| Хроника | |||
Медији: Лондон, Париз и Берлин траже Трампову подршку за нови мировни план |
|
|
|
| четвртак, 11. јун 2026. | |
|
Европски лидери планирају да искористе предстојећи самит Групе седам (Г7) у Француској како би убедили председника САД Доналда Трампа да подржи нову рунду преговора између Русије и Украјине, јављају медији, позивајући се на изворе упућене у разговоре.
Самит ће бити одржан од 15. до 17. јуна у француском летовалишту Евијан ле Бен, а Трамп је потврдио да ће присуствовати састанку. Како се истиче, Велика Британија, Француска и Немачка сматрају да ситуација на фронту отвара простор за нове преговоре који би превазишли оквире договорене након сусрета Трампа и руског председника Владимира Путина на Аљасци. Основне предлоге европска „тројка“ представила је у заједничком саопштењу са Владимиром Зеленским након разговора у Лондону 7. јуна. Међу предлозима су прекид ватре дуж постојеће линије фронта као полазна основа за дијалог, као и безбедносне гаранције за Украјину, укључујући могућност распоређивања међународних мировних снага. Медији пишу да европске државе желе активнију улогу у мировном процесу, јер је Вашингтон тренутно у великој мери усмерен на кризу са Ираном. Циљ европских лидера је да добију „зелено светло“ од Трампа за појачани дипломатски притисак на Москву и покретање свеобухватних преговора између Русије, Украјине, САД и ЕУ. Руски председник Владимир Путин раније је изјавио да за почетак преговора није неопходан прекид борбених дејстава и оценио да тренутна ситуација на фронту не иде у корист Кијева. Током 2024. године Путин је поручио да је Русија спремна на прекид ватре уколико се украјинске снаге повуку са територија Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Запорошке и Херсонске области, укључујући делове који су под контролом Кијева, и ако Украјина одустане од чланства у НАТО-у. Москва такође захтева међународно признање Крима, Севастопоља, ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области као дела Русије, као и укидање западних санкција. Путин је упозорио да би се услови за преговоре могли мењати у складу са, како је навео, „реалностима на терену“. (Спутњик) |