Здравко Понош: Вучић је уздрман, али не треба потценити његову спремност да посегне за апаратом силе

 План опозиције, која већ два дана заредом блокира улаз у Тужилаштво и Суд у Новом Саду, зависи и од интеракције са влашћу, која потпуно непримерено употребљава силу, рекао је Здравко Понош, председник партије Србија центар и бивши начелник Генералштаба Војске Србије. Додаје и да Вучић јесте уздрман, али да не треба потценити његову спремност да посегне за апаратом силе и принуде, покушавајући да се одбрани.

Понош за Н1 каже да су опозициони посланици, углавном новосадски, без обзира да ли су републички, покрајински или градски, јуче имали миран протест.

„Они су дошли да стоје на тим степеницама и да на тај начин демонстрирају револт, не дозвољавајући запосленима да уђу, само својим мирним стајањем. Полиција је применила силу и одгурала их са тих степеница и то је сад проузроковало ову реакцију да су се одазвали сви посланици и одборници из целе Србије. И опет имамо непримерену реакцију, непримерену употребу силе према народним посланицима. Да ли сте приметили да су се, када је један полицајац испустио пиштољ, они који су се ту затекли померили у страну и рекли му да узме пиштољ. Значи то показује дозу одговорности и вођења рачуна да се не деси нешто непримерено. Много више него што ова власт ради гурајући те униформисане људе у сукоб са народним посланицима и са народом“, каже Понош.

Према његовом мишљењу нема дилеме да улазимо у један репресивни период?

„Мислим да је то било јасно још од момента кад је Александар Вучић поставио Орлића за шефа БИА. То је био доста јасан сигнал у ком смеру ће се ствари развијати и да ова власт улази у ту репресивнију фазу. Сад имамо само манифестацију тога. И колико год је режим био уздрман и колико год Вучић синоћ причао ствари које указују да му није свеједно, види се да је ипак одлучио да иде са једне стране са додатном применом силе, а с друге стране, са тим минималним попуштањем које је најавио у смислу још неких оставки. Он ће покушавати да држи пожар што даље од себе, тако што ће опет неки безвезни министар да да оставку. То ништа не значи. Ми смо стигли до тога да сад тражимо одговорност владе. Сада је ово већ питање одговорности, посебно министра унутрашњих послова. Ивица Дачић се цело време понаша као да не зна шта се дешава“, каже председник Србија центра.

Некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије додаје да се садашња власт већ 12 година бави кадровским прочишћавањем безбедносног апарата и да нису заменили само топ менаџмент, односно врх војске и полиције и БИА-е.

Успоставили су механизам напредовања који се базира на лојалности, а не на стручности. Тако да, добар део руководећих људи у полицији, у БИА-и, а и нажалост у војсци је ту, захваљујући пре свега беспоговорној послушности и оданости овом режиму. И зато се не бих кладио да нису спремни да ураде оно што частан човек у униформи не би смео да уради

„Сишли су много ниско. Успоставили су механизам напредовања који се базира на лојалности, а не на стручности. Тако да, добар део руководећих људи у полицији, у БИА-и, а и нажалост у војсци је ту, захваљујући пре свега беспоговорној послушности и оданости овом режиму. И зато се не бих кладио да нису спремни да ураде оно што частан човек у униформи не би смео да уради. Данас смо, јутрос смо слушали поруке и посланика Миливојевића и Радета Јововића из Војвођанског парламента који су се директно обраћали полицији и рекли да треба да стану на страну грађана и грађанки“, каже он.

Истиче и да су припаднике полиције убедили да су, док носе шлем, чарапу или капуљачу која скрива њихов идентитет, као они који су хапсили после протеста у Новом Саду, заштићени, али да ипак нису.

„Промениће се ствари. Неко ће из те хијерархије њихове да би себе извукао рећи ко је ко био и шта је ко радио. То је јако наивно. Ови људи који ту стоје са штитовима, добар део њих би био итекако срећан да није ту. Овај човек који је пробао да сачува своју част, отимајући свој штит, након што су му народне посланице, жене отеле, могу да замислим у каквом се он проблему моралном налази. Тај штит ако не донесе у јединицу, онда ће бити предмет подсмеха. С друге стране, колико сам приметио, он је пробао да не буде превише насилан према тим женама. Врло деликатна ситуација. Ово је пре свега апел упућен њиховим шефовима, командирима, а не овима који су крајњи извршиоци. Свако од њих треба да замисли колико посвећености ради то одгуривање или ипак покушава да мирно стоји ако већ мора да стоји“, објашњава Понош.

Према његовој оцени, Александар Вучић се овако понаша јер мора да држи пожар што даље од себе.

„Зато својевремено није дао ни министре који су били криви за хеликоптер и друге ствари, знајући да је то задња линија одбране. Претпостављам да неки Тома Момировић није задња линија одбране, али Вучевић јесте. Не само симболички као премијер и као председник странке, чији је Вучић кобајаги само члан, него је као човек који је био главна спона са многим сивим зонама у овом друштву, да не кажем криминалним. То је превише близу њега. Он Вучевића не сме да да јер после Вучевића он је тај“, каже Понош.

Додаје и да се „пожар“ шири и захвата све шире слојеве друштва и све више градова.

„Сад ће и ти грађани који су оклевали и који су размислили докле ово има смисла и шта се ради, и кад виде ово данас шта се дешава пред Судом, ипак мало другачије реаговати и бити спремни на корак више у показивању отпора и беса и гнева јавно, а не само у своје четири зида“, каже Понош.

Због тога се Вучић, према његовој оцени, осећа у извесној мери угрожено.

„Односно овим што се десило угрожено је оно што је планирао да уради до краја свог мандата, мада не мислим да он намерава икад да оде с власти. Из његовог синоћног обраћања било је доста јасно да он највећи проблем са трагедијом у Новом Саду, са погибијом 15 људи, види у чињеници да му то угрожава динамику пројекта ЕXПО. То је потпуно скандалозно од некога ко је председник државе, он је то доста гласно и јасно синоћ рекао. Прети нам Трећим светским ратом, а у исто време хоће да гради стадион. Значи, он јесте уздрман, али не треба потценити његову спремност да посегне за апаратом силе и принуде, покушавајући да се одбрани. И питање је где он има да се склони. Његове везе са организованим криминалом су све присутне и познате и ризичне за њега. Питање је колико он ту има сада простора да се помера. Обећања и све оно где се увезао према свету и према некима у свету је исто ограничавајући фактор. Он је ко зна шта обећао и мора да испоручује“, каже Понош.

(Н1)