Данас: Нико неће у наставнике, држава незаинтересована за овај проблем

 „Државу апсолутно не забрињава ко ће подучавати децу у школама из основних дисциплина које јесу основа за развој свих других сегмената друштва, и медицине и технике и информационих технологија“, каже за Данас Милица Павков Хрвојевић, деканка Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Државу апсолутно не забрињава ко ће подучавати децу у школама из основних дисциплина које јесу основа за развој свих других сегмената друштва, и медицине и технике и информационих технологија“, каже за Данас Милица Павков Хрвојевић, деканка Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Коментаришући и овогодишње слабо интересовање свршених средњошколаца за упис на смерове који школују будуће наставнике, она истиче да су СТЕМ дисциплине основ свега осталог и да су то развијене државе препознале.

– Не можете да имате добре инжењере ако немате добре професоре математике и физике, не можете имати добре лекаре ако немате добру биологију и хемију. Ако нестручни људи предају у школама деца не могу ни да заволе те предмете и да се за њих определе. Имате, дакле, константну негативну повратну спрегу која доводи до тога да у врло блиској будућности неће имати ко да предаје хемију и биологију, а математика и физика су већ дефицитарни – упозорава Павков Хрвојевић.

Деканка износи податак да ове године на смеру за наставника хемије није било пријављених кандидата, док ће остале студијске програме подаци бити познати када се заврши упис.

Ништа боља ситуација није ни на београдском Хемијском факултету где се за наставнички смер пријавио само један кандидат.

Горан Роглић, декан Хемијског факултета Универзитета у Београду, за Данас каже да се нада да ће у првом уписном року попунити квоте на студијским програмима Хемија и Биохемија, док су за друга два програма шансе мале, посебно за Наставу хемије.

– Ми их школујемо баш за наставнике и то је урађено тенденциозно да бисмо са њима пролазили методику и школске праксе и да заиста добијемо кадар врхунског квалитета – објашњава Роглић због чега су се на Факултету определили да имају посебан студијски програм интегрисаних студија Настава хемије.

Он износи податак да је ове године на смеру Општа физика на Физичком факултету било пет пријављених кандидата, али да се не зна да ли ће се у будућности определити за рад у настави, док је на Математичком факултету пријавило 14 свршених средњошколаца за наставника математике.

Међутим, како је недавно појаснио декан тог факултета Зоран Ракић, број пријављених не значи ништа, јер уколико након пријемног испита они добију могућност да се упишу на рачунарство на буџету, то ће и учинити.

Треба имати у виду да на већини факултета у Србији не постоје посебни студијски програми за школовање будућих наставника, већ се млади опредељују за одређене дисциплине, попут биологије, историје, географије, што није гаранција да ће неко од њих по дипломирању радити у школи.

Ресорни одбор за образовање Демократске странке указао је да већина факултета у Србији или није ни имала или је укинула наставне смерове на основним академским студијама, остављајући само мастер студије или као модул неког другог смера за оне који желе да раде у просвети.

Због тога се, напомињу из ДС-а, код овогодишњег уписа на основне академске студије ни не виде у потпуности размере катастрофе која је пред вратима, а због које школе неће имати кога да запосле прво на местима наставника природних, а потом и друштвених наука.

„Тек после уписа на мастер студије, биће јасно да је интересовање и за остале наставне смерове – изузетно мало, готово непостојеће. Ниске плате, физички напади на наставнике, неадекватна опрема и огромна администрација и компликоване процедуре су узроци због којих скоро нико више неће да ради у просвети. Након низа година лоших уписа на наставне смерове, сада смо коначно дотакли дно. Нажалост, то никога у Влади Србије није узнемрило. Напротив, ни министарка просвете, ни премијер нису ни реаговали на најаву гашења школа, због недостатка наставника, а камоли понудили мере за решење овог горућег проблема“, указују из Ресорног одбора за образовање ДС, који је податак да се у Новом Саду на студијском програму који школује наставнике хемије није пријавио ниједан матурант, а у Београду један, оценио као потпуну катастрофу.

На Филолошком факултету ове године ситуација је боља него лане.

На три студијска програма србистике који доминантно школују будуће наставнике српског језика и књижевности, пријављено је 94 кандидата.

Деканка овог факултета Ива Драшкић Вићановић сматра да је то успех, имајући у виду цео контекст у коме се налази образовање у Србији, као и какав је положај наставника, а што илуструју и вести о готово свакодневним нападима на просветне раднике.

Драшкић Вићановић и Роглић су заједно са још шест декана београдских факултета који школују наставнике у пролеће прошле године изашли у јавност са предлозима како да се повећа интересовање за наставничке смерове и реши дефицит кадрова у школама. Платформу су проследили Министарству просвете и Влади Србије.

Након тога је сличне предлоге Министарству упутила и Унија факултета природно-математичких наука, али одговор до данас нису добили.

Горан Роглић подсећа да су декани са Универзитета у Београду крајем прошле године имали састанак са министарком просвете Славицом Ђукић Дејановић која је обећала да ће до краја њеног (претходног) мандата бити урађена анализа стања по регионима са подацима колико наставника којих дисциплина недостаје.

„Државу апсолутно не забрињава ко ће подучавати децу у школама из основних дисциплина које јесу основа за развој свих других сегмената друштва, и медицине и технике и информационих технологија“, каже за Данас Милица Павков Хрвојевић, деканка Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Коментаришући и овогодишње слабо интересовање свршених средњошколаца за упис на смерове који школују будуће наставнике, она истиче да су СТЕМ дисциплине основ свега осталог и да су то развијене државе препознале.

– Не можете да имате добре инжењере ако немате добре професоре математике и физике, не можете имати добре лекаре ако немате добру биологију и хемију. Ако нестручни људи предају у школама деца не могу ни да заволе те предмете и да се за њих определе. Имате, дакле, константну негативну повратну спрегу која доводи до тога да у врло блиској будућности неће имати ко да предаје хемију и биологију, а математика и физика су већ дефицитарни – упозорава Павков Хрвојевић.

Деканка износи податак да ове године на смеру за наставника хемије није било пријављених кандидата, док ће остале студијске програме подаци бити познати када се заврши упис.

Ништа боља ситуација није ни на београдском Хемијском факултету где се за наставнички смер пријавио само један кандидат.

Горан Роглић, декан Хемијског факултета Универзитета у Београду, за Данас каже да се нада да ће у првом уписном року попунити квоте на студијским програмима Хемија и Биохемија, док су за друга два програма шансе мале, посебно за Наставу хемије.

– Ми их школујемо баш за наставнике и то је урађено тенденциозно да бисмо са њима пролазили методику и школске праксе и да заиста добијемо кадар врхунског квалитета – објашњава Роглић због чега су се на Факултету определили да имају посебан студијски програм интегрисаних студија Настава хемије.

Он износи податак да је ове године на смеру Општа физика на Физичком факултету било пет пријављених кандидата, али да се не зна да ли ће се у будућности определити за рад у настави, док је на Математичком факултету пријавило 14 свршених средњошколаца за наставника математике.

Међутим, како је недавно појаснио декан тог факултета Зоран Ракић, број пријављених не значи ништа, јер уколико након пријемног испита они добију могућност да се упишу на рачунарство на буџету, то ће и учинити.

Треба имати у виду да на већини факултета у Србији не постоје посебни студијски програми за школовање будућих наставника, већ се млади опредељују за одређене дисциплине, попут биологије, историје, географије, што није гаранција да ће неко од њих по дипломирању радити у школи.

Ресорни одбор за образовање Демократске странке указао је да већина факултета у Србији или није ни имала или је укинула наставне смерове на основним академским студијама, остављајући само мастер студије или као модул неког другог смера за оне који желе да раде у просвети.

Због тога се, напомињу из ДС-а, код овогодишњег уписа на основне академске студије ни не виде у потпуности размере катастрофе која је пред вратима, а због које школе неће имати кога да запосле прво на местима наставника природних, а потом и друштвених наука.

„Тек после уписа на мастер студије, биће јасно да је интересовање и за остале наставне смерове – изузетно мало, готово непостојеће. Ниске плате, физички напади на наставнике, неадекватна опрема и огромна администрација и компликоване процедуре су узроци због којих скоро нико више неће да ради у просвети. Након низа година лоших уписа на наставне смерове, сада смо коначно дотакли дно. Нажалост, то никога у Влади Србије није узнемрило. Напротив, ни министарка просвете, ни премијер нису ни реаговали на најаву гашења школа, због недостатка наставника, а камоли понудили мере за решење овог горућег проблема“, указују из Ресорног одбора за образовање ДС, који је податак да се у Новом Саду на студијском програму који школује наставнике хемије није пријавио ниједан матурант, а у Београду један, оценио као потпуну катастрофу.

На Филолошком факултету ове године ситуација је боља него лане.

На три студијска програма србистике који доминантно школују будуће наставнике српског језика и књижевности, пријављено је 94 кандидата.

Деканка овог факултета Ива Драшкић Вићановић сматра да је то успех, имајући у виду цео контекст у коме се налази образовање у Србији, као и какав је положај наставника, а што илуструју и вести о готово свакодневним нападима на просветне раднике.

Драшкић Вићановић и Роглић су заједно са још шест декана београдских факултета који школују наставнике у пролеће прошле године изашли у јавност са предлозима како да се повећа интересовање за наставничке смерове и реши дефицит кадрова у школама. Платформу су проследили Министарству просвете и Влади Србије.

Након тога је сличне предлоге Министарству упутила и Унија факултета природно-математичких наука, али одговор до данас нису добили.

Горан Роглић подсећа да су декани са Универзитета у Београду крајем прошле године имали састанак са министарком просвете Славицом Ђукић Дејановић која је обећала да ће до краја њеног (претходног) мандата бити урађена анализа стања по регионима са подацима колико наставника којих дисциплина недостаје.

– Нисмо добили повратну информацију. Тачно је да држава даје стипендије за студенте наставничких факултета, али су оне неселективне. Ми сматрамо да то неће мотивисати некога да оде ван Београда да ради и зато смо инсистирали да стипендије буду по регионима, тамо где заиста постоји недостатак квалификованог кадра за рад у школама – истиче Роглић.

На питање какву поруку шаље то што надлежни ништа нису урадили да се ситуација поправи, он одговара:

– Једноставно не постоји интересовање за образовање и оно није приоритет овом друштву. Ту не мислим само на власт, већ на друштво у целини. Када погледате коментаре на новинске чланке који говоре о образовању видите подељено друштво. Имате људе који нападају наставнике, сматрају да они уживају, да имају три месеца одмора… Нажалост, као друштво смо дошли у ситуацију да више не ценимо праве вредности – указује Роглић.

Упитана који су даљи потези Ива Драшкић Вићановић одговара да су декани испунили и испуњавају своју моралну и професионалну обавезу.

– Уочили смо проблем, скренули пажњу, урадили анализу, обавили разговоре и направили одличан документ у коме предлажемо решења. Платформа је добро осмишљена, мере које предлажемо нису никакве реформе на које треба чекати 15 година да би се нешто променило. Када би се спровело оно што предлажемо уверена сам да би се за пет година ситуација драстично поправила – каже Драшкић Вићановић.

И Роглић такође сматра да је „лопта у дворишту“ државе.

– Оно што ми можемо да урадимо је да укинемо смерове за школовање наставника. Ако државу то не занима зашто би занимало факултете? Када нас финансира, држава не препознаје студијске програме за образовање наставника већ сабира све студенте. Ако ви на студијском програму за три или пет студената имате засебну наставу, а држава то не препознаје, онда то иде на терет факултета. Да ли ће препознати? Поново се сада прича о изради Закона о финансирању високог образовања, али то обећавају већ годину и по дана, а исхода нема – констатује декан Хемијског факултета у Београду.

(Данас-Н1)