Ma­ri­ja Za­ha­ro­va: Ne­ma pre­pre­ka da Sr­bi­ja uđe u BRIKS, od­lu­ka je na Be­o­gra­du

Ono što će se de­si­ti s Ko­so­vom i Me­to­hi­jom ni­je pi­ta­nje ga­ta­nja, to je pi­ta­nje sta­va ru­ko­vod­stva, ko­je tre­ba da po­štu­je vo­lju na­ro­da, sma­tra portparolka MIP-a Ru­si­je.

„Da li Ru­si­ja vi­di Sr­bi­ju u BRIKS-u?”, pi­ta­li smo ju­če Ma­ri­ju Vla­di­mi­rov­nu Za­ha­ro­vu, di­rek­to­ra Ode­lje­nja za in­for­mi­sa­nje i štam­pu Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je, to­kom „in­ter­ak­tiv­nog vi­deo-raz­go­vo­ra” ko­ji je or­ga­ni­zo­vao In­sti­tut za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du, „naj­sta­ri­ji i naj­ve­ći dr­žav­ni in­sti­tut u ovim obla­sti­ma u Evro­pi”, ka­ko je to ju­če is­ta­kao pro­fe­sor Bra­ni­slav Đor­đe­vić, di­rek­tor te ugled­ne in­sti­tu­ci­je, u Be­o­gra­du. Pro­fe­sor Đor­đe­vić je, ina­če, pred­sta­vio Za­ha­ro­vu kao do­ka­za­nog pri­ja­te­lja na­še ze­mlje.

„Sr­bi­ja u BRIKS-u? To za­vi­si od Sr­bi­je. Ako je Sr­bi­ja sprem­na, ako je to Sr­bi­ji in­te­re­sant­no, ako to Sr­bi­ja že­li, u pot­pu­no­sti mo­že da pre­ten­du­je na pu­no­prav­no član­stvo, ka­ko su to ura­di­le i dr­ža­ve ko­je su po­sta­le no­ve čla­ni­ce BRIKS-a. Ali, to je is­klju­či­vo pre­ro­ga­tiv Be­o­gra­da i srp­skog na­ro­da, da do­no­se ta­kve od­lu­ke. Mi, na­rav­no, ni­smo glav­ni u BRIKS-u, na rav­no­prav­noj osno­vi smo se ob­je­di­ni­li. Ne­ma ta­mo glav­nog, ni ne­kih pot­či­nje­nih. Mi sa­ra­đu­je­mo na rav­no­prav­noj osno­vi uza­jam­nog uva­ža­va­nja. Ako u Sr­bi­ji ni­ste pro­tiv to­ga, ne­ma ni­čeg što bi bi­lo pre­pre­ka da se pri­stu­pi BRIKS-u. Glav­na je sa­mo od­lu­ka Sr­bi­je”, od­go­vo­ri­la je Za­ha­ro­va na pi­ta­nje „Po­li­ti­ke”.

Ina­če, vi­deo-go­sto­va­nje Ma­ri­je Za­ha­ro­ve u In­sti­tu­tu za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du bi­lo je pr­vo­bit­no na­ja­vlje­no kao pre­da­va­nje s rad­nim na­slo­vom „Sa­vre­me­ni me­đu­na­rod­ni od­nos: po­gled iz Ru­si­je”. Za­ha­ro­va je ju­če u star­tu pro­me­ni­la for­mat vi­deo-su­sre­ta ko­ji je pra­ti­lo vi­še od osam­de­set uče­sni­ka iz na­še ze­mlje, re­gi­o­na, kao i niz stra­nih am­ba­sa­do­ra akre­di­to­va­nih u Sr­bi­ji.

„Ra­di­je bih da od­go­va­ram na pi­ta­nja. U sve­tu se do­ga­đa to­li­ko mno­go stva­ri isto­vre­me­no... mi ope­ra­tiv­no re­a­gu­je­mo na sve ak­tu­el­no... Sr­bi­ja do­bro zna na­še sta­vo­ve, pra­ti po­te­ze Mo­skve... Mo­gao bi da bu­de tre­nu­tak da go­vo­ri­mo o te­ma­ma ko­je na­vo­de na no­va i za­jed­nič­ka pro­mi­šlja­nja”, re­kla je Za­ha­ro­va.

Na pi­ta­nje o da­ljem to­ku pre­go­vo­ra Be­o­gra­da i Pri­šti­ne i upli­vu „ko­lek­tiv­nog Za­pa­da” Za­ha­ro­va je oce­ni­la da je od ključ­nog zna­ča­ja ima­ti u vi­du „ko­ji su na­ci­o­nal­ni in­te­re­si, du­go­roč­no, kao i krat­ko­roč­no”. Pre­ma nje­nom mi­šlje­nju, tre­ba ima­ti na umu da „ko­lek­tiv­ni Za­pad ne­ma ten­den­ci­ju da po­štu­je ono što je do­go­vo­re­no i sta­vlje­no na pa­pir, što se vi­de­lo na mi­li­on pri­me­ra, a sva­ka­ko u slu­ča­ju Sr­bi­je, Ira­na ili, re­ci­mo, ’Min­skog spo­ra­zu­ma’”.

Za­ha­ro­va je ju­če upo­zo­ri­la da tre­ba bi­ti i „opre­zan pre­ma ono­me što sto­ji iza ra­znih obe­ća­nja ko­ja se ob­ja­vlju­ju”. Uve­re­na je, ka­ko je re­kla, da „ne tre­ba če­ka­ti da nam dru­gi od­re­đu­ju sud­bi­nu, ako to mi ne ura­di­mo sa­mi, on­da će nam bu­duć­nost ob­li­ko­va­ti ne­ko dru­gi”.

Ono što će se de­si­ti s Ko­so­vom i Me­to­hi­jom, na­sta­vi­la je Za­ha­ro­va, „ ni­je pi­ta­nje ga­ta­nja, to je pi­ta­nje sta­va ru­ko­vod­stva, ko­je tre­ba da po­štu­je vo­lju na­ro­da. Ap­so­lut­no smo uve­re­ni da je to va­žno ne sa­mo za Sr­bi­ju, već za či­tav Bal­kan. Što je još va­žni­je, Sr­bi­ja u ovom tre­nut­ku bu­kval­no bra­ni cen­tar Evro­pe, od po­čet­ka to­tal­nog raz­ru­ša­va­nja dr­ža­va, uni­šta­va­nja kul­tur­nog ko­da na­ro­da. Pi­ta­nje je da li se to ipak mo­že ne do­zvo­li­ti, osla­nja­ju­ći se na vo­lju na­ro­da. Ni­je ovo sa­mo pi­ta­nje jed­ne kon­kret­ne ze­mlje, već mno­go ši­re pi­ta­nje”, ko­men­ta­ri­sa­la je Za­ha­ro­va.

U me­đu­vre­me­nu, oce­ni­la je, na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji je na de­lu je­dan ob­lik et­nič­kog či­šće­nja ko­ji se, pre­ma nje­nim re­či­ma, ma­ni­fe­stu­je kao „iz­ba­ci­va­nje lju­di s od­re­đe­nih te­ri­to­ri­ja sa­mo zbog nji­ho­vog et­nič­kog po­re­kla”.

„Da ne­ma po­zi­ci­je Be­o­gra­da o za­šti­ti na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, sve bi bi­lo dru­ga­či­je. Ali, tre­ba pri­sta­ti da se Sr­bi­ja bo­ri, da se na­rod i po­li­ti­ča­ri bo­re. I to u naj­te­žim uslo­vi­ma, kad vam lo­me ru­ke, ko­ri­ste pr­lja­vu teh­no­lo­gi­ju, me­ša­ju se u unu­tra­šnje stva­ri ze­mlje, kad va­ra­ju. Pi­ta­nje je da se pre­po­zna pre­va­ra i da li do­zvo­lja­va­te da bu­de­te pre­va­re­ni”, do­da­la je Za­ha­ro­va.

„Vi­di­mo ka­ko se Sr­bi­ja bo­ri pro­tiv sve­ga onog ne­ga­tiv­nog i ru­ši­lač­kog če­mu je iz­lo­že­na. Vi­di­mo da se Sr­bi­ja bo­ri za na­ci­o­nal­ni i kul­tur­ni iden­ti­tet, za na­ci­o­nal­ne in­te­re­se. To je iz­nad sve­ga, ko­lek­tiv­ni na­por i lju­di i po­li­ti­ča­ra”, za­klju­či­la je Za­ha­ro­va.

(Politika)