Предраг Гага Антонијевић, редитељ филма "Дара из Јасеновца": Текст у часопису "Варајети" није критика, већ памфлет и етикета

 То није критика, то је памфлет и политичка етикета, написан са намером да се спречи да чланови Америчке академије за филмску уметност и науку гласају за “Дару из Јасеновца”. Утицаће то сигурно на одлуку, смем да потпишем. Не очекујемо сада ништа, каже Предраг Гага Антонијевић, редитељ српског кандидата за Оскара, коментаришући изразито негативно интониран текст у утицајном америчком магазину “Варајети” у ком се његово остварење назива “националистичком пропагандом”.

Магазин “Варајети” објавио је текст “Дара из Јасеновца: Филм о Холокаусту са упитним намерама” у ком аутор Џеј Вајсберг пише да је тај филм “непрерушено дело српске националистичке пропаганде” која “цинично користи Холокауст да би прогурала проблематичну агенду”. Вајсберг, између осталог, наводи и да је филм “нескривено антихрватски и антикатолички”, да је створен као “запаљива храна за актуелне процепе између Србије и суседа” да “занемарује било какво промишљање о опасностима национализма, смртоносног расизма и геноцида, замењујући то јефтиним сензацијама и сентиментом”. Филму, сматра он, недостаје шири контекст, везан за распад Југославије. “Али позадина је неизбежна, а у овом случају то што српски националисти оплакују Јасеновац као пример вековног жртвовања претвара филм у пропаганду”, пише Вајсберг и позива се и на професора Јована Бајфорда који је “убедљиво и детаљно показао како је повезивање српских страдања са Шоом (хебрејски: “катастрофа”, реч којом се означава масовно уништење Јевреја у Другом светском рату, прим. нов.) дуго било делотворно да се стекну симпатије на међународном плану и да се да легитимитет територијалном проширењу, заједно са расним политикама, и управо се у то ‘Дара’ уклапа”, пише Вајсберг.

– Учествовао сам синоћ на једном панелу, на “Мотион Пицтуре Фоундатион”, где је модераторка пет пута заплакала у пола сата, колико је панел трајао, сећајући се неких сцена из филма. Тако филм делује на људе, врло емотивно, врло снажно, али ова политичка етикета која је дошла са намером да се филм омаловажи и спречи на Академији и Златном глобусу, то је сада постало реланост. Мотиви тог човека су ми јасни, они нису филмски и тако нешто за својих више од 40 година бављења кинематографијом нисам видео. То нема никакве везе са филмском критиком. То знају и људи у “Варајетију” – каже редитељ Предраг Гага Антонијевић о Вајсберговом напису.

Ради се о тенденциозном и срачунато написаном тексту, уверен је редитељ “Даре из Јасеновца”.

– Немам никакве дилеме да је то планирано. Он је неки селектор, покровитељ, шта ли већ, на Сарајевском филмском фестивалу, држи стално неке семинаре. Он је први пустио критику. Знате, пракса је да се стави ембарго кад се ради, прикаже се филм критичарима, али се каже да се о њему не пишу пре неког времена, пре 25. јануара у нашем случају. Он је 25. јануара у шест ујутру објавио то. И онда “српска пропаганда” и слично, да би уплашио друге критичаре. То није критика, критика је нешто друго и на критику се не одговара, критика је нечије виђење и то је тако. Да је написана критика тако да је филм лош, то је друга прича. Неко напише добро, неко лоше, свако има своје мишљење. Али он о филму ништа и не каже, ово је аутоматски изгуравање на политички терен, политичка етикета и политичко мишљење, један памфлет. Ухватио је у том тексту неку тезу сина Тимотија Џона Бајфорда, Јована Бајфорда, нисам ни знао ко је тај човек. То је теза из деведесетих година да су Срби у име Јасеновца хтели да окупирају туђе територије, нападали… И то је повезано на један бизаран и перверзан начин. Испада да не сме човек да направи филм о својим жртвама. И шта рећи на то? Има других критика, добрих, а ово је више политичко етикетирање, да се уплаше гласачи Академије и Златног глобуса, а они ће се уплашити јер то тако функционише. Из неких организација које се баве Холокаустом намеравају да одговоре на ту “критику”, казаће да филм није пропаганда, да је то све тачно, да су у питању чињенице, у “Лос Анђелес тајмсу” или другде, али немамо ми од тога ништа. Та етикета и црв сумње се баци, а чланови Академије су једно врло сензитивно друштво, гледају да буду политички коректни и нема дилема да је то планирано и да је посао одрађен – наводи Антонијевић.

Редитељ “Даре из Јасеновца” искрено каже да од даље трке за Оскара и Златни глобус не очекује много.

– Утицаће то сигурно на одлуку чланова Академије, ту дилеме нема, смем то и да потпишем. Не очекујемо сада ништа. Са становишта гласања за Златни глобус и награду Академије ово је дефинитивно нанело огромну штету, ма колико да смо добро стајали. Јако смо добро стајали, реакције су одличне биле, дистрибутер ради одлично свој посао, међутим ово је “пољубац смрти”, јер то пребацује причу са филма на терен политичке арене и сада ће чланови Академије да се плаше и питају се шта ће ти Срби, који су били “лоши момци” – а то је свима у колективној меморији – зар да гласамо за неки њихов пропагандни филм… А и овај пише “јесте све то тачно, али је филм пропаганда”. Шта је онда пропаганда ако је све тачно? Имамо ваљда права да поменемо своје жртве. То је намештаљка. И сад испада да се бавимо пропагандом. Испада да прича о Сребреници није пропаганда, а ово јесте. Ја сам први за то да се Сребреница обележава и дубоко српско кајање изазива, и ту нема никакве дилеме, али зашто мени бранити да поменемо и ове жртве? А тај текст ће апсолутно утицати, зато је то и написано, са том сврхом, а са филмском критиком нема везе. Али нека Бог свима суди, мени је душа чиста јер се глас жртава чује, филм је искрен и тачан, нема измишљених догађаја, нити мржње према Хрватима, то је јасно раздвојено од усташтва. Нека све буде, што се каже, пред Богом, па како коме – каже Антонијевић.

Надам се да Вајсберг није видео Зафрановићеву "Окупацију у 26 слика", јер би вероватно и Лордана - због оних сцена усташког оргијања у аутобусу - оптужио да "усхићено приказује садизам" и да је "део српске националистичке пропаганде"?!

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) January 29, 2021

Редитељ, међутим, истиче да је са друге стране “филм већ успешан и испунио је своју мисију”.

– Ту се чује глас жртава који је 75 година гушен. Битно је да је филм изашао, да се о Јасеновцу свуда у Америци пише, да је на 62 портала изашао трејлер филма, да креће у биоскопима за који дан, да сам до сада учествовао на мору разних панела где се о томе разговарало, сад долази низ фестивала, па крећу универзитети… Прича се о Јасеновцу, о искуствима људи. Дистрибутери су пустили списак жртава из Јасеновца, именом и презименом, то је 15 милиона прегледа било јуче, на дан Холокауста. То су већ ствари које је овај филм отворио. Неће сад дух назад у боцу. Јасеновац је постао тема о којој се зна, о којој се пише и тек ће се писати. Дао сам бројне интервјуе, има бројних фестивала по свету, сви су позвали филм. То ће итекако да се види, чује и прича о тој теми. Жртва је филм зато што је добар и имали смо шансу. Имамо јак, емотиван филм, имамо дистрибутера… Ми ћемо свакако то терати до краја, филм ће бити приказиван у биоскопима, долазе нове критике, сад их већ има колико хоћете, и овај филм јако добро делује – закључује Антонијевић.

Видети још: Амерички магазин „Варајети“ о филму „Дарa из Јасеновца“ - српском кандидату за Оскара: Српско-националистичка употреба Јасеновца као свеукупног вапаја за српским жртвама кроз векове претвара филм у пропаганду

(НоваС)