Митрополит Јоаникије на Газиместану: Косово и Метохија, иако је распето, има силу васкрсења. Ово је наша света земља, наш Јерусалим. Када кажу „имамо овај, или онај споразум“ - најглавнији споразум је тапија исписана крвљу, постигнут 1389.

„Косово и Метохија, иако је распето, има силу васкрсења. Ово је наша света земља, наш Јерусалим, наше и земаљско и небеско царство“, поручио је са Газиместана на Видовдан, митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Као и сваке године, и данас је на Видовдан служено опело Косовским јунацима.

Опело је служио митрополит заједно са владикама, као и монасима Рашко-призренске епархије, у присуству неколико стотина посетилаца и верника и уз обезбеђење Косовске полиције која је издала и посебно упутство за понашање, уз контролу оних који су улазили данас у историјски комплекс.

Након тумачења улоге кнеза Лазара – митрополит је нагласио успехе његове владавине и жртву коју је поднео, као увод за данашњу ситуацију и начин на који Црква то сагледава.

Обнављамо своју веру и обнављамо завет који је положио Св. Кнез Лазар на Косову, казао је.

Не чух ниједног хришћанина да каже Косово је изгубљено као што говоре неки други

„Испуњавамо се надом. Испуњавамо се љубављу и видимо да нас жртвено поље Косово и косовско-метохијске српске светиње обједињавају и наш народ који живи овде на Косову и Метохији и цео наш народ у отаџбини и расејању, и Косову жртвеноме“, казао је митрополит, истичући даље:

„Да је Косово такво место које има светост и благодат да нас све обједињује, надахњује, оплемењује и укрепљује, и нигде се тако лепо не осећамо као овде. Где смо својом крвљу, не само у време битке, него кроз целу нашу историју, посведочили своју хришћанску, православну веру“.

„Ја још нисам чуо ниједног хришћанина као што то неки други говоре, да је изгубљено Косово и Метохија. То ниједан хришћанин, ниједан прави Србин неће никада рећи, али поједини говоре. Они који тако говоре, биће да су изгубљени у времену и простору и да су везани само за земаљско, а заборавили царство небеско, и заборавили завет Св. Кнеза Лазара и одступили од његовог завета. Али у цркви још нисам, и хвала Богу то никада неће нити бити да се чује таква реч“.

Митрополит је у средишту своје беседе изнео и део који се тиче актуелних споразума у вези са Косовом, премда не спомињући конкретне споразуме.

„И када кажу – ‘имамо овај споразум, имамо онај споразум – колико је већ тих споразума било, али најглавнији споразум, тапија која је исписана крвљу, постигнут је 1389 године и потписао га је Св.кнез Лазар и Милош Обилић и Старина Богдан и 9 браће Југовића, и Топлица Милан, Иван Косанчић, и остали српски витезови. А за њима су ту тапију потписивали сви јунаци који су били за нашу отаџбину, веру и слободу и светиње наше до дана данашњега“.

Младо поколење не слуша оне који говоре Косово је изгубљено него своје претке

На крају своје беседе митрополит је позвао на мудрост, упућујући посебну захвалност свештенству Рашко-призренске Епархије, али и, како је сам казао, „одушевљење“ младим покољењем.

„Народе Божји, треба нам памети и мудрости али сам одушевљен младим покољењем које је Бог покренуо и осветлио и које Бог сабира у наше светиње. И у том погледу веома сам захвалан као и сви овде, високо преосвештеном епископу Теодосију и нашим игуманима, свештеницима, монасима и монахињама, који имају толико љубави да сваког дочекају, угосте и свакога напоје својим чистим срцем и гостопримством, и који трпе врло често велика понижења и страдања. Али Бог даје снагу, јер деле зло и добро са својим народом које им је Бог поверио. Имају подршку од целог српског народа, али и од целог православља, јер они овде штите свету православну веру, наше дубоке духовне и културне корене и залевају их, цветају и живи су и дају нам снаге свима“.

„Нека Господ благослови младо поколење и све оне који се овде окупљају, пре свега у Грачаници, Пећкој Патријаршији, Високим Дечанима, Зочишту… и осталим светињама на Косову и Метохији и који иду божјим путем и стално обнављају завет Св. Кнеза и не слушају оне који говоре да је Косово изгубљено, него слушају своје претке и жртве које су приношене на олтару вере и слободе“, још је казао митополит на крају беседе.

„Да буде срећан и благословен, да домовима понесете благослов са распетог Косова и Метохије. Да буде срећан и још светлији и благословенији и да се окупљамо у све већем броју. Сваке недеље и празника су пуне светиње“.

Видовдан у манастиру Грачаница: Ми се нећемо одрећи наших светиња, али ни нашег Косова и Метохије

Празник Светог мученика кнеза Лазара и свих Светих мученика српских – Видовдан, 28. јун, прослављен је евхаристијским сабрањем у манастиру Грачаница.

Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Његовог високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, Његовог високопреосвештенства Архиепископа мостарско-требињског и Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија и преосвећене господе епископа будимљанско-никшићког Методија и новобрдског Илариона, викара Патријарха српског, у молитвеном присуству бројног вјерног народа.

Сабранима се обратио Митрополит Димитрије који је нагласио да је у Јеванђељу записан начин, метод, пут како да дођемо, како да откријемо шта је права љубав и прави начин да љубимо Бога и да љубимо ближње своје.

„А пут и метод и средство до живога Бога је наш Спаситељ Господ Исус Христос, Његово дјело, догађај Његовог доласка у свијет, све оно што је урадио за нас, поставши човјек од Пресвете Богородице Дјеве Марије, па онда давши нам спасоносне заповијести и на крају врхунећи ту своју службу у крсту и васкрсењу. У крсту који је испуњење свих Његових заповјестих спасоносних. Наравно, по васкрсењу вазнесење је дошло, а по вазнесењу Дух Свети се излио на сву Цркву Божију, на свако тијело, на свако срце чисто, на свако срце које очекује утјеху, љубав, истину, правду, који чезне за небеском правдом, за небеском истином, за небеском љубављу“, бесједио је Митрополит Димитрије.

Посебно је истакао да нема ништа љепше, мудрије, спасоносније, ништа човјеку примјереније, ништа хуманије, од живога Христа:

„Али Христа кога срећемо у Цркви Божијој, кога срећемо у Литургији Божијој, кога срећемо у заједници са Богом и ближњима. Он је као што ћемо чути на овој Светој литургији. Благодат Господа нашега Исуса Христа, љубав Бога Оца и заједница Светога Духа – то је Света литургија, сва три Лица су њу укључена. А Дух Свети твори заједницу, сабира нас у Цркву, твори заједницу од људи и они постају једно тијело. Али прије тога Дух Свети уједини све наше силе, наше умне силе, наше осјећајне силе, наше срце, нашу вољу, све то саборнизује, уједини и облагодати и онда човјек може свим силама своје душе, свога бића, своје савјести да служи живоме истинитоме Богу. И ту тајну су живјели од вијека хришћани, и ту тајну живимо и ми данас у Цркви и ту тајну су живјели и наши свети преци – наш Свети цар Лазар, кога данас прослављамо и војска његова Светих витезова на Косову.“

Владика Димитрије је казао да је у Лазаревој Србији све било и све живјело као једна Црква, једна заједница те да није чудно да се у тој Цркви обновио исихастички дух. Дошли су монаси са Свете Горе и обновили молитву живоме Богу, срдачну молитву у срцу. И Свети цар Лазар је био под великим утиском тих Светих монаха, који су дошли са Свете Горе и Светог Синаја.

„И онда је он молећи се Богу, живјећи по заповијестима Божијим, волећи Бога, волећи ближње, дошао до тога да посвједочи живога Бога и на Косову пољу. Не, није се уздао у своју памет, у своје претпоставке, у процијене неке људске, него је љубећи Бога, молећи се Богу, знао да треба да до краја, као што је његов Спаситељ Господ наш Исус Христ дао живот за ближње своје и показао љубав од које нема веће да неко да живот за ближње своје, е то је поновио наш цар Лазар и војска на Косову. И то сви ми имамо у своме животу, по својој мери, по дару који нам даје Бог, имамо шансу да поновимо ту љубав. Многи од нас не крвљу, али свако од нас има шансу да се жртвује за ближње, да живи за ближње, да се смири пред живим Богом и да се жртвује за оне које му је Бог дао да се стара о њима или да живи у заједници са њима и да тако посвједочи Јеванђеље“, рекао је владика Димитрије и закључио:

„Тешко је говорити вама који овде боравите и живите и који живите ту истину, живите ту стварност, да онај који буде вјеран до краја, примиће вјенац живота. Зато вам желим, да вас Дух Свети утврди у том трпљењу, тој вјери, у тој вјерности до краја, да Дух Свети сиђе на сву Цркву Божију, на све народе, али и на наш грешни народ и да нас уједини, озаједничи, да нас исправи, да управи наша срца, све нас и овдје на Косову и свуда гдје живимо, не би ли кроз то наше исправљење, кроз то наше покајање, кроз то наше враћање живоме Богу и Бог благословио наш овај историјски привремени живот и ми донијели плода који треба да донесу прави хришћански народи.“

Обраћајући се вјерном народу Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит рашко-призренски г. Теодосије поручио је да данас сви сабрани око ове предивне цркве краља Милутина – Грачанице, полажемо свој животни испит као некада Свети кнез Лазар, војсковође, војници, српски мученици све до данашњих дана:

„Тако и ми данас сабрани овдје, треба да покажемо ко смо, шта смо и за шта смо опредијељени у овом пролазном земаљском животу. Треба да покажемо да ли држимо завјет Господа нашег Исуса Христа, да ли држимо завјет Светога Саве и свих Светих из рода нашег, Светог кнеза Лазара и Светих мученика и новомученика, колико смо вјерни нашој вјери православној, али колико смо вјерни и нашим светињама и овој нашој Светој косовско-метохијској земљи.“

Владика је пренио поздрав и благослов Његове светости Патријарха Порфирија и подсјетио на његове ријечи да доласком овдје – долази у Очев дом:

„Нажалост, ове године њему је ускраћено да дође и у свој манастир Пећку патријаршију, али и овдје у Грачаницу. Али, они који мисле да ће тиме нешто постићи, насупрот томе, они показују ко су, шта су и каква је њихова култура спријечавајући Престојатеља наше Цркве да буде са свештенством, монаштвом, са вјерним народом данас на овај празник Видовдан поред свете Грачанице. Ми смо, хвала Богу, опредијељени за Христов пут, крстоваскрсни пут и имамо вјеру и наду, а Господ нам даје и љубав да живјећи по Јеванђељу, овај живот проводимо тако да њиме наслиједимо онај љепши, вјечни живот за који се опредијелио Свети кнез Лазар и сви Свети мученици.”

На крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит рашко-призренски г. Теодосије је заблагодарио присутнима на овом сабрању, нагласивши да њиме показујемо да су наше светиње – живе светиње и наше свето Косово и Метохија нама припадају.

„Никаква декларација, никаква резолуција, ништа написмено не може бити јаче од овога што је данас овдје присутно у порти манастира Грачанице. Света литургија и ми сабрани на њој, тијело Христово. Тиме показујемо да ове светиње нама припадају и да се нећемо одрећи ни наших светиња, али ни нашег Косова и Метохије. Хвала вам свима. нека је срећан данашњи празник и да нас Господ укријепи у сваком добру, у љубави и према браћи, али и љубави према непријатељима нашим, јер нас Господ тако учи, даје нам силу своју да можемо љубити и непријатеље наше. Бог вас благословио и свако добро даровао!“

(КоССев, mitropolija.com)