Италија: Све више малолетника се не препознаје у свом "биолошком полу". Психолог Мадалена Москони: И даље постоје учитељи који грде дечаке ако се играју луткама. Морамо образовати друштво

У Италији је све више деце и тинејџера који се не препознају у свом биолошком полу и траже подршку италијанског удружења Сифип у Сан Камилу у Риму које помаже приликом усклађивања физичког и психолошког идентитета. Од 2018. до 2021. године чак три пута више деце им се јавило.

Овај тренд је у порасту у читавој Италији. Према речима психолога Мадалене Москони, која је одговорна за малолетнике у том удружењу, које више од 30 година у централној и јужној Италији брине о онима који пате од родне неконгруенције и које је 2005. године отворило врата и сасвим малој деци. На почетку су долазиле свега две до три породице годишње, али се тај број знатно повећао последњих година. Само у овој години јавила су се 122 малолетника.

"Потребно је да укажемо наставницима како да се понашају према деци, и даље постоје учитељи који грде дечаке ако се играју луткама", изјавила је Москонијева.

Важно је утицати и на лекаре и педијатре, они говоре родитељима да је то што се дечак понаша као девојчица само пролазна фаза и тренд који је могуће променити уколико више времена проводе са другим дечацима

Поред тога, додала је, важно је утицати и на лекаре и педијатре, они говоре родитељима да је то што се дечак понаша као девојчица само пролазна фаза и тренд који је могуће променити уколико више времена проводе са другим дечацима.

"То су зачеци агресије која ће у периоду адолесценције довести до психопатологија, као и до размишљања о самоубиству. Морамо образовати читаво друштво", наглашава Москонијева.

Они који најчешће долазе у тај центар имају око 16 година, док докторка тврди да постоје и деца од две-три године која не знају који је њихов прави идентитет.

"Девојчице које се осећају као дечаци, а дечаци који питају када ће им отпасти пиша јер би да буду девојчице. Можда вам то звучи апсурдно, али родни идентитет се формира баш у тој доби, док се прве патње испољавају у пубертету. Неки од њих толико тешко све то преживљавају да постају анорексични не би ли зауставили раст", каже докторка Москони за римску Република.

Што се више одлажу третмани, сматра, повећава се могућност психолошких проблема.

Уколико се стање детета схвати раније, могуће је користити блокаторе хипоталамуса који ће зауставити развој. То би требало урадити око дванаесте године

"Уколико се стање детета схвати раније, могуће је користити блокаторе хипоталамуса који ће зауставити развој. То би требало урадити око дванаесте године, а то нуде само неки италијански центри попут Каређи у Фиренци. На овај начин дајемо време тинејџеру да схвати свој идентитет без трке с временом око природних физичких промена. Уколико је потребно, негде око 16. године, могуће је почети са хормонском терапијом и афирмацијом другог пола за трансродне дечаке и девојчице, а који је могућ само уколико су родитељи за то, што може да буде препрека, јер ми можемо да наставимо да радимо само ако су оба родитеља за то", наводи Москонијева.

Период процене за тинејџере траје шест месеци, јер је то довољно времена не би ли се схватило да ли су млади заиста збуњени око родног идентитета или се иза тога крије нешто друго.

"Ово није мода или друштвена зараза како многи мисле", додаје Москонијева и додаје да "то није избор, бити gender fluid или трансродни, није нешто што је дете изабрало".

"Сигурно се повећало с пандемијом која је представљала врло деликатан моменат за тинејџере, нарочито за оне који су се већ осећали конфузно и који су, с обзиром на то да су имали много времена на располагању, остали сами са собом и својим питањима. Данас се прича много више и млади имају већу слободу да разговарају између себе и с родитељима", закључује Москонијева.

(RTS)