Нова економија: Више од 215.000 људи у Србији ради дуже од осам сати дневно, шест дана у недељи

Скоро три милиона људи старијих од 15 година било је запослено у Србији током прошле године. Већина њих радила је уобичајено радно време од 36 до 48 сати недељно. Ипак, било је и људи који су радили дуже, па је тако више од 215.000 запослених радило више од 48 сати недељно, односно више од шест дана сваке седмице.

Стандардно радно време у Србији подразумева 40 сати рада недељно – по осам сати током пет радних дана. У изузетним случајевима, радно време може бити скраћено, али и продужено – мада не на дуже од 12 сати дневно.

Управо тих 40 сати је радно време већине људи у Србији. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), између 36 и 48 сати недељно током прошле године радило је око 2,2 милиона људи, од укупно скоро 2,9 милиона људи, колико их је било запослено.

Ипак, има и оних који на послу проводе више времена. То је најчешће случај у пољопривреди и грађевинском сектору. У пољопривреди, око 13,9 одсто радника има стандардно радно време од 36 до 48 сати недељно. Исто толико проводи у раду од 49 до 59 сати, док више од 60 часова седмично ради 14,8 одсто пољопривредника.

Ипак, у овој области је доминантно то што чак 48,8 одсто пољопривредника има радно време које варира из седмице у седмицу, што има смисла када се у обзир узме чињеница да посао ових грађана директно зависи од временских прилика и периода године у којима се обављају одређени послови.

Што се грађевинског сектора тиче, 18,7 одсто радника ради дуже од 48 сати недељно. Прецизности ради, званични подаци показују да 9,6 одсто радника на послу проводи између 49 и 59 сати недељно, док 9,1 проценат ради и дуже од 60 сати.

Стандардно радно време најзаступљеније је у областима снабдевања електричном енергијом (99,1 одсто), рударства (98,3 одсто), државне управе, одбране и обавезног социјалног осигурања (97,4 одсто), здравствене и социјалне заштите (93,9 одсто) и у финансијском и сектору осигурања (93,5 одсто).

Мушкарци чешће раде прековремено

Већина мушкараца, око 1,2 од 1,5 милиона колико их је запослено, ради од 36 до 48 сати недељно.

Међутим, мушкарци су знатно чешће изложени прековременом раду у односу на жене.

Према званичним подацима РЗС-а, скоро 154.000 мушкараца ради више од 48 сати недељно. Од тога, око 73.300 ради од 49 до 59 сати, док више од 60 сати недељно ради око 80.600 мушкараца.

Код жена је тај проценат далеко мањи. Наиме, више од 60 сати недељно ради 23.800, а од 49 до 59 сати око 37.600 жена. Стандардно радно време од 36 до 48 сати има око милион жена, од укупно 1,3 милиона, колико је запослено.

Када је реч о радном времену које је краће од 36 сати, ту предњаче жене. Тако око 8.400 жена ради до 14 сати недељно, док њих 52.500 ради од 15 до 35 сати. С друге стране, 5.800 мушкараца ради до 14 сати, док од 15 до 35 сати ради њих 38.600.

Жене краће раде због деце, мушкарци јер не могу да нађу посао

Међутим, постоји разлог зашто жене чешће раде непуно радно време у односу на мушкарце. У питању је брига о деци. Наиме, радници који не раде пуно радно време због бриге о деци или одраслим лицима којима је потребна нега – у 100 одсто случајева су жене.

Такође, као породичне или личне разлоге за краћи рад навело је 60,7 одсто жена у односу на 39,3 одсто мушкараца. Још један разлог је школовање или обука, који је навело 56,5 одсто жена и 43,5 одсто мушкараца.

Мушкарци непуно радно време чешће раде јер не могу да пронађу посао са пуним радним временом. Ово је разлог за краћи рад код 61,5 одсто мушкараца и 38,5 одсто жена. Болест или инвалидитет је такође чешћи разлог за скраћено радно време код мушкараца – 51,3 одсто мушкараца наспрам 48,7 одсто жена.

(Нова економија)