Дубравка Ђедовић Хандановић: Када се заврши студија утицаја на животну средину, тек тада знаћемо идемо ли у реализацију пројекта „Јадар“

 БЕОГРАД - Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је постојећи дугорочни уговор који Србија има са Гаспромом о снабдевању гасом, на снази до краја маја и да су дефинисани основи за преговоре за продужење уговора у складу са захтевима сигурног снабдевања и безбедности енергетског тржишта Србије, а који се односе на дужину трајања утовора, количину и флексибилност.

"Намера нам је да уговор потпишемо на најмање три године, а по могућству и дуже и да као и до сада цена буде дефинисана нафтном формулом обухваћеном за одређене количине из дугорочног уговора. Флексибилност повлачења лети и зими у складу са потрошњом је такође јако битна", рекла је она за данашњу Политику.

Ђедовић Хандановић је нагласила да је добра страна предстојећих преговора потврда Мађарске за преузимање већих капацитета из "Балканског тока" у односу на претходни период, што како је додала нама представља додатни приход од транспорта
природног гаса.

Министарка је рекла и да ће Европска комисија (ЕК) одлучити о томе да ли ће пројекат Јадар бити проглашен стратешким и за ЕК иако је Србија земља ван ЕУ.

"Мора да се заврши студија утицаја на животну средину коју држава тражи. Тек тада знаћемо идемо ли у реализацију пројекта. То је процес од минимум годину и по дана, а на томе раде најеминентнији стручњаци, а не политичари", рекла је она.

Према њеним речима, струка треба да о томе да главну реч, а не политичари и актвисти који би да постигну јефтине политичке поене.

"Чињеница је да су ретки минерали, међу њима и литијум, геополитичка тема у свету број један и коме то до сада није било јасно треба да је схватио. Трамп жели Гренланд због руда, Украјини је спреман да опрости 500 милијарди колико је дала Америка као помоћ у рату, сада видимо да нема бесплатног ручка и то све зарад украјинских минералних сировина. Нема ту само литијума, већ и других ретких руда", рекла је Ђедовић Хандановић.

Како је објаснила, паралелно са овим и Русија развија најмодерније технологије за рударење, а Француска, Немачка, Финска и Португалија почињу да експлоатишу своје руде.

"Дакле, све ово се дешава Белој кући, а што је и у свету код нас тема број један одвија се због руда, Где је ту Србија, нажалост опет нећемо бити први јер су нас у томе спречили интерни и екстерни непријатељи", казала је она.

Министарка је говорећи о Електропривреди Србије (ЕПС) казала да је та компанија стална мета разних политичара, као и оних који се представљају као стручњаци, а заправо су политички ангажовани.

"Последњих дана пореде се две по готово свим околностима неупоредиве године, 2023. коју су обележиле историјски добра хидрологија, само један капитални ремонт и више цене за комерцијалне купце, са 2024. у којој је ЕПС имао највећа улагања у последњих десет година, скоро 550 милиона евра, што је чак 26 одсто више него 2023. године", рекла је она.

Ђедовић Хандановић је подсетила да је у 2024. завршен нови термоблок у Костолцу, ревитализован први агрегат РХЕ " Бајина Башта", завршен дуго одлагани капитални ремонти А2 у ТЕНТ и Б уКостолцу, а пуштен у рад систем за одсумпоравање у ТЕНТ А, уз радове на истом таквом систему ТЕНТ Б , а све то је урађено уз обимне редовне ремонте и улагања у производњу угља, пре свега ради отварања новог копа у Колубари.

Како је нагласила не сме да се заборави и чињеница да је прошлу годину обележила и суша, која је довела до лоше хидрологије, док је потрошња струје оборила летње рекорде и да су цене за индустријске купце биле око 20 одсто ниже него 2023.

"Да ли је ЕПС на правом путу показују подаци за прва три месеца ове године и остварена добит од 10,8 милијарди динара што је значајно више од плана", нагласила је министарка и додала да је током целе зиме производња угља и електричне енергије била стабилна, као и да су залихе угља на депонијама и резерве у акумулацијама биле на високом нивоу, што није био случај претходних година.

Ђердовић Хандановић је навела и да је производња угља у прва три месеца ове године већа за осам одсто у односу на прошлу годину.

"Држави као власнику је важно да ЕПС наставља процес трансформације компаније и да се уз добар степен ликвидности настави реализација инвестиција у постојећеи нове капацитете, али и да се додатно побољша производња угља, да се отвори нови коп и подмлади и ојача инжењерски кадар", казала је она.

Према њеним речима, ова година биће такође једна од историјских за ЕПС, јер ће на мрежи бити први ветропарк, а завршавају се и радови на соларној електрани "Петка" и та два пројекта учиниће стара рударска одлагалишта местима производње зелене енергије и ЕПС ће у Костолцу добити 76 мегавата нове зелене снаге.

Она је подсетила и да цена струје за грађане није повећана годину и по дана, односно да је последњи пут за домаћинства промењена је у новембру 2023, док су цене електричне енергије за привреду биле значајно ниже од тржишних, односно да су чак у2024. биле око 20 одсто ниже него 2023.

"Цене електричне енергије у Србији су и даље међу најнижим у Европи, а када је реч о привреди веома су конкурентне", казала је Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила и да се процењује да ће угаљ сигурно бити у догледној будућности базн извор енергије у нашој земљи иако је у плану да се развија гасна електрана.

"Идући путем енергстске транзиције неопходно је да смањујемо удео енергије из угља,али никако на штету енергетске безбедности наших грађана и привреде, то је апсолутни приоритет. Глад за струјом расте из дана у дан и нама су потребни нови капацитети, пре свега нова реверзибилна хидроелектрана Бистрица, јер ће нам осим додатних мегавата донети и могућност балансирање променљивих обновљивих извора енергије ОИЕ", рекла је она.

Како је навела ова година је кључна за завршетак техничке документације, а почетак радова планирамо за почетак наредне године.

Ђедовић Хандановић је поновила и да је одлагање санкција НИС за два месеца одлична вест за Србију, јер би како је додала то највише погодило грађане и привреду, а не толико руски енергетски сектор, што је био циљ најављених санкција од стране америчке администрације.

"Четири месеца се води интензивна дипломатска борба и преговори са америчком и руском страном, а сада ће се подићи и на највиши ниво уз очекиване разговоре председника Александра Вучића са председником Руске Федерације Владимиром Путином и надамо се и америчким председником Доналдом Трампом. Потпуно укидање санкција је једино дугорочно одрживо решење и то је сложен и дуг процес", рекла је она.

Министарка је нагласила и да ће Србија наставити да надгледа тржиште, односно цене које иду наниже у претходним недељама, као и снабдевеност, али и да јача логистичке предуслове, железничке и водне терминале и да повећава резерве и јача отпорност тржишта што је више могуће.

"Ове године ћемо пустити у рад и резервоаре нафте и нафтних деривата у Смедереву, што ће повећати наше обавезне и робне резерве за 120.000 кубика", закључила је министарка рударства и енергетике Србије.

(Танјуг)