Дојче веле: ЕУ жели да до 2030. све чланице најмање 20 одсто своје територије препусте природи и да прекину било какву обраду и коришћење земљишта

Европска унија жели да до 2030. све чланице најмање 20 одсто своје територије препусте природи. На министарском савез ЕУ је аустријска министарка на то пристала, иако влада у Бечу није.

Амбиције Европске уније су велике: већ за шест година би све чланице требало да најмање петину своје територије, укључујући и море, препусте природи и да прекину било какву обраду и коришћење. Тако амбициозан план нипошто није по вољи свих у Унији, тако да је на састанку министара за заштиту животне средине у Луксембургу био важан сваки глас. Већ се унапред знало ко је „за“, а ко „против“ и испало је да ће одлучујући бити глас Аустрије.

Аустријска министарка Леоноре Гевеслер из странке Зелених изјавила је да јој „одлука није лака“, али је ипак дала глас „за“, што значи да је та спорна иницијатива прихваћена. А аустријска политичарка је још досолила изјавом да је то „победа за заштиту нашег животног темеља“.

Судска тужба против министарке

Влада у Бечу и њен канцелар Карл Нехамер из Аустријске народне странке (ÖВП) остали су као громом погођени. Његова и одлука владе била је да Аустрија не прихвати тај план, можда пре свега због притиска привредника, али и пољопривредника који су тако, најчешће без надокнаде, присиљени да престану да обрађују део земљишта које имају. Гласање министарке канцелар је оценио као „жесто погрешно понашање“ и „кршење договореног“, али иако је и некима из његове конзервативне странке дојадила коалиција са Зеленима, владајућа коалиција у Аустрији ће опстати.

Само, то није крај свађи. Канцелар је најавио тужбу на европском нивоу у којој ће Беч тражити да се гласање министарке о ширењу нетакнуте природе у Унији прогласи ништавним, јер то није била жеља владе те земље. Штавише, канцелар и влада већ су подигли кривичну пријаву против министарке, оптужујући је за злоупотребу службеног положаја.

„Изборни слаткиши“

Како је канцелар Нехамер објаснио, једини разлог што његова влада неће прекинути коалицију са Зеленима, јесте то што се у Аустрији већ 29. септембра одржавају избори и зато нема великог смисла договарати некакву нову коалицију. То значи да би земља – како се аустријски канцелар изразио – „пала у хаос“ слободног формирања већине у парламенту за поједине одлуке и законе, а то не само да не би донело много – него би било и веома скупо.

Како објашњава аустријска политиколошкиња Лоре Хајек са универзитета у Инсбруку, такво „слободно формирање већине“, поготово уочи избора, сводило би се углавном на „изборне поклоне“ бирачима – Аустријанци то зову „Wахлзукерлн“, „изборни слаткиши“. И све се то онда изгласава без много бриге ко ће на крају то да плати.

Такав однос у парламенту у Аустрији владао је нпр. уочи избора 2008. када су навелико усвајани закони као што је укидање такси за студирање, смањивање пореза на додату вредност за читав низ производа, повећање пензија и друге социјалне помоћи… И канцелар Нехамер је подсетио да је тај „хаос“ до данас Аустрију коштао 30 милијарди евра, а Хајек каже да су ти давни „слаткиши“ и ове године Аустрију коштали нешто преко четири милијарде евра.

Неочекивана и могућа корист

Много је веће питање шта ће ова нова свађа у коалицији значити за предстојеће изборе. Народњаци актуелног канцелара не стоје нарочито добро: са 21 одсто подршке они су тек на трећем месту, иза социјалдемократа и иза – као што се и на изборима за Европски парламент видело – тренутно уверљиво најјаче странке, популистичке Слободарске странке Аустрије (ФПÖ).

Политиколошкиња Хајек сматра да би то могло да буде веома занимљиво, јер ФПÖ се већ позиционирала против других, конзервативних странака својим уобичајеним темама као што су миграције и политика азила, тако да би овај спор око нетакнуте природе који свакако интересује многе Аустријанце, могао да отвори простор и другим странкама за додатне гласове.

Најпре су ту наравно канцеларови Народњаци који су и више него јасно показали да се с тиме не слажу. Али могао би да отвори простор и Зеленима, јер је то заправо прилика да се ослободе окова ове коалиције и да говоре оно шта заиста хоће и желе. А шта желе грађани Аустрије, то ћемо сазнати тек крајем септембра.

(Дојче веле)