ODIHR: Na izborni proces negativno su uticali pritisci i zloupotreba državnih resursa i medija, i široko rasprostranjeni pritisci na zaposlene u javnom sektoru

Lokalni izbori, koji su održani u 90 gradova i opština u Srbiji, bili su dobro sprovedeni i biračima su ponuđene različite političke alternative, ali su na izborni proces negativno uticali široko rasprostranjeni pritisci na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba državnih resursa i medija koji su favorizovali vladajuću koaliciju, izjavio je u Beogradu šef Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Lamberto Zanijer.

Predstavljajući preliminarne zaključke Posmatračke misije ODIHR-a o jučerašnjim lokalnim izborima u Srbiji, Zanijer je na konferenciji za novinare rekao i da je izborni dan „generalno protekao glatko, ali da su negativno uticala pitanja vezana za tajnost glasanja, brojni proceduralni problemi, tvrdnje o pritiscima i kupovini glasova, kao i izolovani slučajevi nasilja“.

„Posmatrači ODIHR-a su u sedam odsto posmatranih biračkih mesta glasanje ocenili negativno zbog učestalog narušavanja tajnosti glasanja, kao i zbog uređenja samih biračkih mesta. Posmatrači su takođe istakli nekoliko primera ozbiljnih nepravilnosti, uključujući slučajeve kupovine glasova i pritisaka na birače, kao i proceduralne nedostatke, kao što je grupno glasanje i glasanje preko punomoćnika“, kazao je Zanijer.

Naveo je da je poštovana osnovna sloboda izražavanja i okupljanja i da je biračima ponuđen širok dijapazon opcija za glasanje koje predstavljaju širok spektar političkih opcija, ali je dodao da su dominacija vladajuće stranke i fragmentacija opozicije „smanjili konkurentnost na izborima“.

„Upotreba različitih imena i brojki za opozicione liste i nekoliko lista sa nazivima koji zvuče slično, koje su navodno proglašene da bi zbunile birače, uticali su na mogućnost birača da donesu u potpunosti informisanu odluku o tome za koga će glasati“, dodao je Zanijer.

On je rekao i da je raznovrsna medijska scena u Srbiji „duboko polarizovana“ i da je uočeno „selektivno medijsko izveštavanje, prilikom kojeg je prednost data temama od državnog značaja u odnosu na lokalna pitanja, čime je ograničena informisanost birača o temama vezanim za lokalne izbore“.

„Mediji javnog servisa primarno su bili usmereni na predsednika, vladu i vladajuće stranke, dok su opoziciji omogućili pristup medijima tokom poslednjih deset dana pre izbornog dana. Nacionalni privatni pružaoci medijskih usluga u velikoj meri favorizuju javne funkcionere i vladajuće stranke, dok sa druge strane marginalizuju i često u negativnom svetlu izveštavaju o opoziciji“, naveo je.

Zanijer je kazao da je izbornim pravnim okvirom omogućena adekvatna osnova za sprovođenje demokratskih izbora, ali da su potrebne dalje reforme kako bi se uzele u obzir neprimenjene preporuke ODIHR-a.

Dodao je da su mnogi sagovornici posmatrača ODIHR-a iskazali nepoverenje u tačnost Jedinstvenog biračkog spiska zbog optužbi da se u njemu nalaze preminule osobe i da je vršeno prebacivanje birača radi glasanja uoči prethodnih izbora.

„Uprkos merama koje su uvedene radi otklanjanja zabrinutosti zbog navodnih organizovanih migracija birača na prethodnim izborima, mnogi akteri su smatrali da te mere nisu dovoljne i izrazili su nepoverenje u tačnost biračkog spiska“, naveo je.

On je kazao i da „još nije uzeto u obzir“ nekoliko ključnih preporuka ODHIR-a, uključujući one koje se odnose na obezbeđivanje ravnopravnih uslova za učešće na izborima, na mere za sprečavanje zloupotrebe administrativnih resursa, za nadzor medija i za finansiranje aktivnosti kampanje.

Zanijer je ukazao da se članovi skupštinske radne grupe, sačinjene od predstavnika vladajućih stranaka, opozicije i civilnog društva radi bavljenja svim prethodnim preporukama ODIHR-a, nisu složili ni oko jednog predloga pre izbornog dana.

Naveo je da su Ustavom i zakonom priznate nacionalne manjine i da su predviđene specijalne mere radi obezbeđivanja njihovog političkog učešća i zastupljenosti, ali da zakonom nisu propisani jasni i objektivni kriterijumi na osnovu kojih izborna komisija može odrediti koja izborna lista zaista predstavlja nacionalnu manjinu.

(Beta)