Miroslav Milićević i Nemanja Nenadić: Borba protiv korupcije "mrtvo slovo na papiru"

 Političkim strukturama u Srbiji su "puna usta" borbe protiv korupcije, ali malo ko čini išta tim povodom, ocenili su gosti N1. Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević i programski direktor Transparentnost Srbije Nemanja Nenadić ocenili su da se obećani prioriteti ne ostvaruju, a postojeći zakoni su "mrtvo slovo na papiru".

Srbija je izgubila jedan poen i pala za pet mesta na Indeksu percepcije korupcije organizacije "Transparency International", najpoznatijeg globalnog rangiranja te vrste, prenela je Transparentnost Srbija. Sa indeksom 41, na skali od 0 do 100, Srbija je sada na 77. mestu među 180 zemalja i teritorija.

Nenadić je u emisiji N1 direktno rekao da Srbija već "desetak godina stagnira" po pitanju percepcije korupcije.

"Bitnija stvar od percepcije korupcije je stvarno stanje. Srbija treba da radi na tome da promeni stvarno stanje, a ne utisak stanja", ocenio je Nenadić.

Govoreći o problemima s kojima se Srbija suočava, Nenadić je spomenuo izbor direktora u javnim preduzećima.

"Nije važno da li će Srbija ući u EU, ali je važno da uradimo reforme, makar ono što smo zapisali u strateškim aktima. Ako je obaveza da se direktori preduzeća biraju na konkursima, ne treba imati onda vršioce dužnosti. A trenutno stanje je da se broj takvih direktora povećava", rekao je.

 Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević kaže da v.d. stanje može trajati samo šest meseci.

"To je veoma potencijalno koruptivnogena situacija. Ako zakon kaže da možete biti v.d. šest meseci, ko je trebalo da to prati, da reši taj proces? Pa mora neko da odgovara", ocenio je.

Milićević ocenjuje da dolazi do "inverzije sistema vrednosti".

"Gde svako misli da može da radi svašta, manje se ceni struka, a više drugi parametri. To će od nas napraviti nestručno društvo", kaže Milićević.

Nenadić je rekao i da je saradnja Transparentnosti Srbije sa Vladom Srbije loša.

"Saradnja s Vladom je loša, mi smo premijerki Ani Brnabić uputili predloge šta da se uključi u program borbe protiv korupcije. I ranije smo te predloge upućivali i poslaničkim grupama....Stvar svakog lidera je šta će usvojiti a šta neće, ali ono što se usvoji i postame zakon, mora da se poštuje....I tu je problem, što Srbija to ne poštuje", kaže Nenadić.

Za početak, trebalo bi da se poštuju rokovi koji postoje u zakonu, kaže Nenadić.

Milićević je, govoreći o sporne 24 privatizacije, rekao da je Savet za borbu protiv korupcije ranije imao sastanak sa Aleksandrom Vučićem.

"Sastanak s njim nam je dao ohrabrenje da će se nešto pokrenuti i rešiti. Kontakti su posle toga prestali, ali mi ćemo i dalje tražiti sastanke...Sa Anom Brnabić smo razgovarali i od tog vremena je prošlo nekoliko meseci, a od tada smo izdali neke ključne izveštaje", rekao je Milićević, koji je naglasio da takvo stanje slabe komunikacije traje od 2001. godine, od kada je osnovan Savet.

On je naglasio da nije mnogo toga učinjeno na rešavanju slučajeva spornih privatizacija.

"Ništa mnogo nije urađeno, ti slučajevi zastarevaju. Jako je teško shvatiti kako je moguće da ti slučajevi zastare. Imate situaciju da su pale u zaborav", rekao je Milićević.

Milićević kaže da je Savet uradio 30 izveštaja povodom tih privatizacija i da su svi dokazi predati UBPOK-u.

"Međutim, sve teže je doći do informacije, službe jednostavno odbijaju da odgovore", dodao je.

Prvi korak u borbi protiv korupcije je transparentnost, drugi da mediji moraju o tome da govore, a treći da se za učinjeno mora odgovarati, izjavio je Miroslav Milićević

 Gost N1 kaže da se vrlo često pribegava rešenju da se podaci, koji bi inače trebalo da su javni, proglašavaju za tajne.

"Neki podaci proglašavani su za tajne bez ikakvog osnova. Koliko neko preduzeće ima zemljišta je podatak koji je ne može da bude tajna...A imamo i situaciju da se otežu istrage...Korupcija se mora odmah rešavati, pamćenje bledi, ljudi zaboravljaju. A epilog je loš: ljudi počinju da shvataju da se korupcija isplati", rekao je Milićević.

Podsetio je da su kao tajni, proglašavani delovi ugovora sa Fijatom, Beogradom na vodi, koncesijom beogradskog aerodroma.

"Dobili smo nešto od ugovora s Fijatom, ali je mnogo toga bilo zatamljeno. Ne vidim zašto se to krije. Ne može biti poslovna tajna šta država ulaže i šta se iz toga dobija, jer se koriste javna sredstva. Nas interesuje šta naša država ulaže i šta naši građani dobijaju", rekao je Milićević.

Oko 370.000 neprijavljenih slučajeva korupcije

Procena Transparentnosti Srbije iz 2016. godine je da u Srbiji ima oko 370.000 neprijavljenih slučajeva korupcije.

"To je naša procena, u okviru Globalnog barometra korupcije. Ono se radi sa građanima, gde se ljudi pitaju da li su nekada dali mito u kontaktu sa nekim javnim službenicima. Kada se pretoče te brojeke s brojem domaćinstava u Srbiji, dobije se taj broj", kaže Nenadić.

Prema njegovim rečima, s druge strane, ima tek nekoliko hiljada krivičnih prijava i nekoliko stotina optužnica i vrlo malo osuđenih za takva dela.

"Ako želimo da se nešto krupno promeni, potrebno je da imamo aktivnija tužilaštva pre svega, ali i sve druge organe. Saznanje o nekom slučaju korupcije nre sme birti izgubljeno. Ako se pojavi neka sumnja o korupciji, ona mora da se istraži i da se građani o tome obaveste", rekao je Nenadić.

Trenutno, kako kaže, postoji gomila slučajeva koji nisu ispitani do kraja.

"Tužilaštva su nedovoljno aktivna ili selektivno aktivna", naglasio je. Dodao je da tužilaštva imaju i svoji problema, jer njihov status nije do kraja definisan, te će morati da se po svoj prilici, menja Ustav Srbije.

O Agenciji za borbu protiv korupcije

Nemanja Nenadić kaže da pravno gledano, Dragan Sikimić može biti na čelu Agencije za borbu protiv korupcije.

 "Sa pravne strane, ne postoji prepreka, jer zakon kaže da on ne sme da bude član stranke, a on se verovatno pre izbora isčlanio. Druga vrsta prepreke postoji. Ako je radio u organima gradske uprave ispred političke stranke, onda su jaki razlozi da se sumnja u njegovu objektivnost. Ako Agencije recimo bude morala da kontroliše finansiranje te stranke. Po mom misljenju, Sikimic bi tada morao da zatraži svoje izuzeće, a ako je on izuzet, ko će taj slučaj da rešava", upitao je Nenadić.

Kako je rekao, ovakvim izborom, Agencija sama sebe dovodi u situaciju u kojoj blokira svoj rad.

(N1)