петак, 24. октобар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нови белгијски премијер Барт де Вевер зауставио амбициозан план ЕУ да запленом замрзнуте руске имовине обезбеди 140 милијарди евра помоћи Украјини у наредне две године
Хроника

Нови белгијски премијер Барт де Вевер зауставио амбициозан план ЕУ да запленом замрзнуте руске имовине обезбеди 140 милијарди евра помоћи Украјини у наредне две године

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 24. октобар 2025.

Нови белгијски премијер Барт де Вевер неочекивано је зауставио амбициозан план Европске уније да запленом замрзнуте руске имовине обезбеди 140 милијарди евра помоћи Украјини у наредне две године. Његово противљење изазвало је прави политички потрес у Бриселу и потпуно преокренуло ток самита ЕУ.

Према писању Политика, Де Вевер, који је на челу белгијске владе тек од фебруара, блокирао је одлуку уз образложење да би Русија могла да се освети Белгији, јер се велики део те имовине налази управо у белгијским финансијским институцијама. Његов вето значи да ће се лидери ЕУ морати поново бавити питањем помоћи Кијеву, вероватно већ у децембру, а могуће и раније на ванредном састанку.

„Ово је потпуни хаос. Није смело овако да се заврши“, рекао је један европски дипломата који је желео да остане анониман.

Непријатно изненађење за Брисел

Одлука Белгије изненадила је готово све, па и Европску комисију, чији је тим данима покушавао да увери Де Вевера да његовој земљи неће прети одмазда Москве. Највише је, чини се, погођен председник Европског савета Антонио Кошта, који је неколико сати пре него што је план пропао самоуверено најавио да је договор постигнут и да ЕУ „конкретизује своју подршку Украјини“.

На касновечерњој конференцији за новинаре, Кошта и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен морали су да објашњавају шта је пошло по злу. Из завршног документа самита избачен је сваки помен руске имовине и „репарацијског зајма“ којим је требало да се финансира Украјина.

„План није пропао“, тврдио је Кошта, али нико није могао са сигурношћу да каже када и да ли ће договор уопште бити постигнут.

Од оптимизма до потпуног застоја

До преокрета је дошло у тренутку када је у Бриселу владало изузетно оптимистично расположење. ЕУ је управо усвојила 19. пакет санкција против Русије, којим су на удару били енергетски и банкарски сектор као и „флота у сенци“ руских танкера.

У исто време, Доналд Трамп је по први пут од повратка на власт увео велике америчке санкције руским нафтним компанијама, поручивши да је „изгубио стрпљење“ после месеци безуспешних мировних разговора са Владимиром Путином. У Бриселу су то доживели као снажан сигнал трансатлантског јединства.

„Био је то дан успона и падова, али изгледало је да се ствари коначно померају у добром правцу“, рекао је један европски саветник.
Чак је и мађарски премијер Виктор Орбан, познат по блокадама про-украјинских иницијатива, овога пута ћутао и није правио проблеме. После напетих преговора, лидери су се договорили и око климатских циљева, а дан је изгледао као дипломатски успех – све до касних сати, када је Белгија срушила договор.

Макрон и Фон дер Лајен покушавају да спасу план

Француски председник Емануел Макрон покушао је да ублажи ситуацију, тврдећи да план није одбачен, већ да су потребна додатна правна појашњења.

„Није покопан. Само морамо да пронађемо метод који неће кршити међународно право“, рекао је Макрон новинарима.
И Урсула фон дер Лајен покушала је да сачува оптимизам, изјавивши да ће ЕУ остати уз Кијев „колико год буде потребно“. Ипак, реалност је да Украјини новац треба одмах — већ почетком следеће године, када се очекује озбиљан буџетски дефицит.

Лидери ЕУ требало би да се поново састану са Володимиром Зеленским и британским премијером Киром Стармером већ наредног дана, у покушају да пронађу излаз из кризе.

„После наших санкција и Трампових мера, зајам из руске имовине требало је да буде завршни ударац Москви“, рекао је један дипломат ЕУ.
„Уместо тога, претворило се у пропуштену шансу.“

(Нова.рс)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер