Ступиле на снагу царине које је Доналд Трамп увео за више од 70 земаља, Србија међу земљама са највећом стопом од 35 одсто

 Председник Доналд Трамп увео је нове царине на робу из десетина држава - америчких трговинских партнера. Та одлука изазвала је значајну ескалацију економских тензија и могла би да доведе до великих промена у глобалној економији. Србија међу земљама са највећом стопом од 35 одсто.

Нова трговинска политика САД уследила је након месеци одлагања у спровођењу Трампових тзв. „реципрочних“ царина, као и после великог броја билатералних трговинских преговора, од којих је неколицина резултирала споразумима који су спречили још веће царине, пише ЦНН.

Трамп и његови економски саветници задовољни су знатно вишим царинама које су раније ступиле на снагу, истичући да су донеле више од 100 милијарди долара пореских прихода, а без изазивања катастрофалне инфлације или рецесије, како су се неки економисти прибојавали.

Председник сада уводи нове, знатно агресивније царине за које се економисти плаше да би могле да погоршају постојеће економске проблеме, укључујући растућу инфлацију и успоравање запошљавања, који постају све очигледнији.

Које су нове стопе?

Пре четвртка, роба из готово свих земаља била је подложна минималној царини од 10%. Сада се стопе знатно разликују од земље до земље.

Највише царине уведене су на робу из:

Бразила (50%)

Лаоса (40%)

Мјанмара (40%)

Швајцарске (39%)

Ирака (35%)

Србије (35%)

Додатна 21 земља суочава се са царинама већим од 15%. Међу њима су и важне земље за амерички увоз као што су:

Вијетнам (20%)

Индија (25%)

Тајван (20%)

Тајланд (19%)

Роба из Индије могла би бити подложна и додатној царини од 25% због извршног налога који је Трамп потписао у среду, а којим се Индија кажњава због куповине нафте из Русије. Та друга царина ступа на снагу 27. августа.

Роба из 39 земаља, као и чланица Европске уније, подлеже царини од 15%, према списку који је објавила Бела кућа прошле недеље.

Осим Канаде и Мексика, све друге земље из којих САД увози робу наставиће да подлежу минималној царини од 10%, са неколико изузетака.

Роба из Мексика и Канаде изузета је из царина ако је у складу са споразумом о слободној трговини САД-Мексико-Канада (УСМЦА). Ако није, роба из Мексика подлеже царини од 25%, док роба из Канаде подлеже царини од 35% (повећано са претходних 25%).

Шта је са трговинским споразумима?

У већини случајева, то заправо и нису комплетни споразуми, већ нацрти који би могли потрајати месецима, па чак и годинама да се финализују — под условом да не пропадну.

У последњих пет месеци, Трамп је најавио осам трговинских споразума. Од тога, само два — са Великом Британијом и Кином — су формализована. Споразум са Кином, који је значајно смањио царине између две земље, истиче 12. августа. Ако обе стране не предузму мере, царине би могле поново скочити.

Већина споразума које је Трамп најавио укључује обавезу партнера да купују више америчких производа, попут нафте, аутомобила, Боинг авиона, одбрамбене опреме и пољопривредних производа. Такође, укључују и стотине милијарди долара улагања у америчке фирме.

Међутим, није јасно да ли се САД и трговински партнери слажу око многих кључних услова. На пример, јапански премијер Шигеру Ишиба и главни јапански преговарач Рјосеи Аказава недавно су изјавили да се многи кључни детаљи још увек разрађују, док Трамп тврди да је Јапан пристао да купи Форд Ф-150.

Да ли су неки производи изузети?

Да, и то многи.

Један од најважнијих изузетака су паметни телефони, који нису обухваћени новим царинама. Такође, производи на које су већ уведене секторске царине или су предмет истрага које би могле довести до виших стопа, неће имати додатне царине по основу „реципрочних“ царина по земљама.

То значи да се, за сада, фармацеутски производи могу увозити без царина. Ипак, Трамп упозорава да би ускоро могли бити подложни знатно вишим царинама.

Европска унија покушала је да предухитри те царине, договоривши царину од 15% на извоз фармацеутских производа у САД као део новог трговинског споразума. И друге земље у трговинским споразумима добиле су повољније секторске царинске стопе.

Такође постоји делимичан изузетак за робу произведену у иностранству, ако најмање 20% њене вредности потиче из америчких материјала и рада.

Када царине ступају на снагу?

Технички гледано, већ су на снази - али постоји једна важна напомена.

Извршним налогом који је Трамп потписао прошле недеље, прописано је да већина робе која је укрцана на бродове и била у транзиту ка САД пре 12:01 ујутру у четвртак подлеже старим царинским стопама до 5. октобра.

Ово није крај

Поред царина на фармацеутске производе, Трамп је запретио увођењем општих царина на полупроводнике и дрво. На догађају у Овалној соби у среду, Трамп је рекао да ће ускоро увести 100% царину на чипове и полупроводнике, иако није навео тачан датум.

И док би царине које је Трамп управо увео могле на крају бити проглашене нелегалним, у зависности од исхода судских процеса који су у току, председник има на располагању многе механизме да настави да спроводи своју агенду повећања царина, закључује ЦНН.

(Н1)