Драган Шормаз: Приоритет спољне политике Србије треба да буде увођење санкција Русији

 Функционер Српске напредне странке Драган Шормаз изјавио је да ће у наредном периоду уследити жешћи притисци из Европске уније, с циљем да Србија усклади своју безбедносну и спољну политику са ЕУ.

Шормаз је казао да би Србија морала да испуни све захтеве из резолуције Европског парламента која је данас усвојена, где се осим усклађивања спољне и безбедносне политике тражи и већа посвећеност реформама у области демократије и владавине права.

„На владавини права и медијских слобода и свеобухватне демократије у Србији, европски парламентарци су и раније инсистирали, али смо ми то успевали да превазиђемо. Међутим, сада, чак и ако би то поправили не би се ништа променило у односу ЕУ према Србији. Нама су у суштини европске интеграције заустављене. Сада је најважнији наш однос према агресији Русије на Украјину“, оценио је Шормаз.

Према његовим речима, ЕУ је до сада била веома толерантна према Србији када је у питању став власти према рату у Украјини.

„Нисам сигуран да ће после друге узастопне резолуције Европског парламента, ЕУ бити толерантна према Србији. Мислим да ће сада кренути стварни притисак на Србију, јер до сада Србија скоро да није ништа осетила због неусклађивања спољне и безбедносне политике са ЕУ“, рекао је он.

Шормаз је рекао да појединци из власти својим иступима угрожавају безбедност земље.

„Не може да иде у прилог нашој безбедности када представници власти оду у Азербејџан и најаве да ћемо сада од њих куповати оружје, иако сви знају да Азербејџан нема оружје за продају. Као да у ЕУ и САД не знају да смо тиме рекли да ћемо и даље куповати руско оружје, али преко Азербејџана“, објаснио је функционер СНС-а.

Шормаз каже да би приоритет у спољњој политици Србије требало да буде увођење санкција Руској Федерацији, „као што смо то већ увели Белорусији“.

„Ми смо још у марту прошле године требали да се ускладимо са спољном политиком ЕУ. Од увођења санкција Русији не бисмо претрпели никакву економску штету, јер природни гас није под санкцијама ЕУ. Европа је схватила да Русија користи гас за уцену и због тога више никада неће дозволити да буде уцењена“, казао је Шормаз.

Додао је да Србија код ЕУ инсистира на поштовању Бриселског споразума, а истовремено не поштује Споразум о стабилизацији и придруживању .

„Ми смо и по ССП-у морали да се ускладимо са спољном и безбедносном политиком ЕУ, али нисмо и тиме смо показали да нисмо кредибилан партнер коме се може веровати“, рекао је функционер СНС-а.

На питање да ли за своје ставове има подршку у странци којој припада, Шормаз је казао да Главни одбор СНС-а никада није расправљао о тој теми.

„Главни одбор се последњи пут састао када је требало дати подршку Ани Брнабић за још један премијерски мандат“, казао је он.

„Економске последице ако се ускладимо са политиком ЕУ“

Шормаз наглашава да ће Србија претрпети економске последице ако не усклади своју политику са ЕУ. ;

„Раст нашег БДП-а у 2022. години је био само 2,7 одсто. Привредни раст је смањен јер су смањене европске инвестиције“, оценио је он и нагласио да је једини исправан пут Србије чланство у ЕУ и НАТО.

„Ја се разликујем од мојих колега из СНС-а по томе што сматрам да су Србији приоритет ЕУ и НАТО. И наши преци су се борили за евро-атлантски свет још од Првог српског устанка и балканских ратова. Срби никада нису стремили неком источном комунистичком свету или џамахиријама. Увек су нам савезници били са запада. Сада нас прокламована неутралност много кошта“, закључио је Драган Шормаз.

Европски парламент усвојио је резолуцију о примени заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, а у делу тог документа који се односи на Србију наводи се да Београд мора да се усклади са спољном политиком Уније.  Од 641 посланика за резолуцију је гласало 407, против су била 92, а уздржана 142.

ЕП у извештају други пут званично захтева од ЕУ да заустави напредак преговора са Србијом све док она не испуни неколико кључних захтева од којих се најважнијим сматра потпуно усаглашавање спољне и безбедносне политике Србије са спољном и безбедносносм политиком ЕУ.

ЕП наглашава важност потпуног ускладјивања посебно с политиком санкција против трећих земаља. Жали због континуирано ниског нивоа ускладјености Србије са заједничком спољном и безбедносно политиком ЕУ а посебно у погледу војне агресије Русије на Украјину. ЕП наводи да би даља преговарачка поглавља требало да буду отворена тек кад Србија ојача своју посвећеност реформама у области демократије и владавине права и покаже да је у потпуности ускладјена са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

У извештају ЕП подсећа да се Србија као земља која тежи евроинтеграцијама – мора придржавати заједничких вредности и поштовати права Уније. Резолуције Европског парламента нису правно ни политички обавезујуће за државе чланице ЕУ, нити за остале европске институције.

(Бета)