Dubravka Đedović Handanović: Kada se završi studija uticaja na životnu sredinu, tek tada znaćemo idemo li u realizaciju projekta „Jadar“

 BEOGRAD - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je postojeći dugoročni ugovor koji Srbija ima sa Gaspromom o snabdevanju gasom, na snazi do kraja maja i da su definisani osnovi za pregovore za produženje ugovora u skladu sa zahtevima sigurnog snabdevanja i bezbednosti energetskog tržišta Srbije, a koji se odnose na dužinu trajanja utovora, količinu i fleksibilnost.

"Namera nam je da ugovor potpišemo na najmanje tri godine, a po mogućstvu i duže i da kao i do sada cena bude definisana naftnom formulom obuhvaćenom za određene količine iz dugoročnog ugovora. Fleksibilnost povlačenja leti i zimi u skladu sa potrošnjom je takođe jako bitna", rekla je ona za današnju Politiku.

Đedović Handanović je naglasila da je dobra strana predstojećih pregovora potvrda Mađarske za preuzimanje većih kapaciteta iz "Balkanskog toka" u odnosu na prethodni period, što kako je dodala nama predstavlja dodatni prihod od transporta
prirodnog gasa.

Ministarka je rekla i da će Evropska komisija (EK) odlučiti o tome da li će projekat Jadar biti proglašen strateškim i za EK iako je Srbija zemlja van EU.

"Mora da se završi studija uticaja na životnu sredinu koju država traži. Tek tada znaćemo idemo li u realizaciju projekta. To je proces od minimum godinu i po dana, a na tome rade najeminentniji stručnjaci, a ne političari", rekla je ona.

Prema njenim rečima, struka treba da o tome da glavnu reč, a ne političari i aktvisti koji bi da postignu jeftine političke poene.

"Činjenica je da su retki minerali, među njima i litijum, geopolitička tema u svetu broj jedan i kome to do sada nije bilo jasno treba da je shvatio. Tramp želi Grenland zbog ruda, Ukrajini je spreman da oprosti 500 milijardi koliko je dala Amerika kao pomoć u ratu, sada vidimo da nema besplatnog ručka i to sve zarad ukrajinskih mineralnih sirovina. Nema tu samo litijuma, već i drugih retkih ruda", rekla je Đedović Handanović.

Kako je objasnila, paralelno sa ovim i Rusija razvija najmodernije tehnologije za rudarenje, a Francuska, Nemačka, Finska i Portugalija počinju da eksploatišu svoje rude.

"Dakle, sve ovo se dešava Beloj kući, a što je i u svetu kod nas tema broj jedan odvija se zbog ruda, Gde je tu Srbija, nažalost opet nećemo biti prvi jer su nas u tome sprečili interni i eksterni neprijatelji", kazala je ona.

Ministarka je govoreći o Elektroprivredi Srbije (EPS) kazala da je ta kompanija stalna meta raznih političara, kao i onih koji se predstavljaju kao stručnjaci, a zapravo su politički angažovani.

"Poslednjih dana porede se dve po gotovo svim okolnostima neuporedive godine, 2023. koju su obeležile istorijski dobra hidrologija, samo jedan kapitalni remont i više cene za komercijalne kupce, sa 2024. u kojoj je EPS imao najveća ulaganja u poslednjih deset godina, skoro 550 miliona evra, što je čak 26 odsto više nego 2023. godine", rekla je ona.

Đedović Handanović je podsetila da je u 2024. završen novi termoblok u Kostolcu, revitalizovan prvi agregat RHE " Bajina Bašta", završen dugo odlagani kapitalni remonti A2 u TENT i B uKostolcu, a pušten u rad sistem za odsumporavanje u TENT A, uz radove na istom takvom sistemu TENT B , a sve to je urađeno uz obimne redovne remonte i ulaganja u proizvodnju uglja, pre svega radi otvaranja novog kopa u Kolubari.

Kako je naglasila ne sme da se zaboravi i činjenica da je prošlu godinu obeležila i suša, koja je dovela do loše hidrologije, dok je potrošnja struje oborila letnje rekorde i da su cene za industrijske kupce bile oko 20 odsto niže nego 2023.

"Da li je EPS na pravom putu pokazuju podaci za prva tri meseca ove godine i ostvarena dobit od 10,8 milijardi dinara što je značajno više od plana", naglasila je ministarka i dodala da je tokom cele zime proizvodnja uglja i električne energije bila stabilna, kao i da su zalihe uglja na deponijama i rezerve u akumulacijama bile na visokom nivou, što nije bio slučaj prethodnih godina.

Đerdović Handanović je navela i da je proizvodnja uglja u prva tri meseca ove godine veća za osam odsto u odnosu na prošlu godinu.

"Državi kao vlasniku je važno da EPS nastavlja proces transformacije kompanije i da se uz dobar stepen likvidnosti nastavi realizacija investicija u postojećei nove kapacitete, ali i da se dodatno poboljša proizvodnja uglja, da se otvori novi kop i podmladi i ojača inženjerski kadar", kazala je ona.

Prema njenim rečima, ova godina biće takođe jedna od istorijskih za EPS, jer će na mreži biti prvi vetropark, a završavaju se i radovi na solarnoj elektrani "Petka" i ta dva projekta učiniće stara rudarska odlagališta mestima proizvodnje zelene energije i EPS će u Kostolcu dobiti 76 megavata nove zelene snage.

Ona je podsetila i da cena struje za građane nije povećana godinu i po dana, odnosno da je poslednji put za domaćinstva promenjena je u novembru 2023, dok su cene električne energije za privredu bile značajno niže od tržišnih, odnosno da su čak u2024. bile oko 20 odsto niže nego 2023.

"Cene električne energije u Srbiji su i dalje među najnižim u Evropi, a kada je reč o privredi veoma su konkurentne", kazala je Đedović Handanović.

Ona je naglasila i da se procenjuje da će ugalj sigurno biti u doglednoj budućnosti bazn izvor energije u našoj zemlji iako je u planu da se razvija gasna elektrana.

"Idući putem energstske tranzicije neophodno je da smanjujemo udeo energije iz uglja,ali nikako na štetu energetske bezbednosti naših građana i privrede, to je apsolutni prioritet. Glad za strujom raste iz dana u dan i nama su potrebni novi kapaciteti, pre svega nova reverzibilna hidroelektrana Bistrica, jer će nam osim dodatnih megavata doneti i mogućnost balansiranje promenljivih obnovljivih izvora energije OIE", rekla je ona.

Kako je navela ova godina je ključna za završetak tehničke dokumentacije, a početak radova planiramo za početak naredne godine.

Đedović Handanović je ponovila i da je odlaganje sankcija NIS za dva meseca odlična vest za Srbiju, jer bi kako je dodala to najviše pogodilo građane i privredu, a ne toliko ruski energetski sektor, što je bio cilj najavljenih sankcija od strane američke administracije.

"Četiri meseca se vodi intenzivna diplomatska borba i pregovori sa američkom i ruskom stranom, a sada će se podići i na najviši nivo uz očekivane razgovore predsednika Aleksandra Vučića sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom i nadamo se i američkim predsednikom Donaldom Trampom. Potpuno ukidanje sankcija je jedino dugoročno održivo rešenje i to je složen i dug proces", rekla je ona.

Ministarka je naglasila i da će Srbija nastaviti da nadgleda tržište, odnosno cene koje idu naniže u prethodnim nedeljama, kao i snabdevenost, ali i da jača logističke preduslove, železničke i vodne terminale i da povećava rezerve i jača otpornost tržišta što je više moguće.

"Ove godine ćemo pustiti u rad i rezervoare nafte i naftnih derivata u Smederevu, što će povećati naše obavezne i robne rezerve za 120.000 kubika", zaključila je ministarka rudarstva i energetike Srbije.

(Tanjug)