Саговорници „Данаса“ о улози служби безбедности: Како информације са студентских пленума завршавају у режимским таблоидима

Случај објављивања интерног писма глумице Бојане Маљевић, које је објављено у таблоидима, поново је покренуо питање на који начин таблоиди долазе до информација које се износе на студентским пленумима и да ли тајне службе своје информације достављају таблоидима.

Ово није први пут да нешто што су студенти или активисти хтели да сакрију врло брзо буде објављено у медијима блиским власти, у чему највише предњачи Информер.

До сада је овај таблоид на својој телевизији објављивао разговоре студената и активиста које је тајно снимала БИА. Те снимке су пре тужилаштва имали таблоиди.

Најпознатији примери су тајни снимци новосадских активиста пред протест 15. марта и снимци разговора Новице Антића, Ивана Матовића и још неколико ветерана пред протест прошле на Видовдан прошле године, након чега су сви актери ових разговора хапшени.

Такође, више пута су објављивани тајно направљени видео-снимци са пленума.

Љуба Милановић: БИА се дубоко инфилтрирала међу студенте

Бивши инспектор ПОСКОК-а и члан Покрета за децентрализацију Србије Љуба Милановић каже за Данас да је БИА сада дубоко ушла у студентски покрет.

„У почетку служба није се носила на прави начин са студентима, јер нису имали обучене кадрове. Очигледно је да је неко то схватио и да је потражио помоћ од старих кадрова, који су на овај или на онај начин изашли из БИА. Очигледно се неко сетио, па је позвао у помоћ стари кадар, који је направио мрежу, односно урадио оно што ови млади нити знају нити су за то обучени, и сада имамо резултате тога да БИА лако сазнаје оно што студенти планирају“, каже Милановић.

Он напомиње да то што БИА сада „добро“ ради посао не значи и да је законито.

„О законитости у целом овом систему излишно је причати. Закон се крши на свим нивоима и користи се онако како владајућој коалицији одговара. Све што служба у последње време сазна о активностима студената или опозиције завршава у таблоидима. То је постао модус операнди овог режима, који је погубан. У последње време ви имате новинаре режимских медија који пре доласка полиције на неко место где треба нешто да предузимају буду ту. Просто, ништа се није догодило, а да пре тога нису објавили или најавили таблоиди“, наводи Милановић.

Наш саговорник указује на феномен да се више не зна ко за кога ради – да ли службе за таблоиде или обрнуто, као што се не зна ни да ли полиција ради за криминалце или они раде за полицију.

На питање да ли студенти могу некако да се заштите од цурења информација, Милановић каже да не могу.

„Сада су их ‘пробушили’ и у њиховим редовима постоје они које је служба врбовала. То се некада ради нуђењем привилегија, уценама, али и голом силом. Направљена је атмосфера неповерења и влада параноја да су сви Вучићеви, а то је режим и хтео. Уместо да се баве својим послом, они се баве тиме да се правдају да ли су Вучићеви или нису Вучићеви. У свему виде службу, и где је има и где је нема. Виде тамо где је нема, а не виде тамо где је има“, објашњава Милановић.

Цвејић: То није новинарство већ организована кампања

Добијање информација од извора из служби безбедности је нешто што практикују многи независни и професионални медији, али постоји разлика у начину на који поједини новинари долазе до њих, као и разлози због којих се такве информације објављују.

Новинар Бојан Цвејић каже за Данас да цурење информација из служби безбедности и других државних институција у таблоидне и прорежимске медије нема никакве везе са традиционалним новинарским изворима који су познати у теоријама новинарства.

„Овде је реч о једној организованој машинерији, односно систему који се користи за ширење различитих врста пропаганде и организовање кампања против одређених особа и група, најчешће против оних који имају критичко и другачије мишљење од оног које заступа владајућа структура и њени сателити. Дакле, није ту реч ни о каквим способностима новинара да стекну контакте који ће им бити извори и да дођу до одређених и ексклузивних информација, већ се информације свесно, тенденциозно и злонамерно шаљу одређеној групи медија која ће их потом беспоговорно и у складу с инструкцијама ширити на својим платформама“, каже Цвејић.

Он додаје да врло често те информације нису ни од каквог јавног интереса и служе само да би се стављањем у другачији контекст дискредитовали неистомишљеници.

„Реч је о класичној државној пропаганди која се шири путем медија који су основани у те сврхе или имају одређени интерес да то чине, што никако није у складу са професионалним и етичким стандардима новинарства“, сматра наш саговорник.

Антић: Тајне службе које дају информације медијима грубо крше људска права

Бивши председник Војног синдиката Србије Новица Антић, чији је разговор са Иваном Матовићем и неколико ветерана у једној кафани тајно сниман, а касније пуштен на режимским медијима, након чега је притворен, каже за Данас да је неовлашћено тајно праћење и снимање политичких активиста, синдикалиста, студената, јавних личности, новинара, па чак и људи у самом правосуђу, само зато што нису на линији актуелног режима, недопустиво и заправо најбоље илуструје у којој мери су правни поредак и Устав у Србији згажени.

„Трагично је да се то дешава у 21. веку у држави која је чланица Савета Европе, која је потписница готово свих конвенција о људским правима, а свакодневно на овакав начин заправо грубо гази та основна људска права. У бићу кривичног дела неовлашћеног тајног праћења и снимања управо је то што сваког дана гледамо на режимским медијима. Дакле, ако неко тајно прибави неки снимак о некоме или га тајно прати и снима, а онда то учини доступним неким трећим лицима, у овом случају великом броју лица кроз медије, тада је учињено управо то кривично дело“, каже Антић.

Он указује да је највеће зло чињеница да то чине они којима је посао да се против таквих појава боре, а то су службе безбедности, које су одавно, како каже, изашле из оквира служења Уставу и грађанима и потпуно су потчињене једном човеку и једној странци, што је опет грубо кршење Устава већ у његовим првим одредбама.

„Организације које се баве мониторингом људских права требало би овиме озбиљно да се позабаве и да сачине детаљне извештаје ка међународним институцијама, које би на овако грубо кршење људских права грађана Србије морале да реагују на адекватан начин“, упозорава Антић.

(Данас)