Danas: Zbog čega predstavnici vlasti tvrde da će država morati da plati Rio Tintu ako ne bude kopao litijum?

 Pre nekoliko dana Vladimir Đukanović, advokat i član SNS, mada se predstavlja kao penzionisani političar, na svom X nalogu objavio je poruku kojom insinuira da proteste protiv kopanja litijuma „na neki način forsira Rio Tinto“ i to zato što ukoliko budu „oterani“ pod pritiskom javnosti mogu na arbitraži protiv Republike Srbije da „uzmu ozbiljan novac“.

„Reda veličine oko tri milijarde evra, po nekoj mojoj računici koja ne mora da bude tačna, ali mislim da ne grešim mnogo. Koliko njima godina bi bilo potrebno da rudare da bi došli do te tri milijarde? Pa možda čitavu deceniju, zar ne?“, poručio je Đukanović.

Ovo je zapravo samo ponovljena izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića od pre mesec dana, koja je prošla prilično nezapaženo, da bi „Naknada koju bi u arbitraži Srbija mogla da izgubi u slučaju zabrane eksploatacije litijuma mogla da iznosi dve ili tri milijarde evra“, koju je izgovorio uoči Samita o kritičnim sirovinama Srbije kada je potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, a koju je preneo Blumberg Adria.

Osim izjave predsednika Srbije koja bi bila jedna od strana u eventualnom sporu pred abitražom u kojoj se već predviđa negativan ishod, zanimljiva je i brojka koju je Vučić „lansirao“.

Naime, samo sedam meseci ranije, tadašnja premijerka Ana Brnabić je ocenila da je Rio Tinto došao u Srbiju pre 2004. godine, kada su zakoni o rudarstvu izmenjeni tako da kada neko ima istražna prava, automatski dobija i eksploataciona prava i da na osnovu toga, Rio Tinto danas može da tuži Srbiju.

Tom prilikom se moglo čuti i da bi u slučaju međunarodnih arbitraža u slučaju raskida ugovora, to bio trošak od „bar pola milijarde za državu“.

Opet, ni to nije bio prvi put da se preti izgubljenom arbitražom, jer je Vučić u decembru 2021. javnosti poručio: „U svemu tome nema ničeg fer. Ali hajde da sutra izbacim Rio Tinto. Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su oni potpisivali“, tada ukazujući da je „važno da postoji moratorijum, a šta će biti dalje videćemo“.

Odakle sume kao što su milijardu ili tri milijarde evra za eventualnu odđtetu Rio Tintu na arbitraži je misterija, jer je do sada, prema izjavi Čada Blevita, izvršnog direktora projekta Jadar u Rio Tintu iz juna, ova kompanija uložila oko 600 miliona evra.

Postoji mogućnost da kompanija na arbitraži tuži i za nadoknadu zbog izgubljene dobiti, na primer, mada je i dalje nejasno po kom bi osnovu kompanija mogla da tuži državu ukoliko ne dobije dozvolu za eksploataciju.

Božo Drašković, profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura i nekadašnji član član Odbora agencije za borbu protiv korupcije smatra da je licitiranje mogućom arbitražom zapravo sredstvo pritiska.

„To je sredstvo pritiska na narod i na protivnike zagađivanja i rasprodaje resursa. Kao što vlast licitira sa nekom koristi od 15 milijardi evra od rudnika, tako licitira i sa milijardama za odštetu. Inače predsednik ima sklonost da izbacuje neke cifre bez ikakve analize“, ističe Drašković.

On postavlja pitanje i na osnovu čega bi Rio Tinto i mogao da tuži državu, jer za sada ima samo dozvolu za istraživanje.

„Drugo pitanje je da li su predstavnici vlasti u ime države potpisivali neke tajne sporazume ili ugovore. Ako je neko u ime države obećao eksploataciju onda bi bilo osnova za arbitražu, ali taj neko bi onda morao u zatvor“, smatra Drašković zaključujući da su pretnje arbitražom propaganda vlasti i da bi trebalo, ako je neko nešto potpisivao, da to i kaže javnosti.

(Danas)