„НЛС“ покреће петицију да Дража Михаиловић добије улицу на Звездари

Странка Ново лице Србије саопштила је данас да је покренула петицију да некадашњи начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић добије улицу у београдској општини Звездара, где је живео, поводом 80. годишњице од када је, како је навела, "на монтираном процесу осуђен и стрељан".

"Овај чин би макар минимално утицао на исправљање неправде према официру и герилцу који је бранио Београд и Србију од нацистичког окупатора са жељом да се у Краљевини Југославији поврати демократски поредак", навео је у саопштењу портпарол странке Павле Јеремић.

Додао је да НЛС апелује на надлежне органе да што пре прихвате тај захтев, али и навео да је септичан да ће до тога доћи "знајући да Српска напредна странка (СНС) мари једино за корупцију и уништавање Београда и његових споменика културе".

"Сматрамо да генерал Михаиловић заслужује много више од улице у Београду, с обзиром на то да многи представници диктаторског комунистичког режима имају споменике, музеје и булеваре назване по њима, а да се ради о људима који су малтене пола века владали у условима једнопартијске диктатуре без расписивања избора и обезбеђивања основних политичких и људских права на слободно мишљење", навео је Јеремић.

Позвао је грађане да потпишу петицију онлајн, или на неком од штандова које ће та странка организовати.

Идеја о подизању споменика појавила се након његове судске рехабилитације 2015. године, када је Виши суд у Београду поништио пресуду из 1946. којом је осуђен за издају и ратне злочине, уз образложење да није имао правично суђење.

Најгласнији заговорници подизања споменика били су:

Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС), који је у више наврата подносио иницијативе Скупштини града Београда.

Српски покрет обнове (СПО), који се још од деведесетих залагао за рехабилитацију Михаиловића и његово јавно обележавање.

Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини (Равногорски покрет) и више равногорских удружења.

Поједини историчари, јавне личности и политичари десне и монархистичке оријентације.

Током година разматрано је више могућих локација, укључујући Теразијску терасу, Калемегдан и друге јавне просторе, али ниједна иницијатива није добила коначно одобрење градских власти.

Тема остаје једна од најконтроверзнијих у српској јавности. Противници споменика сматрају да је Михаиловић одговоран за сарадњу појединих четничких јединица са окупаторима и за ратне злочине над цивилима, док заговорници истичу његову улогу као команданта Југословенске војске у отаџбини и једног од првих организатора отпора нацистичкој окупацији, као и чињеницу да је рехабилитован у судском поступку.

Подсетимо, и градоначелник Београда Александар Шапић залагао се за то да Михаиловић добије споменик у главном граду.

(Н1)