Биљана Степановић: Златно доба само за елиту у Београду на води која се боре да тако остане. Већински део Србије се бори за основна права

Док просветни радници штрајкују, пољопривредници блокирају путеве, пола Србије се дигло око литијума, а ни радници Јуре више не могу да трпе мобинг - председник Србије славодобитно отвара луксузни хотел - и то у Београду на води, узурпираном делу града, направљеном за елиту, којој јединој ово и јесте златно доба, примећује Биљана Степановић, уредница Нове економије.

Златно доба сада није за људе који уче нашу децу, али јесте за „идентитет“ који ћемо неговати кроз националну читанку, може се закључити из речи министарке просвете Славице Ђукић Дејановић.

О златном добу је, подсећа Биљана Степановић, само пре неколико дана говорио и министар финансија Синиша Мали, оцењујући како смо „најбољи“ и „незадрживо напредујемо“.

Неколико дана касније гледамо ту исту Владу како се цењка са просветарима за двадесетак евра, наводи она.

„Просветни и здравствени радници треба да буду суштина ове државе и друштва. Свака држава која брине о својим грађанима, мора да брине о здравству и о школству. Међутим, они су овде највише потцењени“, изјавила је Степановић.

Главна и одговорна уредница Нове економије се пита како просветни радници да имају ауторитет и достојанство, кад им се стално говори да живе с платом која је испод просечне?

За рафале новца има, али за просветне раднике нема јер просвета није приоритет ове власти, закључује она.

„Нама су и стадиони важнији од просвете. Ти су стадиони, чини ми се, прешли у парадигму и инат ове власти. Осим што је ‘уградња’ у послове фантастична, добар је показатељ шта су у Србији приоритети. И ако ћу радикалније – постала је стратегија да се унижава школство и образовање у овој земљи, да се снижава ниво образовања, да се уводи негативна селекција у просветни кадар, јер друштву које је образовано, другачији би и били приоритети“, казала је.

Поделе се јасно виде у друштву, наводи.

„У време док нам штрајкују просветни радници и стоје испред владе, путеве нам блокирају пољопривредници, а пола Србије се је подигло око литијума. Чак и радници Јуре не могу да трпе више мобинг директора, што говори о самовољи и о томе шта дозвољавају себи поједини страни инвеститори. У то време, председник наше државе славодобитно отвара ултра луксузни Ст. Регис хотел у Београду на води. Ја нисам против луксузних хотела, али док се једни боре за елементарну егзистенцију, са друге стране гледамо сјај, бљештавило и удварања нашег председника његовим арапским пријатељима… Сјај једног дела града који је узурпиран и направљен за ту нову елиту коју ово, што се у држави Србији дешава, уопште не интересује“, казала је она.

Србија је подељена на оне којима је ово златно доба и који се боре да тако остане, и на онај њен већински део који се бори за основна права, оцењује. Ту је и још један мањински део који се труди да се „не срамоти много“.

„У томе јесте проблем – што би требало баш ти људи да проговоре, да кажу ‘ово је срљање државе Србије у пропаст’. Не може да напредује земља у којој су просветни радници овако очајни“, казала је она.

„Шта су пољопривредници? Терористи, па да их БИА зове?“

Упитана о томе да је БИА позвала на информативни разговор пољопривреднике који протестују и траже да им Влада испуни дата обећања, Степановић каже да је најстрашнија што ова вест уопште више није изненађујућа.

„Пољопривредници знају да су преварени. Пошто више ништа не можете да им обећавате, сада на њих шаљете БИА да их заплаши, да их опет врати кући… Ми у земљи која је имала чист ваздух, воду и плодну земљу, сељаке са плодне земље изводимо на улицу, а увозимо све живо од црног до белог лука. Шта су ти људи – непријатељи државе, терористи, шта су они да их БИА зове? То је чисто застрашивање, нема другог образложења“, наводи она.

Касно за прави разговор о литијуму

Јучерашње поигравање са седницом о литијуму је, према њеним оценама, демонстрација моћи ове власти да ли ће уопште да стави ту тачку на дневни ред или не.

„Бојим се да ни на редовном заседању нећемо чути праву дискусију и праве аргументе које грађани Србије треба да чују. Шта ми тачно добијамо ископавањем литијума, колико ћемо од тога заиста да зарадимо, а не да ћемо бити засути новцем и златом, што мислим да је потпуна бесмислица. Председник говори како неће моћи становници Јадра да потроше новац. Како човек који седи на функцији председника државе дозвољава себи такве реченице? Ми слушамо пропаганду власти, већ неумесну, колико је по сваку цену неопходно да се копа литијум и да уђе Рио Тинто. Мени је свеједно да ли је то Рио Тинто или нека друга компанија, али већ чињеница да највиши представници власти до те мере на томе инсистирају, изазива сумњу. Зашто ми нисмо о томе разговарали?“, пита се она.

Дијалог сада, сматра, више и не може да се деси.

„Зато не очекујем да ће у Скупштини уопште о томе квалитетно да се разговара, него ће неки Миленко Јованов да узме реч, да прича неке глупости, да мисли да је занимљив и такви неки ликови, који ће само гледати да дискредитују опозицију на сваки начин. Од тога нећемо добити ништа, а то такође није у интересу државе Србије“, закључила је.

(Н1)