Хидро-геолог, професор Рударско-геолошког факултета у пензији и члан Одбора САНУ за животну средину Зоран Стевановић о стратегији о минералима: Планира се енормна експанзија - имали бисмо рудник на сваком ћошку

 Хидро-геолог, професор Рударско-геолошког факултета у пензији и члан Одбора САНУ за животну средину Зоран Стевановић, коме такође данас није дозвољено да уђе на јавну расправу о Нацрту Стратегије управљања минералним сировинама и другим геолошким ресурсима, каже за Н1 да је то још једна брука ове државе и велика срамота.

Истиче да је Одбор за животну средину САНУ упутио 17 примедби да ти рударски пројекти неће моћи да се реализују у пракси без озбиљних последица по животну средину.

Указује да њему није дозвољен улаз у Привредну комору, иако се уредно пријавио за дискусију.

"Сви смо добили одбијеницу и данас овде нисмо у могућности да уђемо и да бранимо своје ставове. Управо то о чему говорите практично оставиће озбиљне последице по животну средину. Мени је такође жао што је један део мојих колега са Рударско-геолошког факултета, који су чланови ауторског тима, узео себи за могућност и уз подршку државе радио у тиму, практично вероватно по директивама тих људи који су у власти, да напишу овакву стратегију. А то никада није дошло на Рударско-геолошки факултет и његово наставно-научно веће да буде формално усвојено и да то буде став факултета. Мој факултет је на оптуженичкој клупи због те групе мојих колега који су себи дали могућност да то раде", оцењује.

Наглашава да је ово "недопустиво, ово није јавна расправа, ово је забрањена зона за грађане Србије".

На питање шта је све предвиђено том стратегијом, каже да се "помињу три варијанте улагања, од којих је она најинтензивнија са 6,8 милијарди страних инвестиција у процесу рударења у Србији, који би довео до тога да имамо заиста енормну експанзију, дакле имали бисмо рудник на сваком чошку".

"Оно што у стратегији не би смело да стоји, а то је да се приоритет рударењу даје на другим областима и да у просторним плановима те области за потенцијално рударење треба да имају приоритет над заштићеним зонама природе, чак и тамо где имамо ресурсе вода који су драгоцени за будућност овог народа, тамо такође они долазе у подређен положај у односу на планирано рударење. Дакле, то је оно што смета, такође везивање истраживања за будућу експлоатацију кроз немогућност да се на тендерима кроз слободна јавна надметања и држава кандидује да врши тај посао, такође што се нашем Геолошком заводу Србије за који школујемо децу, на том истом Рударско-геолошком факултету, декларише да нема капацитете да се овим бави и остављена су само основна истраживања", оцењује.

Додаје да та основна истраживања треба да продукују капацитете које ће страни инвеститори користити за будуће рударење по Србији.

Указује и да држава Србија има стручњаке који могу да раде детаљна истраживања о рудама, на корист грађана ове државе, а не да се руда извози из ове земље и да остајемо и без бакра, и без злата, и да се нова рударења планирају".

Планира се рудник злата који ће се експлоатисати седам година. И за то време ће се вршити лужење са цијанидом које ће угрозити наша друга изворишта, драгоцена изворишта подзимних вода у источној Србији. И тако један за другим пројекти и ова стратегија треба свему томе да да зелено светло и да то омогући. Дакле, то је недопустиво. То је оно што не бисмо смели да дозволимо

"Планира се рудник злата који ће се експлоатисати седам година. И за то време ће се вршити лужење са цијанидом које ће угрозити наша друга изворишта, драгоцена изворишта подзимних вода у источној Србији. И тако један за другим пројекти и ова стратегија треба свему томе да да зелено светло и да то омогући. Дакле, то је недопустиво. То је оно што не бисмо смели да дозволимо. А о томе се мало говори", упозорава.

Наводи и да је ова јавна расправа оглашена јуче на сајту министарства.

"Сваки дан смо пратили када ће бити, да ли ће бити, да ли ћемо наравно моћи да учествујемо. Јуче је оглашено на сајту, пре тога је на Привредној комори Србије постављено, која уопште није компетентна ни надлежна за овакве ствари. Е-консултације и сајт министарства уопште нису садржали информације. Према томе, цео поступак је инвалидан, а ово је врхунац. Са овом службом овде, полицијом, обезбеђењем и овим где се спречавају грађани и стручњаци да присуствују у јавној расправи, то је заиста нешто што је врхунац свега. Наш народ не би требало то да допусти", истиче.

Испред Привредне коморе Србије у Ресавској улици од јутрос је бурно, јер припадници приватног обезбеђења Соко гроуп не дозвољавају активистима и професорима који су се пријавили за учешње у јавној расправи о Нацрту Стратегије управљања минерлним сировинама и другим геолошким ресурсима да уђу у зграду. Било је и гурања окупљених и обезбеђења, а у међувремену је дошла и интервентна полиција.

(Н1)