Данас: Хоће ли Вучић признати пораз на изборима и мирно предати власт?

Све што се догађа последњих месеци човека наводи на питање да ли живимо у необјављеном ванредном стању и каква је судбина неких будућих избора.

Убедљива победа опозиције, праћена масовном спремношћу грађана да одбране изборну вољу, значајно би смањила ризик од насилног сценарија, али Вучић прво треба да изгуби изборе, што неће бити тако лако као што изгледа.

То кажу саговорници Данаса о томе хоће ли Александар Вучић, председник Србије, и неформални лидер владајуће СНС, мирно предати власт односно признати пораз на изборима.

Део јавности уверен је да Вучић и СНС наредне изборе губе, чак убедљиво, али сумња да ће такав резултат, после низа година победа, напредњаци с њим на челу признати и мирно предати власт.

На таква предвиђања и коментаре, Вучић увек подсећа да је након што је 2004. изгубио изборе у Београду са малом разликом мирно признао пораз и честито противнику. Ипак, тада је Вучић био опозиција, односно без формалне и неформалне моћи коју сада има и коју може да помисли да активира зарад останка на власти.

Ненад Чанак, оснивач Лиге социјалдемократа Војводине, за Данас каже да Вучић прво треба да изгуби изборе, што, додаје, неће бити тако лако као што изгледа јер се не броји колико сте јако притиснули оловку када гласате против њега него колико ће људи то урадити.

– Друго, и када се заврше избори, постоји шанса да се докупи већина корупцијом или уценама, чим се објави противничка листа, почеће да ради на томе – скреће пажњу он.

Према његовим речима, веома су мале шансе да се уопште дође до тога да Вучић (не СНС!) нема реалну већину у Скупштини.

– Питање свих питања је првих 100 дана будуће Владе, које год владе, нарочито ако (формално) не буде Вучићева. Ако се не буде одмах кренуло у неку варијанту „Сабље 2“, у року од два месеца ће бити изгубљена свака шанса за промене, и привођење криминалаца правди. А за то тренутно не видим реалан политички и кадровски потенцијал у Србији – наводи Чанак.

Жарко Кораћ, професор Универзитета у Београду у пензији, пак сматра да све што се догађа последњих месеци, насиље према мирним демонстрантима, страшна таблоидна кампања против сваког ко се усуди да критикује власт, хапшења студената као “страних агената”, забране уласка у Србију страним уметницима и новинарима, човека наводи на питање да ли живимо у необјављеном ванредном стању.

– А стварање такве политичке атмосфере итекао отвара питање судбине неких будућих избора. Не само њихових одржавања, већ и тога да ли ће ова власт да призна резултате избора ако их изгуби. Судећи по томе шта данас ради, није сигурно. Они су опстанак на власти везали за своје животе што је екстремно опасно. То је најгори део патологије данашње власти. Дакле, нисам сигуран да ће признати изгубљене изборе – каже Кораћ за Данас.

Слично мисли и Предраг Петровић, директор истраживања Београдског центра за безбедносну политику.

Он указује на то да се Вучићев режим годинама систематски припремао за насилни опстанак на власти.

– Не само да је успоставио дубинску контролу над безбедносним апаратом и правосуђем, већ је изградио паралелни, тзв. пара-безбедносни систем. У последњим месецима, власт настоји да све те елементе обједини у јединствену, централизовану структуру, опремљену савременом технологијом и алатима за борбу против тзв. „обојених револуција“ – појашњава.

И додаје да је упоредо с тим, режим годинама кроз лојалне медије индоктринирао присталице наративима о „унутрашњим непријатељима“, „страним плаћеницима“ и „шпијунима“.

– У последње време, реторика се додатно радикализовала – власт јавност све отвореније припрема и за сценарио грађанског сукоба. На међународном плану, власт је позиционирала себе као незаменљив фактор стабилности у региону, као и заштитник интереса моћних држава али и приватних компанија, попут Рио Тинта. Чињеница да је власт више пута прибегавала насиљу према неистомишљеницима, уз истовремено аболирање насилника од кривичне одговорности, указује да је режим спреман да посегне за масовнијим и бруталнијим методама очувања власти. Ипак, искуство показује да до такве ескалације досад није дошло захваљујући одлучном и мирном отпору грађана – каже Петровић.

И констатује да би зато убедљива победа опозиције, праћена масовном спремношћу грађана да одбране изборну вољу, значајно смањила ризик од насилног сценарија.

– Исто важи и за евентуално изостајање јасне подршке Вучићевом режиму из иностранства, што би додатно ограничило простор за репресију. Наравно, уз овакве процене неопходна је доза опреза. Режим је у више наврата показао склоност ка непредвидивим и самодеструктивним потезима – чак и онда када су они били очигледно штетни по њега самог – закључује Петровић.

(Данас)