Милан Ћулибрк о Рио Тинту: Власт се коцка са судбином државе и народа због пар милиона евра. Тренутно не постоји технологија која гарантује безбедну прераду литијума у облику какав постоји у Србији

 На пројекат рударења литијума компаније Рио Тинто никада није била стављена тачка, веч велики зарез и само се чекало да се слегне прашина да би у оптицај био враћен са још већом жестином, изјавио је у интервјуу ФоНету уредник у недељнику Радар Милан Ћулибрк.

Како је оценио у серијалу Квака 23, најлуђе у свему томе је што нам се сервира прича да Србија губи огроман новац зато што је тај пројекат стопиран, а заправо се све своди на рудну ренту од 3 одсто, што је реда величина од 20 до 30 милиона евра годишње.

Нико не говори о могућим последицама. Нико још није званично одговорио на допис из САНУ, нико се из власти њих удостојио да одговори ни на једно од бројних упозорења којима се указује шта негативно може да се деси, рекао је Ћулибрк у разговору са Зораном Секулићем.

Он је понудио и опкладу да најављена парламентарна расправа о рударењу литијума неће ништа решити, јер зна „колико ће људи у Скупштини гласати, ако се то буде ставило на гласање“.

Уверен да тренутно не постоји технологија која гарантује безбедну прераду литијума у облику какав постоји у Србији, Ћулибрк је указао да је власт „спремна да се коцка са судбином државе и народа зарад пар милиона евра, осим ако неко од њих није узео много веће паре за то“, што он не би искључио.

„Овде не сме да се дозволи да се одлуке доносе политички зато што се то неком свиђа. Шта ме брига да ли се председнику свиђа литијум или му се не свиђа. Овде мора да се пита струка, а ми смо струку избацили“, предочио је Ћулибрк.

Указујући да је на делу још једна продаја државних и националних интереса, он је потврдио да је и Европска унија заинтересована да се у Србији рудари литијум, иако га и има и код себе.

„Шта је било са Португалијом? Зашто је тамо стопиран рудник? Зашто је тамо пала Влада? Па због корупције везане за истраживање, производњу и рударање литијума. И сад то тамо не може, а овде ће као да нам гарантују“, нагласио је Ћулибрк.

Овде ће да подрже отварање рудника и да узму литијум, а нама ће да остане јаловиште на 200 хектара висине 60 метара, илустровао је он и парафразирао Черчилову изјаву да „неће Европљани да живе у Србији“.

Чини му се да све има само један циљ, а то је што дужи останак власти, а посебно га брине што су многе земље на Западу и ЕУ спремне да климну главом на то.

„Оне ће да подрже пројекат Јадар и заборавиће на изборне неправилности и стање у медијима“, рекао је Ћулибрк, за кога је било поражавајуће када је Урусла фон дер Лајен дошла и похвалила власт за реформе медијских закона и напредак у медијској сфери.

„Не знам да ли се ти људи стварно нама ругају или их баш заболе. Имам утисак да се ЕУ и званичници из Брисела понекад понашају као и ови наши, на све ће на крају одговорити – па шта. Ако сте ви спремни да нам испоручујете потребне количине литијума, зажмурићемо ми на све живо“, протумачио је Ћулибрк.

Упитан о мишљењима да је разлог за противљење пројекту Јадар отпор модернизацији и доласку мултинационалних компанија, он је одговорио да нико не може да га оптужи да је против модернизације и мултинационалних компанија, уколико оне у Србији послују као у Француској, Немачкој, Америци или Италији.

Стране компаније не доносе своје стандарде, овде се понашају као хајдуци

„Проблем са великим бројем тих страних компанија је у томе што оне не доносе своје стандарде, него се овде балканизују и постају горе од приватних домаћих компанија, а све то уз сагласност власти“, нагласио је Ћулибрк.

Како је објаснио, није проблем у мултинационалним компанијама, већ у томе што им власт дозвољава да се понашају као хајдуци, да овде не важе колективни уговори и да нема синдиката којих има у њиховим државама и у матичним компанијама.

На опаску да су Европљани, истовремено, и веома осетљиви на кинески и руски утицај у Србији, Ћулибрк је протумачио да је то зато што им кваре послове, јер би хтели да имају монопол у односима са Вучићем.

Он понекад има утисак да су многи споља фасцинирани кад дођу овде и буквално поверују у сваку реч, као да не постоје бројеви који говоре другачије, већ их једино брине да ли ће њихову позицију у тим односима заузети неко други, Кина или Русија.

Власт шибицари и за себе игра одлично

С друге стране, власт за себе игра одлично, са сваким мало овамо, мало тамо, „као шибицари, сад га има, сад га нема, сада је куглица овде, а сада није нигде, а сви заправо само мисле шта је њима обећано“, сматра Ћулибрк.

Наш председник има пријатеље, а и има партнере, рекао је он и проценио да ће на крају некога од њих морати да превари, а да ћемо ми, као држава, друштво и грађани, сносити последице.

Ћулибрк је приметио да Вучић у последње време не помиње често пријатељство са Путином, којим се раније толико хвалио, „већ пусти Додика да оде тамо и одржава контакте у његово име“.

Како је објаснио, због Запада није згодно да се јавно хвали тим пријатељством, док је са председником Сијем мало другачија прича, која нам се сервира потпуно погрешно.

Је ли Србија економски суверена земља? Богами тешко

Постоји неколико кинеских инвестиција од којих су многе спорне, међу њима Линг Лонг нарочито, оценио је Ћулибрк и нагласио да би се о пројектима железаре и рудника у Бору „дало много причати“.

Упитан да ли је Србија екононски суверена земља, он је одговорио „богами тешко“ и објаснио да се на јавне инвестиције троши огроман новац, око пет милијарди евра годишње, али да у томе, осим страних компанија, нема много домаћих учесника.

„Данас све те послове обављају стране компаније које ангажују подизвођаче и то властима омиљене фирме, па се и на тај начин фаворизује само једна уска група људи од које шира заједница и ми, као друштво у целини, немамо баш неки велики интерес“, образложио је Ћулибрк.

Упитан у чијем је „власништву“ Србија, он је узвратио да му делује као „неко акционарско друштво, само са непознатом власничком структуром“.

„Знамо ко управља, знамо ко је на врху борда директора и ко доноси све кључне одлуке, али не знамо власничку структуру, не знамо како се дели профит, не знамо како се деле послови, јер је све нетранспарентно“, прецизирао је Ћулибрк.

Економска колонизација Србије

На питање да ли је на делу економска колонизација Србије, он је одговорио „апсолутно“ и указао „да смо ми све најважније ресурсе поклонили“.

„Ево тај конкретан најновији пример са зградом Генералштаба. Овде се преко свега гази само зарад профита. Оно што је још горе, тај профит не иде држави, од тог профита грађани Србије немају ама баш никакве користи“, рекао је Ћулибрк.

Упитан да ли је тај посао са зетом Доналда Трампа резултат калкулације власти да ће се вратити у Белу кучу и да би то било повољније за Србију, па и за решавање проблема Косова, он је одговорио да је то рачуница без крчмара, као и својевемено шуровање са Клинтоном.

Усуд ове власти да се увек кладе на погрешну карту

„Ова власт као да има усуд да се увек клади на погрешну карту. Да играм са њима карте, ја бих се увек кладио контра. Ако они на рулету играју на црно, ја би стављао на црвено“, рекао је Ћулибрк.

Како је објаснио, „колико год тврде да су паметни, да они су најпаметнији, да они знају шта је добро за Србију, увек се испостави да повуку најгори могући потез за Србију“.

„Власт стално тврди како води политику у националном и државном интересу. Нема овде ’Д’ од државног интереса“, сматра Ћулибрк.

Упитан о системској корупцији, он је подсетио да је Јоргованка Табаковић, у време када је била заменица председника СНС, у јавним наступима уочи избора 2012,године, тврдила да само на јавним набавкама може да се уштеди 800 милиона евра годишње.

Све је три пута скупље, без тендера

„Верујем да је она била у праву. Само је проблем што се то није десило и што би сада на јавним набавкама вероватно могло да се уштеди милијарду и 600 милиона евра“, рекао је Ћулибрк и напоменуо да ни за један велики посао није био расписан међународни тендер.

Позивајући се на анализу Фискалног савета, он је подсетио да је Моравски коридор, према првобитној процени, требало да кошта око 800 милиона долара, а да је већ сада, иако није ни близу завршен, трошак скочио на милијарду и 600 милиона долара.

„Људи добро упућени у цео пројекат ми тврде, ово сад први пут говорим, нисам до сада говорио, да ће на крају бити бар 2,5 милијарде долара. Нешто што је замишљено да кошта 800 милиона, на крају ће коштати три пута скупље. И сад ви мене да убедите да ту нема корупције и криминала“, нагласио је Ћулибрк.

Он је додао да би том логиком и трошак пројекта Еxпо, који се само за изложбу процењује на две и по милијарде евра, „могао да расте на пет, шест, седам, осам небо је граница“.

Ми смо тамо где је Русија била 2012. године

„Држава се за прву фазу пројекта Еxпо задужила емисијом десетогодишњих обвезница, уз камату од седам одсто на износ од милијарду и 300 милиона евра. Док доспеју за наплату за тих 10 година, само камата ће бити 700 милиона, плус главница милијарду и 300 милиона, што је две милијарде“, израчунао је Ћулибрк.

Ово је само прва позајмица, а биће их ко зна колико, колико год се укаже потреба, рекао је он и напоменуо да се на тим великим пројектима ангажују фирме блиске властима, „па ће и оне да се окористе од тога, а цех само грађани плаћају“.

Упитан где је излаз из ситуације у којој се Србија налази, Ћулибрк је нагласио да се светло у тинелу још не види.

„Оно што је Путин радио у Русији од 1999. до 2012. је оно што Вучић ради од 2012. до 2024. Што значи, ако направимо ту паралелу, ми смо сада тамо где је Русија била 2012.године“, сматра Ћулибрк.

Упркос томе, он је оптимиста и верује да ће „једног дана људи почети ствари да гледају другачије, да ће укључити мозак, искључити телевизоре, и више почети да верују својим очима“.

(Фонет)