило се да Јовановић тако нешто није рекао, већ је прорежимски налог „Детектор лажи” на мрежи X манипулисао његовом изјавом како би изгледало да заговара насиље и позива на убиство председника Александра Вучића. О томе је писало и Раскрикавање. 

Осим опозиције, коју је оптуживао да „хоће власт силом”, да су њени представници „хејтери који прижељкују крвопролиће” и да су „луди од мржње према Вучићу”, Информер је међу наводним организаторима његовог рушења видео и бившег америчког председника Џоа Бајдена. Након што је администрација Доналда Трампа обуставила финансирање УСАИД-а, таблоид је тврдио да је Бајден преко ове америчке агенције издвојио више од 900 милиона долара за рушење Вучића.

До тог износа таблоид је дошао сабирањем средстава које је УСАИД у последње четири године дао за пројекте на Косову и у Босни и Херцеговини. 

Годину за нама обележили су масовни протести и блокаде факултета. Информер је у складу са ставом домаће власти о овим протестима извештавао изразито негативно, често спроводећи кампање блаћења.

Грађане који протестују погрдно су називали „блокадери” и оптуживали су их да „хоће линч”, да су „терористи”, да „руше Србију”, да уништавају факултете и српску привреду. 

Често је као једини извор тврдњи био главни и одговорни уредник овог таблоида, Драган Ј. Вучићевић. Тако је, рецимо, крајем маја Вучићевић тврдио да су „блокадери формирали паравојне јединице”, чији је циљ „крвопролиће на факултетима”. 

Како смо тада писали, ове тврдње је износио на основу документа у коме не само да се тако нешто не спомиње, него није ни потврђено да су тај документ израдили студенти. 

Неистомишљеници власти на фотографијама Информера често су приказани уз филтре и обраду која их представља у негативном светлу

Председник Александар Вучић појавио се 185 пута на насловним странама овог таблоида, показује анализа Раскрикавања. Председник је углавном приказиван позитивно или у улози жртве. 

„Државнички потез председника. Вучић пружа руку”, „Нико није јачи од државе. Почео рат! Вучић кренуо у тотални обрачун са корупцијом”, „Вучић у Србији окупља све лидере света”, „Запад минира Вучића и Фица”, „Председник одсвирао крај блокада. Вучић: Србија је победила”, неки су од наслова у прошлогодишњим издањима Информера. 

Информер је током протекле године био склон манипулисању бројем окупљених људи на протестима. Док је грађанске протесте проглашавао „неуспелим”, често умањујући број присутних на протестима, тврдећи да блокадери врше насиље, да малтертирају и тероришу грађане, о скуповима СНС-а писао је све најбоље.

Те скупове описују као „величанствене” и често процењују да је на њима било више људи него што би реално на те просторе физички могло да стане. 

Иза Информера стоји Драган Ј. Вучићевић, који преко компаније „Инсајдер тим” контролише 99 одсто власништва, док преосталих један одсто припада дугогодишњем директору Дамиру Драгићу. Током 2025. године ова компанија је кроз јавне набавке и пројектно суфинансирање медија приходовала готово 192.000 евра.

Пословни путеви Информера и Ало-а укрстили су се почетком 2026. године. Недуго након што је власник Ало-а Саша Благојевић основао компанију Бест Медиа Теам, Инсајдер Тим постао је њен сувласник куповином десет одсто удела. За тај део власништва плаћено је свега 10.000 динара.

Српски телеграф: Вучић на 254 насловне стране углавном као херој, критичари државни непријатељи 

Неколико дана уочи великог студентског протеста 15. марта, јавност је преплавио тајно снимљен аудио-снимак састанка активиста групе СТАВ и Покрета слободних грађана. 

Власт је тврдила да снимак представља доказ припреме државног удара, а убрзо је уследило хапшење шесторо активиста, док се још шесторо особа са тог снимка до данас налази у иностранству.

Српски телеграф овом случају посветио је значајну пажњу на својим насловницама. „Сценарио државног удара”, „Снимак открио паклене планове за данашњи скуп. Спремили војни пуч и улични рат”, наслови су које је лист објављивао тих дана.

Један од ухапшених активиста, тадашњи члан групе СТАВ Лазар Динић, у притвору је провео седам месеци. 

Писања таблоида о њему и његовим колегама права су рефлексија агенде прорежимских листова – увек држати привид напада на државу. 

За Раскрикавање каже да су му током шетњи за време кућног притвора пролазници два-три пута добацивали увреде јер су поверовали у оно што су прочитали у таблоидима. Све објаве за које сматра да су лажне или манипулативне прослеђује свом адвокату, иако више ни сам не зна колико је поступака до сада покренуто.

Посебно му је, каже, било упадљиво оно што се догодило након изласка из притвора. Док су хапшења данима била ударна тема бројних медија, вест о његовом пуштању прошла је готово незапажено.

„Мени је било чудно што није било нигде ничега о томе”, каже Динић.

Додаје да су његови родитељи тог дана за његово пуштање прво сазнали из Информера, и то пре него што је одлука постала јавно доступна.

„То је била једина вест о томе, и даље се питам зашто је то тако”, каже он.

Пристрасни текстови и спинови о Динићу и његовим колегама нису изолован случај у Српском телеграфу. Анализа Раскрикавања показује да је овај таблоид током прошле године објавио 294 манипулативне, неутемељене или пристрасне вести.

Централна фигура у Српском телеграфу је током прошле године био, већ традиционално, председник Србије Александар Вучић. Његов лик се на насловним странама овог таблоида појавио чак 254 пута.

Углавном је представљен у позитивном контексту, као херој, градитељ, борац за интересе Србије, човек од речи, спасилац и неко без кога Србија једноставно не би могла да опстане. 

„Огромна већина народа је уз Вучића”„Вучић отвара фабрике док они преврћу контејнере”, „Разбио опозицију (…) Вучићев мат с краљевим гамбитом”, „Пет разлога зашто Вучић мора да остане”, „Вучић визионар” – само су неки од примера како је овај таблоид у току 2025. године представљао председника. 

Осим ове херојске улоге, често му је додељивана и улога жртве и бранитеља Србије – „Председник на мети”, „Удар на Вучића из шест праваца”, „Хрватска сачекуша за Србију и Вучића”, „Раде Вучићу о глави”, „Лов на Вучићеву главу”, „Вучића руше због успеха наменске индустрије” – само су неки су од наслова у Српском телеграфу.

Део насловнних страна на којима је Вучић или спасилац или жртва

И док је о председнику углавном извештавао позитивно, о студентским протестима и блокадама које су обележиле прошлу годину, Српски телеграф није имао лепе речи. 

Тврдили да су да се над народом врши „политички терор и насиље”.да је циљ „убиство Вучића”, да су „протести уништили српску привреду”, те да су „блокадери дивљаци”. 

Посебно ширење панике и претњи насиљем на протестима било је приметно пред неколико масовних протеста који су одржани у току 2025. године. 

Тако је, на пример, пред студентски протест који је 15. марта одржан у Београду, Српски телеграф данима најављивао насиље и хаос, те преносио Вучићева упозорења да ће грађани који протестују заузети Скупштину, Уставни суд, РТС, затим да ће Србија „остати у мраку”, те да је „планиран државни удар”. 

Једнострано извештавање је овај таблоид наставио и у данима након протеста 15. марта. Управо се на том протесту током одавања почасти страдалима у Новом Саду у улици Краља Милана проломио јак, непознат звук који је изазвао стампедо окупљених грађана. Светска непрофитна организација Еарсхот, која се бави анализом звука, утврдила је да се на четири снимка са места „звучног удара” чује бука какву производи Вортеx Ринг Гун или Вортеx Цаннон. 

Српски телеграф је у складу са ставом државног врха пак наставио да тврди да је реч о „измишљотини”, те да је „фабрика лажи активирала звучни топ”.

Ове тврдње Српски телеграф је додатно поткрепљивао извештајима руског ФСБ-а који је „утврдио” да звучни топ није био коришћен на протесту 15. марта. 

Српски телеграф је више пута током године тврдио да се у Србији спроводи обојена револуција – термин који се иначе односи на ненасилне протесте усмерене против ауторитарних режима. У тој причи, „страни фактор” био је незаобилазан актер: лист је тврдио да „блокадери пумпају с Немцима и Хрватима” и да постоје „кристално јасни докази о спрези у спровођењу обојене револуције”.

Основа за те тврдње била је петиција коју је српска дијаспора покренула у јуну, тражећи од Бундестага да пошаље дипломате да посматрају протесте и суђења у Србији. Петиција је настала као реакција на пораст насиља према протестантима и хапшења политичких активиста. За Српски телеграф, грађани који траже међународне посматраче због полицијске репресије били су довољан доказ да неко споља организује рушење државе.

Суптилнија од осталих, али једнако опасна 

Политика је у 2025. години објавила најмање 253 манипулативна текста на својим насловним страницама, а доминантне технике којима су се служили биле су пропаганда и пристрасност. Овај лист стар више од 120 година, данас је у власништву смедеревског бизнисмена Бобана Рајића, који поседује и Вечерње новости. Судећи само по насловницама, данас тешко може да оправда репутацију озбиљне дневне новине.

За разлику од Информера или Ало-а, на пример, Политика нема сензационалне наслове и фотографије које „вриште” са насловница. Врло често уместо отворене пропаганде, лист функционише кроз суптилне наративе – са неутралним насловом, да би се тек у тексту испоставило да је, на пример, у питању преношење Вучићевих изјава без иједног критичког питања или гласа са друге стране. 

Текстови засновани искључиво на председниковим гостовањима и изјавама редовно су завршавали на насловној страни, а Вучићева фотографија појавила се на њима чак 188 пута – увек позитивно или неутрално, ниједном негативно.

Посебно место у Политици заузимала је колумна народног посланика СНС-а Владимира Ђукановића која често прелази у отворене нападе на студенте и критичаре власти. У једној од њих тврди да Вучићеви критичари „контролишу све у земљи” и да власт мора да их „до последњег очисти”. 

Неке од колумни Владимира Ђукановића

Управо зато што не наступа сензационално и не квалификује критичаре власти увредама, као што то ради, рецимо, Информер, манипулативне вести у Политици су теже за препознавање. Лист и даље ужива одређени углед због своје дугогодишње традиције, а то га чини опаснијим него што се на први поглед чини.

Анализе Раскрикавања из године у годину показују да се одсуством сваке критике према власти, Политика доследно сврстава у ред прорежимских медија. 

Вечерње новости: Српство, ћирилица и вучић

Вечерње новости постоје више од 70 година и такође су у власништву смедеревског бизнисмена Бобана Рајића. Традиционалној конзервативној матрици већ годинама је додата још једна константа – безрезервна подршка СНС-у и Александру Вучићу. Тако је било и у 2025. години. 

Током прошле године Вечерње новости објавиле су најмање 197 манипулативних текстова који су се углавном тицали унутрашње политике.

Вучић се током прошле године на насловним странама „Вечерњих новости” појавио 160 пута, а ниједан од тих текстова није имао негативан тон. Наслови и текстови готово без изузетка сводили су се на преношење председникових изјава, без додатног контекста или критичког одмака. Његове поруке нису остајале само једна од информација у дневном извештавању, већ су представљале основни оквир за тумачење политичких догађаја и друштвених криза. 

Такав приступ видљив је и у избору саговорника. У текстовима доминирају представници власти, државни функционери и аналитичари чији су ставови прихватљиви за актуелни режим. 

Слично је и када је реч о извештавању о протестима и студентским блокадама. О томе се пише искључиво кроз негативну призму. Учесници протеста нису грађани који изражавају политичко или друштвено незадовољство, већ фактор нестабилности, препрека економском развоју или потенцијална безбедносна претња. Протести, по њиховим текстовима, изазивају хаос, насиље, угрожавање државе. 

Вечерње новости су посебно „талентоване” да сваку друштвену или политичку кризу објасне спољним утицајима, а не аутентичним незадовољством грађана. Уместо тога, иза њих се редовно проналазе страни центри моћи, обавештајне службе, фондације или регионални противници Србије. Тако су, према насловима Новости, Хрватска и њене службе „закувавале” блокаде у Србији, Британци припремали терен за „владу експерата”, УСАИД годинама радио на „круњењу Србије изнутра”, док су Проглас и опозиција, наводно, преузимали студентске протесте за своје политичке циљеве.

Странци вечити кривци на насловницама ових новина

Ако сте редован читалац Новости, онда је за вас Србија земља под сталним притиском спољашњих и унутрашњих непријатеља, док се власт и председник позиционирају као последња линија одбране државе. На тај начин свака тема и потенцијални проблем за власт се третира исто и постаје део истог, ширег наратива о угроженој Србији која се непрекидно брани од различитих центара моћи.

Чак 157 од 197 манипулативних текстова није било потписано.

Компанија НИД Новости, издавач Вечерњих новости, у 2025. години склопила је уговоре укупне вредности веће од 286 хиљада евра.

Телекомов Курир јаче него икад

Годину дана пре него што је Телеком Србија званично ​у АПР-у преузео већински пакет Курира, његов власник Игор Жежељ већ је потписао купопродајни уговор са ​овом државном компанијом. Коинциденција или не, али 2025. била је рекордна година по броју манипулација на насловницама, показала је анализа Раскрикавања. 

Лист је објавио ​чак 191 манипулативан наслов, готово искључиво ​у​ вези са политичким темама, а Вучић се​ на насловницама појавио чак 236 пута​ – увек у позитивном светлу. 

Врх државе присно честита рођендан овом медију

Овакво извештавање Курира представља доследну уређивачку политику већ годинама, односно од преузимања овог листа од стране Игора Жежеља. 

Пораст манипулација на насловницама Курира вероватно је одраз године ​коју су обележили студентски протест​и. Тако је власт увек била жртв​а организованих напада, а критичар​и су били координиса​ни противни​ци државе. 

Готово да није постојала фаза студентских блокада или грађанских окупљања која није представљена као манипулација, превара или пројекат неког другог. Студенти су час „насамарени”, час не знају шта су им захтеви, час су их преузели опозиција и Проглас. На насловницама су посебно инсистира на томе да су сви захтеви већ испуњени, па се сваки наставак протеста представља као доказ скривених политичких намера – „Шта више: сви захтеви испуњени”, „Испуњен и четврти захтев, а блокаде остају”, „Политизација протеста”, „Борба за власт и више пара до последњег студента и ђака”.

И Курир је доследно пратио наратив који савршено одговара властима – да су протести део ширег плана за рушење Вучића односно обојена револуција. Тако су на њиховим насловницама протести повезивани са страним службама, опозицијом, хрватским утицајем, међународним мрежама за рушење режима и различитим политичким групама. 

Озбиљни политички догађаји често су добијали и кратке епитете – „Језиво”, „тајни план”, „раскринкани”, „конфузија”, „вандализам”, „нападач”, „рушење државе”. 

Поред студената, опозиције и професора, међу најчешћим метама негативне кампање на насловницама Курира био је Драган Шолак, мањински власник неколико медија у Србији. Током године понавља се низ наслова који га представљају као централног организатора политичких и медијских напада – „Нападач на министра ради у Шолаковој Шопстер компанији”, „Н1 и Нова С рекетирају британски фонд у име Шолака”, „Како је Драган Шолак завршавао послове иза леђа већинских власника”, „Шолак годинама поткрадао пословне партнере”. 

Ови текстови посебно су значајни имајући у виду власничке и пословне сукобе између Телекома Србија и мањинског власника Унитед Гроуп-е.

Мондо, издавач Курира, прошле године је из буџета преко јавних набавки и пројектног суфинансирања склопила уговоре вредне око 130 хиљада евра. 

Милица Љубичић, Стефан Косановић, Милица Благојевић и Весна Радојевић

(Раскрикавање)