петак, 03. октобар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Душан Бајатовић: Неће бити ценовних удара за гориво, уговор о гасу са Русијом повољан. Гаса бити довољно и неће поскупети за становништво, али ће привреда морати да плати колико то гориво кошта Србијагас
Хроника

Душан Бајатовић: Неће бити ценовних удара за гориво, уговор о гасу са Русијом повољан. Гаса бити довољно и неће поскупети за становништво, али ће привреда морати да плати колико то гориво кошта Србијагас

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 03. октобар 2025.

Председник Одбора Скупштине Србије за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Душан Бајатовић рекао је данас на седници тог тела да неће бити "ценовних удара за гориво" и да држава то не сме да дозволи, а да ће уговор о набавци гаса из Русије бити повољан.

Бајатовић, који је директор Србијагаса, рекао је да није овлашћен да говори у име Нафтне компаније Србије (НИС), нити у име Владе Србије, али је навео да не искључује да ће америчко Министарство финансија дати "још неке рокове, након 8. октобра", за разговоре о примени санкција НИС-у.

"Не искључујем ни могућност да добијемо понуду да купујемо америчку нафту и тиме практично 'испегламо' дефицит који имамо у трговини са Америком, а везан је за царине од 36 одсто", рекао је Бајатовић.

Додао је да ће се "неке ствари десити и по питању управљања НИС-ом", али да он, док се не исцрпу друге могућности, није сигуран да је Србија у положају да разговара о власничкој стуктури те компаније чији су Руси већински власници.

"Ако се деси да морамо да купујемо америчку нафту то ће бити нешто мало скупље јер је и она на тржишту. Видели смо шта је (председник САД Доналд) Трамп наметнуо Европи, па да ли је боље да имамо нашег прерађивача", рекао је Бајатовић.

Истакао је да у случају увођења санкција није сигуран да Србија има толико цистерни и бродова да би могла да увози нафту из околних земаља.

"Имамо два аспекта проблема са НИС-ом: они имају домаћу производњу, али не могу да скину прераду испод 7.000 тона. То је проблем, значи довезли су танкер и немају где да га истоваре", објаснио је Бајтовић.

Казао је да у случају да САД уведу санкције НИС-у, најављене у јануару ове године, велики проблем би било то што не би могла да се користи ниједна платна картица за куповину горива на пумпама те компаније, осим домаће "Дине" и што би настао проблем са приходима буџету јер је та компанија обезбеђивала држави 12,5 одсто прихода.

Бајатовић је нагласио да ће гаса бити довољно и да неће поскупети за становништво, а да ће привреда морати да плати толико колико то гориво кошта Србијагас.

Члан Одбора и потпредседник Србија центра (СРЦЕ) Слободан Цвејић је на седници упозорио на лош положај малих и средњих предузећа јер је опредељење државе да се дају велике субвенције само страним инвеститорима.

"Иако мала и средња предузећа чине 99,8 одсто предузећа у Србији, креирају 70 одсто додате вредности, 56 одсто запослености, учествују чак са 46 одсто у укупном извозу, немају одговарајућу подршку да би помогла да се српска привреда развија", рекао је Цвејић.

Подсетио је да нема пореских кредита као олакшица и да су домаћи привредници искључени из мера субвенција какве добијају страни инвеститори, од којих је "ретко доказао да је стварно нешто тако заслужио".

Бајтовић је, одговарајући Цвејићу, рекао да је можда исцрпљен модел субвенционисања страних инвеститора и да се о томе може причати, али да без државе као највећег инвеститора, не може да се одржи раст бруто домаћег производа.

"Ако хоћемо да пренесемо знања, мала и средња предузећа морају се везати за некога. Мала и средња предузећа морају и да произведу регионални производ", казао је Бајатовић.

Нагласио је да мисли да постојећи економски модел "може да се мења" после изложбе ЕXПО 2027. године, када више неће бити услова да се повећавају инвестиције које финансира држава, јер постоје кредити.

По његовом мшљењу, промена економског модела је могућа после те међународне изложбе и избора "који треба да буду одржани у атмосфери коју сви треба да прихвате - и позиција и опозиција, а све друго је промашено".

"Највећи непријатељ" би био, како је рекао, "додатна политичка нестабилност и избори које не би били прихваћени". 

Бајатовић је на примедбе чланова Одбора о високој инфлацији рекао да "нису успели да базну инфлацију врате у планирани коридор од 4,5 одсто", али да се нада да је то могуће "ако буду контроле, не само трговаца".

Жељко Веселиновић (Покрет Слога-Струка) је рекао да је подржао мере Владе Србије о контроли маржи и предложио да се уведе министарство за контролу цена.

Чланови Одбора су прихватили Предлог закона о потврђивању Споразума Србије и ЕУ о учешћу Србије у Програму јединственог тржишта ЕУ, затим Предлог закона о потврђивању Споразума Србије и Бурундија о економској сарадњи и Предлог закона о потврђивању Споразума Србије и Малдива о трговинској, инвестиционој и економској сарадњи.

(Бета)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер