Đorđe Vukadinović naprednjacima: Stalnom pričom o „atentatima“ normalizujete jednu patologiju. Pazite da ne prođete kao ono čobanče koje je stalno vikalo "vuk, vuk!"; Ničija nije gorela do zore

Znam da je loše. Upozoravao sam da će biti loše. Ne zato što sam u dosluhu sa bilo kime, već zato što je očigledno. Ja sam ovde u Skupštini najbliži sa profesorom Ševarlićem, ali nisam imao pojma da će da se reši na taj gest. Ja ga i ovim putem molim i pozivam da odustane od tog štrajka glađu, iako cenim njegove motive i njegov patriotizam - ali baš zato biće još potreban u toj borbi upravo i zarad tog cilja zbog kojeg je i stupio u štrajk. Biće nam potrebno njegovo iskustvo, pamet i dobra volja.

Isto tako, apelujem i na druge poslanike koji štrajkuju glađu da odustanu od toga, ne samo zbog njih i njihovog zdravlja, već pre svega zbog društvene i političke situacije u Srbiji. A ona, kao što rekoh nije dobra. Govorio sam to i ovde. Nekada se to čulo, a najčešće nije. Nekada se ignorisalo, nekada se ismevalo. No, situacija je očigledno patološka, mada se ne slažemo oko toga ko je za to kriv. Ali je potpuno jasno da nije dobro.

Slažem se da ovo (Narodna skupština) treba da bude mesto dijaloga i rasprave. Ali ono to nažalost nije bilo. Nije bilo u prethodne četiri godine, osim u nekim retkim trenucima. Mislim da je vladajuća većina, možda zbog toga što je tako velika (a možda i zbog toga što je opozicija tako razjedinjena) bila suviše bahata i da se ponašala kao da je sve u vašim rukama. Možda je tako nekada i izgledalo – možda je tako nekada i bilo - ali ja vas podsećam na onu staru mudrost da "ničija nije gorela do zore".

Smatram da ste suviše često svu politiku svodili na odbranu "lika i dela" gospodina Vučića. I stalno ste pričali o nekoj „životnoj ugroženosti“ i nekim „atentatima“ 

O toj mudrosti svaka vlast treba posebno da vodi računa i zato ona treba da bude ta koja prva pruža ruku i čini gestove dobre volje (pa ako se ti gestovi odbiju, onda je druga stvar).

I treće, poslednje: Smatram da ste suviše često svu politiku svodili na odbranu "lika i dela" gospodina Vučića. I stalno ste pričali o nekoj „životnoj ugroženosti“ i nekim „atentatima“. I stalno se pozivali na neke čudne, anonimne likove sa društvenih mreža, koji na te "atentate" navodno pozivaju. I time smo stvorili situaciju da je normalno pričati o tome. Eto, nije mi problem, gospođo Gojković, da izgovorim ime Aleksandra Vučića i da konstantujem da neki zaista ružno govore o njemu (i njegovoj porodici). Ali isto tako se ružno i još ružnije na ovom mestu govori o svim drugim opozicionim liderima i ličnostima.

Naravno da to nije dobro. Mi time normalizujemo jednu patologiju, i to činimo čak i čitajući takve tvitove ovde u ovoj Skupštini. Pazite da ne prođete, gospodo kao u onoj priči o babi i vuku, ili vuku i čobančetu koje je toliko puta vikalo „vuk, vuk“, da mu posle, kada se vuk konačno pojavio, niko nije verovao?!

Dakle, moj je apel, možda i poslednji sa ovog mesta, da svako, a pre svega onaj koji je trenutno jači, doprinese koliko može deeskalaciji i smirivanju ovih političkih napetosti. A one postoje i nisu farsa, i potencijalno su opasnije čak i od ove epidemije.

(NSPM)