Џефри Сакс: Ако се Трамп договори с Путином и Србија ће моћи да одахне, тада више неће имати проблеме јер ће и САД пословати с Русијом

Ако се Трамп договори с Путином и Србија ће моћи да одахне, поручио је светски познати економиста Џефри Сакс.

Професор Универзитета Колумбија Сакс је овако одговорио на питање шта би, да је саветник Владе Србије, препоручио нашој земљи како да се супротстави покушајима САД да је натера да Русију протера из економије региона, имајући у виду проблеме с којима је суочен НИС.

„Надам се да ће Трамп пронаћи решење са Путином, иако он наилази на отпор и у самој САД и у Европи. То може да се догоди врло брзо, а тада и Србија више неће имати проблеме јер ће и САД пословати с Русијом. Само бих сачекао да се то деси јер је то шанса, и ту је Трамп у праву, а окружио се погрешнима“, рекао је Сакс који је у Београду учествовао у дискусији са Вуком Јеремићем, председником Центра за међународне односе и одрживи развој.

Сакс је такође препоручио Србији да што више разговара са Мађарима, Словацима, па и Чесима где нову владу предводи Андреј Бабиш који, како је рекао, желе да сарађују са Русима.

Србија стратешки није значајна за Вашингтон, иако овде послују неке америчке компаније

„Србија није сама“, додао је економиста.

На питање о могућности редефинисање односа Србије и САД професор је констатовао да Србија стратешки није значајна за Вашингтон, иако овде послују неке америчке компаније.

Познати економиста Џефри Сакс учествовао је у дискусији са Вуком Јеремићем, председником Центра за међународне односе и одрживи развој.

„Можете пробати да редефинишете односе, али немам лак одговор за Србију јер она има тешке суседе, а европско руководство је толико лоше да једноставно нема лаких одговора. Покушајте, али не пресецајте везе са Русијом, Кином, Индијом“, посаветовао је Сакс уз опаску да су „санкције Русији бесмислене“.

Немам лак одговор за Србију јер она има тешке суседе, а европско руководство је толико лоше да једноставно нема лаких одговора. Покушајте, али не пресецајте везе са Русијом, Кином, Индијом

У дискусији на тему „Азијско-пацифичког века“, одржаној пред препуном салом у Аеро клубу, познати економиста се осврнуо на историјске вододелнице које су мењале свет, с посебним акцентом на Европу која је почетком 20. века мислила да ће њена доминација трајати довека – а онда је упала у катаклизме два светска рата. Говорећи о актуелној ситуацији у свету, истакао је да је врло забринут кад гледа савремене европске лидере.

„Ништа од оног што они причају нема смисла. Ако сте заиста забринути за оно што ради ваш сусед Русија, разговарајте са суседом. Али кад има толико лудих идеја како да не будеш забринут. Исто је и са онима који тврде да је Кина непријатељ. То кажу они који никад нису били у Кини. Набавите пасош и посетите је. Забринут сам а посебно зато што у нуклеарном добу све иде много брже,“ рекао је Сакс.

Он је нагласио да је против тога да се било која земља сматра претњом и да се оцењује ко је прва сила у свету а која друга.

„Идеја да постоји рангирање земаља нема смисла, не треба размишљати у том смислу. Кини добро иде јер је систем кинеске владе крајње ефикасан. Кина је лидер у многим технологијама, али није претња.“

Сакс је значајан део излагања посветио и анализи узрока украјинске кризе. Како је нагласио, рат је почео 2014. кад се догодио пуч у Кијеву, САД пожуриле да признају владу која је дошла као резултат тога, а етнички Руси на истоку Украјине одмах рекли да је не признају.

Према његовим речима, споразуми из Минска били су „веома разумни“ и нудили решење да две области на истоку Украјине добију аутономију.

„То је била идеја Ангеле Меркел јер је слична моделу за Немце у Италији. Постојало је политичко решење које је предиђао Минск 2 али су га игнорисали, а Кијев је хтео да поново освоји Доњецк.“

Сакс се присетио и бројних догађаја којих је он лично био сведок, будући да је радио за Михаила Горбачова 1990 -1991. године.

Дискусијa је одржана у оквиру презентације новог броја часописа „Хорајзонс“

„Главна тачка је да смо имали шансу за мир за наредних 100 година у Европи јер је он говорио о заједничкој европској кући. Ја сам гледао из дана у дан како је он помогао трансформацију источне Европе – рекао је немамо блокове, имамо заједничку европску кућу. То је било реално.“

Био је сведок и кад је Борис Јељцин, први председник Русије, седећи преко пута њега објавио да СССР више не постоји, а како је рекао, и он је истицао да Русија жели мир и жели да буде партнер САД и Европи.

„Ја сам рекао Јељцину да ће га САД подржати и да је мир дошао а хладни рат завршен. Господе, како сам погрешио. Зато што САД нису желеле мир него доминацију. Мир значи да ви поштујете нас а ви нас, али САД су желеле нешто друго – да оне воде шоу.“

Сакс је потврдио и да је Џејмс Бејкер рекао Горбачову у фебруару 1990. да се „НАТО ни педаљ неће ширити на исток“.

„Још би боље било да је рекао да ће распустити НАТО. Али то се није десило. Већ 1992. у САД су рекли – проширићемо НАТО, јер ко ће да нас заустави. Тада су високе дипломате Џон Кенет на пример рекли – не радите то. То је рекао и Џон Метлок, последињи амерички амбасадор у СССР“, подсетио је професор, уз констатацију да је у Вашингтону превагнуо супротан став .

Збигњев Бжежински је сматрао, подсетио је он, да ће Запад успоставити контролу над Украјином, а да ће Русија бити другоразренда сила.

„Све је било погрешно. Предвиђао је шта ће Русија да уради ако се НАТО буде ширио на исток. Да ће Русија и Кина бити заједно? Рекао је да је то смешно. Американци нису толико глупи да то дозволе. Идеја је била да Русија не може ништа. Обама је био паметнији и упозорио да ће Руси применити нуклеарно оружје ако буду приморани јер је за њих то питање егзистенције - а за нас је то била игра“, објаснио је Сакс.

Дискусији у оквиру презентације новог броја часописа „Хорајзонс“ који издаје Центар Вука Јеремића, присуствовали су, између осталог и патријарх српски Порфирије, амбасадори Русије и Кине Александар Боцан-Харченко и Ли Минг, као и бројни представници дипломатског кора, политичког живота Србије и експертске заједнице.

У богатој биографији Сакса, који је тренутно професор на Универзитету Колумбија стоји да је био ангажован као економски саветник великог броја државника у Америци, Европи, Азији, Африци и на Блиском Истоку. Између осталог, 90-их година био је саветник тадашњег председника Владе Југославије Анте Марковића.

(Спутњик)