Дејан Шошкић за Маркер: Инфлација годинама једе раст плата. Србија се за четири године задужила 14 милијарди евра

 Професор Економског факултета у Београду и бивши гувернер Народне банке Србије (НБС) Дејан Шошкић рекао је у емисији "Маркер" на Инсајдер телевизији да последњих година у Србији инфлација у највећој мери поједе раст плата и да заправо не долази до реалног раста куповне моћи грађана. Наводи и податак да се земља, само у претходне четири године, задужила више од 14 милијарди евра. Оцењује и да кључни проблем Србије у овом тренутку није висина јавног дуга, већ врло проблематичан избор јавних инвестиција.

Парламент Србије требало би ускоро да разматра Предлог закона о буџету Србије за 2025. годину којим се планира да пензионери, запослени у јавном сектору и радници који примају минималац - од следеће године имају већа примања. Упитан колико ће то бити и реална повећања ако се узму у обзир инфлација и повећани трошкови живота, Шошкић је навео да је ситуација релативно једноставна.

"Уколико су плате у прилици да порасту више од онога што је званична инфлација - посебно од онога што се непосредно користи у потрошњи становника можда и више и чешће него што су то оне цене које улазе у индекс потрошачких цена - онда ће до неког раста куповне снаге по свој прилици доћи. Међутим, видели смо последњих година да се та веза између плата и инфлација заправо најчешће завршава тако да инфлација у највећој мери поједе некакав номинални раст плата, да заправо до некаквог реалног раста куповне снаге не долази и да се тим низом неких популарних најава и мера - наводно ради заштите животног стандарда - суштински не подиже животни стандард већ се креирају нестабилни макроекономски услови кроз додатни раст инфлације. Јер, подсетимо, раст животног стандарда, пре свега, зависи од раста продуктивности и конкурентности националне економије. А то се код нас, нажалост, не дешава", навео је Шошкић.

Нова задужења државе у току

Међу највећим добитницима планираног буџета су ЕXПО и национални стадион. Шошкић оцењује да је то заправо расипање средстава.

"Посматрано на основу онога што су јавно доступне чињенице о сличним пројектима у свету, веома сумњам да је та врста пројекта уопште Србији потребна. Мислим да је то једно расипање средстава и да ће се на крају завршити с некаквим огромним објектима, који ће бити споменик нечијем неодговорном понашању у трошењу јавних средстава грађана Србије. Мислим да наша земља има неупоредиво озбиљније приоритете за улагање него што су ти који су изабрани од наших представника власти. То је само један у низу врло проблематичних и за државу штетних опредељења која не воде ревитализацији наше земље, нити некаквој путањи изласка на зелену грану - да ми постанемо нека заиста стабилно средње развијена земља са тенденцијом да хватамо прикључак са земљама Централне и Источне Европе", истиче.

Говорећи о планираном привредном расту од 4,2 одсто, Шошкић подсећа да смо ми, као национална економија, ушли у један врло дугачак период стагнације од 2012. године.

"Били смо неколико година од 2012. до 2016 - 2017. практично на потпуном зачељу када је реч о динамици привредног раста сличних земаља у Европи. Онда смо имали две године са релативно бољим привредним растом, преко четири одсто. Србија ту негде може вероватно да рачуна са неким стопама између три - четири одсто. Међутим, да би се заиста говорило о некаквој ревитализацији нашег друштва и хватања прикључка са остатком Европе и сличним земљама, ми морамо континуирано да растемо пет - шест одсто и више сваке године. Ми смо далеко од тога", рекао је Дејан Шошкић.

Према његовим речима, у наредном периоду не само да се могу очекивати нова задуживања државе, већ су она увелико у току.

"Ми смо се за последње четири године практично задужили за преко 14 милијарди евра. То је још једна ствар коју не смемо да изгубимо из вида. Дакле, не само да Србија има релативно ниске стопе привредног раста, него се и оне какве јесу - ниске и ниже од просека раста у Централној и Источној Европи - у последњих 10 година остварују уз једно огромно додатно задуживање. Ми смо са неког нивоа од 14 - 15 милијарди евра 2012. године дошли сада на преко 38 милијарди евра. То су огромни, апсолутни прирасти јавног дуга и очигледно је да ту постоји неки проблем са начином на који се та средства троше, јер истовремено бележимо не само стагнацију, него и пад укупне факторске продуктивности рада у нашој земљи, што јасно говори да ми нисмо заправо на некој путањи оздрављења националне економије и подизања њене конкурентности", казао је Шошкић.

Неопходно подизање општег квалитета образовања

Коментаришући то што Фискални савет жали што је пропуштена прилика да се штедљивим планом јавни дуг спусти испод 45 одсто БДП-аж Шошкић наводи да би, наравно, било добро водити рачуна да јавни дуг не пређе неке оквире који су законом предвиђени, али истиче да кључни проблем наше земље у овом тренутку није толико јавни дуг колико врло проблематичан избор јавних инвестиција.

"Дакле, недовољна транспарентност у трошењу новца, недовољна ефикасност трошења новца... Ми видимо да ми нисмо постали динамична привреда, ми видимо да су код нас кључне инвестиције, а то су домаће приватне инвестиције, заправо на врло ниском нивоу. Очигледно да постоје много озбиљнији, фундаментални, системски елементи који се морају мењати и унапредити, пре свега у домену владавине права, борбе против корупције и укупног институционалног развоја наше земље. Наравно, ту је и наш хронични недостатак на коме видим да не радимо довољно - подизање општег квалитета образовања и много већег окретања нације ка образовању као главној развојној полузи срећних и богатих друштава у свету", закључио је професор Економског факултета у Београду Дејан Шошкић., гостујући у Маркеру на Инсајдер ТВ.

(Инсајдер)