Ђорђе Вукадиновић напредњацима: Сталном причом о „атентатима“ нормализујете једну патологију. Пазите да не прођете као оно чобанче које је стално викало "вук, вук!"; Ничија није горела до зоре

Знам да је лоше. Упозоравао сам да ће бити лоше. Не зато што сам у дослуху са било киме, већ зато што је очигледно. Ја сам овде у Скупштини најближи са професором Шеварлићем, али нисам имао појма да ће да се реши на тај гест. Ја га и овим путем молим и позивам да одустане од тог штрајка глађу, иако ценим његове мотиве и његов патриотизам - али баш зато биће још потребан у тој борби управо и зарад тог циља због којег је и ступио у штрајк. Биће нам потребно његово искуство, памет и добра воља.

Исто тако, апелујем и на друге посланике који штрајкују глађу да одустану од тога, не само због њих и њиховог здравља, већ пре свега због друштвене и политичке ситуације у Србији. А она, као што рекох није добра. Говорио сам то и овде. Некада се то чуло, а најчешће није. Некада се игнорисало, некада се исмевало. Но, ситуација је очигледно патолошка, мада се не слажемо око тога ко је за то крив. Али је потпуно јасно да није добро.

Слажем се да ово (Народна скупштина) треба да буде место дијалога и расправе. Али оно то нажалост није било. Није било у претходне четири године, осим у неким ретким тренуцима. Мислим да је владајућа већина, можда због тога што је тако велика (а можда и због тога што је опозиција тако разједињена) била сувише бахата и да се понашала као да је све у вашим рукама. Можда је тако некада и изгледало – можда је тако некада и било - али ја вас подсећам на ону стару мудрост да "ничија није горела до зоре".

Сматрам да сте сувише често сву политику сводили на одбрану "лика и дела" господина Вучића. И стално сте причали о некој „животној угрожености“ и неким „атентатима“ 

О тој мудрости свака власт треба посебно да води рачуна и зато она треба да буде та која прва пружа руку и чини гестове добре воље (па ако се ти гестови одбију, онда је друга ствар).

И треће, последње: Сматрам да сте сувише често сву политику сводили на одбрану "лика и дела" господина Вучића. И стално сте причали о некој „животној угрожености“ и неким „атентатима“. И стално се позивали на неке чудне, анонимне ликове са друштвених мрежа, који на те "атентате" наводно позивају. И тиме смо створили ситуацију да је нормално причати о томе. Ето, није ми проблем, госпођо Гојковић, да изговорим име Александра Вучића и да константујем да неки заиста ружно говоре о њему (и његовој породици). Али исто тако се ружно и још ружније на овом месту говори о свим другим опозиционим лидерима и личностима.

Наравно да то није добро. Ми тиме нормализујемо једну патологију, и то чинимо чак и читајући такве твитове овде у овој Скупштини. Пазите да не прођете, господо као у оној причи о баби и вуку, или вуку и чобанчету које је толико пута викало „вук, вук“, да му после, када се вук коначно појавио, нико није веровао?!

Дакле, мој је апел, можда и последњи са овог места, да свако, а пре свега онај који је тренутно јачи, допринесе колико може деескалацији и смиривању ових политичких напетости. А оне постоје и нису фарса, и потенцијално су опасније чак и од ове епидемије.

(НСПМ)