ОДИХР: На изборни процес негативно су утицали притисци и злоупотреба државних ресурса и медија, и широко распрострањени притисци на запослене у јавном сектору

Локални избори, који су одржани у 90 градова и општина у Србији, били су добро спроведени и бирачима су понуђене различите политичке алтернативе, али су на изборни процес негативно утицали широко распрострањени притисци на запослене у јавном сектору, злоупотреба државних ресурса и медија који су фаворизовали владајућу коалицију, изјавио је у Београду шеф Посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) Ламберто Занијер.

Представљајући прелиминарне закључке Посматрачке мисије ОДИХР-а о јучерашњим локалним изборима у Србији, Занијер је на конференцији за новинаре рекао и да је изборни дан „генерално протекао глатко, али да су негативно утицала питања везана за тајност гласања, бројни процедурални проблеми, тврдње о притисцима и куповини гласова, као и изоловани случајеви насиља“.

„Посматрачи ОДИХР-а су у седам одсто посматраних бирачких места гласање оценили негативно због учесталог нарушавања тајности гласања, као и због уређења самих бирачких места. Посматрачи су такође истакли неколико примера озбиљних неправилности, укључујући случајеве куповине гласова и притисака на бираче, као и процедуралне недостатке, као што је групно гласање и гласање преко пуномоћника“, казао је Занијер.

Навео је да је поштована основна слобода изражавања и окупљања и да је бирачима понуђен широк дијапазон опција за гласање које представљају широк спектар политичких опција, али је додао да су доминација владајуће странке и фрагментација опозиције „смањили конкурентност на изборима“.

„Употреба различитих имена и бројки за опозиционе листе и неколико листа са називима који звуче слично, које су наводно проглашене да би збуниле бираче, утицали су на могућност бирача да донесу у потпуности информисану одлуку о томе за кога ће гласати“, додао је Занијер.

Он је рекао и да је разноврсна медијска сцена у Србији „дубоко поларизована“ и да је уочено „селективно медијско извештавање, приликом којег је предност дата темама од државног значаја у односу на локална питања, чиме је ограничена информисаност бирача о темама везаним за локалне изборе“.

„Медији јавног сервиса примарно су били усмерени на председника, владу и владајуће странке, док су опозицији омогућили приступ медијима током последњих десет дана пре изборног дана. Национални приватни пружаоци медијских услуга у великој мери фаворизују јавне функционере и владајуће странке, док са друге стране маргинализују и често у негативном светлу извештавају о опозицији“, навео је.

Занијер је казао да је изборним правним оквиром омогућена адекватна основа за спровођење демократских избора, али да су потребне даље реформе како би се узеле у обзир непримењене препоруке ОДИХР-а.

Додао је да су многи саговорници посматрача ОДИХР-а исказали неповерење у тачност Јединственог бирачког списка због оптужби да се у њему налазе преминуле особе и да је вршено пребацивање бирача ради гласања уочи претходних избора.

„Упркос мерама које су уведене ради отклањања забринутости због наводних организованих миграција бирача на претходним изборима, многи актери су сматрали да те мере нису довољне и изразили су неповерење у тачност бирачког списка“, навео је.

Он је казао и да „још није узето у обзир“ неколико кључних препорука ОДХИР-а, укључујући оне које се односе на обезбеђивање равноправних услова за учешће на изборима, на мере за спречавање злоупотребе административних ресурса, за надзор медија и за финансирање активности кампање.

Занијер је указао да се чланови скупштинске радне групе, сачињене од представника владајућих странака, опозиције и цивилног друштва ради бављења свим претходним препорукама ОДИХР-а, нису сложили ни око једног предлога пре изборног дана.

Навео је да су Уставом и законом признате националне мањине и да су предвиђене специјалне мере ради обезбеђивања њиховог политичког учешћа и заступљености, али да законом нису прописани јасни и објективни критеријуми на основу којих изборна комисија може одредити која изборна листа заиста представља националну мањину.

(Бета)