Иванка Поповић: Политика незамерања - бољка која прати академску заједницу. У Новом Саду нарушена аутономија универзитета. Полако се нормализује мешање државе тамо где јој није место

“Бољка која прати академску заједницу је политика незамерања, па сада академска заједница у кључним тренуцима не контролише своју заједницу”, изјавила је бивша ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић, коментаришући изостанак реакције већине њених колега на нападе на студенте током избора за Студентски парламент Филозофског факултета у Новом Саду. Додала је да је “накарадна” пракса владајуће странке да сваку институцију користи за своје потребе и да је јасно да је нарушена аутономија Универзитета у Новом Саду.

На дан одржавања избора за Студентски парламент Филозофског факултета у Новом Саду, 23. септембра, током јутра је повређено неколико студената, када је на њих испред Ректората бачена експлозивне направа.

“Све су то мучне сцене. Све што се дешавало у Ректорату Универзитета у Новом Саду, показује у којој мери мешање државе у овој или оној форми штети високом образовању или било ком виду образовања. У Новом Саду, нажалост, аутономија универзитета јесте нарушена и показало се са завршним бројем гласова од десет, на који начин се инструментализује Студентски парламент за дневно-политичке потребе, као и да већина парламената служе партији на власти”, изјавила је Иванка Поповић, која је и чланица иницијативе Проглас.

Она је казала да се полако нормализује мешање државе “тамо где јој није место”.

“Мислим да против тога треба макар нешто да кажемо, а требало би и да реагујемо”, нагласила је Поповић.

Коментаришући то што чланови академске заједнице у Србији углавном нису реаговали на оно што се десило испред Ректората у Новом Саду, она је казала да је „политика незамерања бољка која прати академску заједницу”.

“Та политика незамерања је нажалост довела до тога да академска заједница у кључним тренуцима више не контролише своју заједницу. Питање је докле ће то моћи тако да иде, али нико други осим академске заједнице то не може да промени”, рекла је Поповић.

Накарадна пракса власти да институције користи за личне потребе

Она је ипак додала да у овом тренутку не види назнаке да ће се нешто у том смислу променити.

“Нажалост, то је нешто са чим ми живимо… Све што се дешава у другим сегментима наших живота није могло да заобиђе ни образовање. Та злоупотреба владајуће странке, њених партнера да користе сваку институцију за личне потребе, па тек онда за потребе грађана је накарадна и док то не променимо – плашим се да се ништа неће променити у било којој институцији”, оценила је Поповић.

Говорећи о протестима просветних радника, Поповић је рекла да је улога наставника, учитеља и васпитача у првим годинама образовања „кључна“.

“Ми овде постижемо супротне ефекте, јер деца улазе у систем где је наставник или учитељ најмање важан. Тако креирамо услове да настају генерације које су неспособне да функционишу у демократском друштву и које гледају моделе понашања који функционишу, а то је силеџијство на сваком нивоу – вербалном или физичком”, казала је Иванка Поповић.

„Лако је рушити, али вратити то – за то су потребне деценије“

Додала је да без спремности, у надстраначком смислу, за бављење образовањем – Србија и њена популација имају „веома лошу перспективу”.

“То урушавање (универзитета) почело је у време Милошевићевог режима, па се мало стабилизовало, па се сад поново урушава. Лако је рушити, али вратити то – за то су потребне деценије… Плашим се да то обесхрабрује људе да виде будућност овде”, закључила је Поповић за Н1.

(Н1)