Мирослав Милићевић и Немања Ненадић: Борба против корупције "мртво слово на папиру"

 Политичким структурама у Србији су "пуна уста" борбе против корупције, али мало ко чини ишта тим поводом, оценили су гости Н1. Потпредседник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић и програмски директор Транспарентност Србије Немања Ненадић оценили су да се обећани приоритети не остварују, а постојећи закони су "мртво слово на папиру".

Србија је изгубила један поен и пала за пет места на Индексу перцепције корупције организације "Транспаренцy Интернатионал", најпознатијег глобалног рангирања те врсте, пренела је Транспарентност Србија. Са индексом 41, на скали од 0 до 100, Србија је сада на 77. месту међу 180 земаља и територија.

Ненадић је у емисији Н1 директно рекао да Србија већ "десетак година стагнира" по питању перцепције корупције.

"Битнија ствар од перцепције корупције је стварно стање. Србија треба да ради на томе да промени стварно стање, а не утисак стања", оценио је Ненадић.

Говорећи о проблемима с којима се Србија суочава, Ненадић је споменуо избор директора у јавним предузећима.

"Није важно да ли ће Србија ући у ЕУ, али је важно да урадимо реформе, макар оно што смо записали у стратешким актима. Ако је обавеза да се директори предузећа бирају на конкурсима, не треба имати онда вршиоце дужности. А тренутно стање је да се број таквих директора повећава", рекао је.

 Потпредседник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић каже да в.д. стање може трајати само шест месеци.

"То је веома потенцијално коруптивногена ситуација. Ако закон каже да можете бити в.д. шест месеци, ко је требало да то прати, да реши тај процес? Па мора неко да одговара", оценио је.

Милићевић оцењује да долази до "инверзије система вредности".

"Где свако мисли да може да ради свашта, мање се цени струка, а више други параметри. То ће од нас направити нестручно друштво", каже Милићевић.

Ненадић је рекао и да је сарадња Транспарентности Србије са Владом Србије лоша.

"Сарадња с Владом је лоша, ми смо премијерки Ани Брнабић упутили предлоге шта да се укључи у програм борбе против корупције. И раније смо те предлоге упућивали и посланичким групама....Ствар сваког лидера је шта ће усвојити а шта неће, али оно што се усвоји и постаме закон, мора да се поштује....И ту је проблем, што Србија то не поштује", каже Ненадић.

За почетак, требало би да се поштују рокови који постоје у закону, каже Ненадић.

Милићевић је, говорећи о спорне 24 приватизације, рекао да је Савет за борбу против корупције раније имао састанак са Александром Вучићем.

"Састанак с њим нам је дао охрабрење да ће се нешто покренути и решити. Контакти су после тога престали, али ми ћемо и даље тражити састанке...Са Аном Брнабић смо разговарали и од тог времена је прошло неколико месеци, а од тада смо издали неке кључне извештаје", рекао је Милићевић, који је нагласио да такво стање слабе комуникације траје од 2001. године, од када је основан Савет.

Он је нагласио да није много тога учињено на решавању случајева спорних приватизација.

"Ништа много није урађено, ти случајеви застаревају. Јако је тешко схватити како је могуће да ти случајеви застаре. Имате ситуацију да су пале у заборав", рекао је Милићевић.

Милићевић каже да је Савет урадио 30 извештаја поводом тих приватизација и да су сви докази предати УБПОК-у.

"Међутим, све теже је доћи до информације, службе једноставно одбијају да одговоре", додао је.

Први корак у борби против корупције је транспарентност, други да медији морају о томе да говоре, а трећи да се за учињено мора одговарати, изјавио је Мирослав Милићевић

 Гост Н1 каже да се врло често прибегава решењу да се подаци, који би иначе требало да су јавни, проглашавају за тајне.

"Неки подаци проглашавани су за тајне без икаквог основа. Колико неко предузеће има земљишта је податак који је не може да буде тајна...А имамо и ситуацију да се отежу истраге...Корупција се мора одмах решавати, памћење бледи, људи заборављају. А епилог је лош: људи почињу да схватају да се корупција исплати", рекао је Милићевић.

Подсетио је да су као тајни, проглашавани делови уговора са Фијатом, Београдом на води, концесијом београдског аеродрома.

"Добили смо нешто од уговора с Фијатом, али је много тога било затамљено. Не видим зашто се то крије. Не може бити пословна тајна шта држава улаже и шта се из тога добија, јер се користе јавна средства. Нас интересује шта наша држава улаже и шта наши грађани добијају", рекао је Милићевић.

Око 370.000 непријављених случајева корупције

Процена Транспарентности Србије из 2016. године је да у Србији има око 370.000 непријављених случајева корупције.

"То је наша процена, у оквиру Глобалног барометра корупције. Оно се ради са грађанима, где се људи питају да ли су некада дали мито у контакту са неким јавним службеницима. Када се преточе те бројеке с бројем домаћинстава у Србији, добије се тај број", каже Ненадић.

Према његовим речима, с друге стране, има тек неколико хиљада кривичних пријава и неколико стотина оптужница и врло мало осуђених за таква дела.

"Ако желимо да се нешто крупно промени, потребно је да имамо активнија тужилаштва пре свега, али и све друге органе. Сазнање о неком случају корупције нре сме бирти изгубљено. Ако се појави нека сумња о корупцији, она мора да се истражи и да се грађани о томе обавесте", рекао је Ненадић.

Тренутно, како каже, постоји гомила случајева који нису испитани до краја.

"Тужилаштва су недовољно активна или селективно активна", нагласио је. Додао је да тужилаштва имају и своји проблема, јер њихов статус није до краја дефинисан, те ће морати да се по свој прилици, мења Устав Србије.

О Агенцији за борбу против корупције

Немања Ненадић каже да правно гледано, Драган Сикимић може бити на челу Агенције за борбу против корупције.

 "Са правне стране, не постоји препрека, јер закон каже да он не сме да буде члан странке, а он се вероватно пре избора исчланио. Друга врста препреке постоји. Ако је радио у органима градске управе испред политичке странке, онда су јаки разлози да се сумња у његову објективност. Ако Агенције рецимо буде морала да контролише финансирање те странке. По мом мисљењу, Сикимиц би тада морао да затражи своје изузеће, а ако је он изузет, ко ће тај случај да решава", упитао је Ненадић.

Како је рекао, оваквим избором, Агенција сама себе доводи у ситуацију у којој блокира свој рад.

(Н1)